Elementi preduzetni
č
kog procesa
Piše: Igor Brkanovi
ć
, konsultant za preduzetništvo
U teoriji ima mnogo definicija preduzetništva, ali meni je najbliža ona koja definiše
preduzetništvo kao proces koji se sastoji iz kreiranja (definisanja) biznis šanse i ideje,
njene ocene, realizacije na tržištu i procenom novih biznis šansi.
Zna
č
i, klju
č
ni elementi preduzetni
č
kog procesa su preduzetnik, biznis ideja i resursi
potrebni za njenu realizaciju.
Preduzetnik se definiše kao osoba koja može da spozna, definiše i oceni poslovnu ideju i
da se adekvatno organizuje u cilju njene realizacije. Zna
č
i, preduzetnik se nalazi u centru
preduzetni
č
kog procesa i glavni je faktor koji na njega uti
č
e. Pitanje koje
č
ovek mora sebi
da postavi, pre nego što kro
č
i u preduzetni
č
ku avanturu, je da li poseduje preduzetni
č
ke
kvalitete.
Preduzetnik mora da odgovori na pitanja: šta, kako i za koga proizvoditi?
U traženju odgovora polazi od sebe, ideja je njegova, bez obzira da li je originalna ili je
preuzeo kao svoju. Kona
č
an odgovor preduzetnika, polaze
ć
i od li
č
nog karaktera, mora da
bude: gde je cilj, šta je cilj, kako sti
ć
i do cilja?
Preduzetni
č
ki atributi koji proizilaze iz karaktera li
č
nosti mogli bi biti slede
ć
i:
Rešenost da se završi zapo
č
eti projekat, bez obzira na frustriraju
ć
e okolnosti.
Dinami
č
na individualnost koju iritira stanje status quo.
Sposobnost da se otvore i da ispitaju sebe i svoje ideje nepristrasno bez odbrane.
Nezadovoljstvo sobom.
Nezavisnost od procena i saveta drugih.
Ne kriviti druge za neuspeh.
Spremnost za nove perspektive.
Sposobnost da drži pod kontrolom svoje impulse i ose
ć
anja.
Da uradi najbolje sa sredstvima sa kojima raspolaže.
Okruženje i biznis šansa
Drugi faktor koji uti
č
e na preduzetni
č
ki proces je okruženje. To treba shvatiti u najširem
smislu, kao pravno, politi
č
ko, ekonomsko, socijalno, kulturološko, klimatsko, geografsko ...
okruženje.
Svaki problem koji je uo
č
en u svakodnevnom životu, a posebno na tržištu, ima potencijal
da može predstavljati biznis šansu. Transformacija problema u biznis šansu, predstavlja
suštinski korak u definisanju biznis ideje izvodljive u praksi.
U procesu utvr
ñ
ivanja biznis šanse, treba izbe
ć
i razmišljanje o profitabilnosti i ne treba se
koncentrisati na jedan proizvod. Suština je da nudite rešenje za probleme, svaka situacija
je potencijalni izaziva
č
problema. Koncentrišite se, recimo, na vreme kada ti problemi
nastaju (posle posla, u pauzi za ru
č
ak), na situacije (ve
č
ernji izlazak, a imate dete koje
nema ko da
č
uva).
Ponu
ñ
ena rešenja treba da budu od koristi ve
ć
ini ljudi. Veliki problem je velika šansa. U
ovoj fazi preduzetni
č
kog procesa, potrebno je napraviti razliku izme
ñ
u ideje o biznisu i
biznis šanse. Loši preduzetnici ih poistove
ć
uju. Mora se posedovati sposobnost uo
č
avanja
signala sa tržišta, ideja ne mora biti unikatna, ve
ć
je bitno ideju primeniti u praksi.
U fazi definisanja biznis ideje, potrebno je voditi ra
č
una da potencijalnim kupcima ponudite
ono što oni žele da kupe, a ne ono što vi želite da prodate. Kupci ne kupuju ono što vi
volite, ve
ć
ono što oni vole.
Najracionalnije je identifikovati šta je to što kupci žele da kupe, a konkurenti nisu ili ne
mogu da im ponude. Uspešan preduzetnik posmatra celokupno tržište i na njemu
identifikuje razli
č
ite segmente kupaca i stepen zadovoljenja njihovih potreba. Pažljivom i
efikasnom analizom relevantnih faktora sužava se lista biznis opcija na jednu-dve.
Preduzetnik to može da uradi sam ili sa nekim.
Bitno je da se ide korak po korak. Svaki korak može biti eliminator za neku od opcija.
Slede
ć
a faza u preduzetni
č
kom procesu je grubo definisanje potrebnih resursa za
identifikovane biznis opcije. To se odnosi na sve vrste resursa - ljudi, tehnologija, finansije.
Treba prihvatati i istraživati i one opcije koje su potpuno nove za preduzetnike, jer se
iskustvo i znanje sti
č
e.
Uvek se mogu angažovati neophodni resursi i van preduzetnikovog okruženja. U
definisanju potrebnih resursa, potrebno je voditi se principom od minimuma ka
maksimumu, potencijalni rizik svesti na minimum. Ako govorimo o ljudskim potencijalima i
stru
č
nosti, idealno je ako preduzetnik poznaje oblast u kojo želi da posluje.
Me
ñ
utim, iskustvo pokazuje da se može angažovati partner koji dobro poznaje tu oblast
(recimo otvaranje apoteke). Kada govorimo o opremi i tehnologiji, postoje razli
č
ite
mogu
ć
nosti: da li kupiti ili iznajmiti opremu, novu ili polovnu, kog proizvo
ñ
a
č
a itd.
Finansijski resursi su uvek limitiraju
ć
i faktor.
U ovoj fazi se pravi gruba projekcija finansijskih potreba i rezultata. Koliko je novca na
raspolaganju i koliko ga je potrebno za startovanje posla, od koga i kako pozajmiti, kada
se ostvaruje pozitivan nov
č
ani tok, koliki je profit? Potrebno je imati na umu da je novac
posledica, a ne uzrok.
Na kraju, ostaje li
č
na preferencija, s obzirom da su ostale samo profitabilne opcije. Sada
se preduzetnik može preispitati za koju opciju je spreman da “da” život, ili šta mu ostaje od
života.
Kolika je posve
ć
enost poslu, potrebno balansiranje sa porodicom? Preduzetnik mora sebi
da odgovori šta je spreman da podnese da uloži u posao (pare, ime, rad, stan…), šta je
spreman da podnese ako posao propadne, koji rizik podneti?
Ukoliko obe potencijalne opcije daju velike šanse za realizaciju, preduzetnik treba da
odgovori
č
ime je zadovoljan. Da li da radi posao koji voli a ima malo para, ili da radi posao
koji ne voli ali zara
ñ
uje više para?
Kada je preduzetnik doneo kona
č
nu odluku za koju ideju se opredelio, prelazi u završnu
fazu ocene biznis ideje, pre nego što pokuša da je realizuje na tržištu. To je izrada biznis
