1.Zasto se proucavaju elementi transportnih sredstava?
Razvoj tehnike uslovljava veći broj mašina, pa i samo njihovo proučavanje.
2.Kojije zadatak elemenata transportnih sredstava?
Zadatak elemenata transportnih sredstava je:
a)Određivanje najpovoljnijeg oblika elemenata podsklopa i sklopa,
b)Biranje materijala,
c)Dimenzionisanje,
d)Vrsta obrade.
3.Sta je standardizacija?
Standardizacija je proces donosenja i primene propisa u odredjenoj delatnosti.Ti propisi koji su
zainteresovane strane u nekoj oblasti nazivaju se standardi.Za oblasti koje nisu propisane drzavnim
standardom vece firme donose interne standarde.
4. Koje su oblasti, predmet standardizacije?
Predmeti standardizacije:
a)Proizvodi i procesi proizvodnje ( oblik, dimenzije, kvalitet, obrade...)
b)Etaloni, merne jedinice,
c)Terminologija i simboli oznacavanja
5.Sta su tolerancije?
Dozvoljena odstupanja dimenzija u obliku naziva se tolerancije.
6. Koje su spoljne mere kod masinskih elemenata?
Spoljne mere su duzinske mere masinskog dela kod kojih kijunastim merilom, kljunovi nalaze sa spoljne
strane. U sistemu tolerancija spoljne mere su predstavljene „osovinom", cepom.
7. Koje su unutrasnje mere kod masinskih elemenata?
Unutrasnje mere su duzinske mere kod kojih se pri merenju dodirne povrsine priloga nalazi sa unurasnje
strane (mere oznacenim sa „U"). U sistemu tolerancija unutrasnjih mera su predstavljene „rupom".
8. Sta je stvarna mera?
Stvarna mera je mera ustanovljena merenjem izradjenog dela (ds-spoljna mera, Ds-
unutrasnja mera).
9. Šta je gornja granicna mera?
Gornja granicna mera (dg,Dg) je najveca dozvoljena mera.
10.Sta je donja granicna mera?
Donja granicna mera (dd,Dd)je najmanje dozvoljena mera.
11. Sta je nazivna mera?
Nazivna mera (nominalna mera, d ili D) je mera data na crtezu na koji se mere odstupanja. Nazivna mera
se prikazuje nultom linijom.
12. Sta je gornje granicno odstupanje?
Gornje granicno odstupanje( ag za osovinu, Ag za rupu) razlika gornje granicne mere i nazivne me
13. Sta je donje granicno odstupanje?
Donje granicno odstupanje(ad za osovinu, Ad za rupu) je razlika donje granicne mere i nazivne mere.
14. Sta je stvarno odstupanje?
Stvarno odstupanje je razlika stvarne i nazivne mere.
15. Sta je tolerancisko polje?
Tolerancisko polje je podrucje ograniceno gornjom i donjom granicnom merom.Visina ovog polja „t" kod
spoljnih mera, i „T" kod unutrasnjih mera jednaka je razlici gornjeg i donjeg odstupanja.
16. Sta je naleganje I kakva mogu biti zavisno od tolerancija osovina I otvora ?
Odnos dva spregnuta elementa osovine I otvora naziva se naleganje. Zavisno od tolerancije osovine I
otvora naleganja mogu biti: cvrsta, labava I neizvesna.
17.Koji sistemi naleganja postoje ?
Postoje dva sistema naleganja:
a) Sistem zajednicke tolerancije unutrasnjih mera ( sistem zajednickog otvora)
b) Sistem zajednicke tolerancije spoljne mere ( sistem zajednicke osovine)
18. Sta je sistem zajednickog otvora ?
U sistemu zajednickog otvora su svi otvori izradjeni sa oznakom "H"
19. Sta je sistem zajednicke osovine?
Stanje tela koje nastaje dejstvom spoljasnjih opterecenja I odgovarajućih otpora naziva se naprezanje.
31. Koji slucajevi naprezanja postoje u zavisnosti od pravca i smera dejstva sile?
-Aksijalna naprezanja (zatezanje I pritisak), -Smicanje, -Savijanje,- Uvijanje,-Izvijanje
32.Sta je radni napon?
Radni naponi su stvarni naponi elemenata koji su proizvedeni I ugradjeni u masinu.
33.Prilikom proracuna kako se bira material elemenata, sa kakvim dozvoljenim naponom?
Dozvoljeni naponi za pouzdan proracun moraju biti veci od nominalnih I radnih napona.
34.Zasto se uvodi stepen sigurnosti?
Stepen sigurnosti se uvodi zbog toga sto je prilikom proracuna nemoguce obuhvatiti sve uticajne faktore.
35.Kako nastaje prelom usled zamora materijala?
Prelom usled zamora nastaje kada se prekoraci dinamicka izdrzljivost materijala.
36.Cime je odredjen kriticni napon pri promenljivom opterecenju?
Kriticni napon pri promenljivorn opterecenju odredjen je dinamickom izdrzljivoscu.
37.Zasto sluze mehanizmi?
Mehanizmi sluze da premoste rastojanje izmedju pogonskog i radnog dela transportnog sredstva za
transformisanje jednog oblika kretanja u drugi.
38. Kako se dole prenosnici snage prema principu rada ?
-Frikcione (neposredni), -Zupcane (neposredne),-Kaisne (posredne),-Lancane (posredne).
39.Koja je Oblast primene frikcionih prenosnika snage?
Frikcioni prenosnici se koriste za snagu do 20 KW.
40. Koji su prednosti frikcionih prenosnika?
-Jednostavna konstrukcija, -Tiho rade i jednostavno se ukljucuju i iskljucuju.-Stite pogonski motor od
preopterecenja, -Mogu u izvesnim slucajevima da kontinualno menjaju ugaonu brzinu, odnosno prenosni
odnos,-Moguca je primena kod varijatora brzine-
41, Koji su nedostaci frikcionih prenosnika?
-Veliko opterecenje vratila i lezista zbog dejstva normalne sile. -Neophodni uredjaju kojima se ostvaruje
sila pritiska. -Veliki gubici snage usred trenja od 5-25%. -Nestabilan prenosni odnos usled proklizavanja.-
