ЕЛЕНОР ОСТРОМ „УПРАВЉАЊЕ ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА“
Нобелова награда за економију се додељује сваке године. Од 1969. када је први пут
додељена, ниједна није доспела у руке жене! Четрдесет година после, Еленор Остром је
доказала да је свет спреман за сјајне економисткиње, као и да она неће бити последња
са овим признањем. Тренутно професорка на престижном Универзитету у Индиани, иза
себе има огроман број писаних научних дела. Такође, она је дуги низ година радила на
усавршавању и развитку бизниса. Показала је како „заједничком имовином могу
успешно управљати њихови корисници“. Остром је Нобелову награду добила за свој
доживотни рад који се базирао надобрима и ресурсима и њиховом опстанку. Она је
доказала да се трансакције могу догађати и у приватном бизнису као и да заједничка
сарадња доводи до повећања профита. Доказала је много ствари везаних за
организовање економских система и њиховог начина рада. Доста пажње посвећивала је
поверењу, за који каже да је кључан у било ком бизнису. Истраживала је многобројне
установе у светским метрополама да би нашла најбољи могући систем и начин рада,
посебно што се тиче водених проблема и проблема са наводњавањем. Огромни број
испитивања и експеримената стоји иза ње али како она каже, и биће их још доста!
Еленор Остром је Нобелову награду поделила са колегом Oliverom E.Williamson. Њих
двоје су обележили 2009.годину на нов начин виђења света, света који не може да се
одржи без сарадње и обзира на окружење и природу.
Као прва жена која је добила Нобелову награду, у њој видимо много више него код
осталих претходних Нобеловаца. Шта је то било потребно да баш ова дама, из далеке
западне Америке задиви економски свет и да буде она која је увела “женски род” у
економију? Корени њене генијалности крећу из Лос Анđелесa. Рођена у светској
метрополи, знала је да ће морати или да се бори до успеха или да буде једна од оних
просечних особа. Одрасла у време економске депресије, која је довела до “рата
основних средства и потреба”, у граду где је свежа вода луксуз. Као што је сама
изјавила, Остром је рано научила животне лекције. За време рата њена мајка је
поседовала башту. Она је тако научила све о узгајању поврћа и њиховом очувању. Ове
ране лекције оставиле су још једну важну чињеницу у њеном животу – већина људи са
проблемом могу преко сарадње и комуникације да се боре за заједничка добра. Еленор
Остром ради као професор Политичких Наука на Индиана Универзитету а такође је и
оснивач и директор Пројекта на Индиана Универзитету за Политичку Теорију и
Осигуравајућу Анализу. Она је учила како самостална организација и локални
менаџмент функционише у заштити заједничких извора, како природних, тако и оних
направљених од стране људске руке. 2001. године на Националној Академији Науке
она је дискутовала о ефективном “шумарском”менаџменту о којем је претходно писала
у њеном уводном чланку о проблему ПНАС (који закони су најбољи за заштиту шума,
дугорочни фактори, који начини сателитских анализа су најпогоднији, заштита
угрожених делова…). Од Амазона до Арктика, шуме дају изобиље богатства (минерале,
храну, дебла, туризам…) али ипак су под високим ризиком од нестанка. Остром је уз
помоћ социјалних и еколошких мерења и модерним, технолошким предвиђањима,
успела да нађе ситуацију која ће бити најповољнија за решавање овог проблема. Она
такође наглашава да ниједна влада нити закон може у потпуности да контролише
овакве проблеме. 2009. године добија Нобелову награду за свој животни рад и
достигнућа. Ову награду дели са колегом Oliverom E. Williamsonom.
1
Елинор Остром је рођена 7. августа 1933. године у светској метрополи Лос Анđелесу,
где је касније и похађала престижан Универзитет УЦЛА. Средњу школу завршила је на
брдима Beverly Hills-a, како је и њена средња школа и носила име, Beverly Hills High
School. И дан данас Еленор Остром држи сјајне дебате које су одраз њене личности и
сјајне вештине која се не виђа код сваког. Међутим, она је као тинејџерка имала малу
говорну ману, муцала је. Да би се изборила са тим, кренула је у школски дебатни клуб.
Брзо је напредовала и ускоро је била једна од бољих. “Дебата је дивна ствар коју сам
научила у средњој школи”, каже Остром, “посебно због тога што постоје две стране
које се боре око једног проблема. Изузетно је важно да разумеш обе стране”. Све је
више слушала истакнуте политичаре и њихове говоре и о њима дискутовала са својом
мајком. Са 18. година уписала је један од најпрестижнијих школа на свету University of
California, Los Angeles. Није било изненађујуће када је на УЦЛА уписала политчке
науке. На УЦЛА-у је добила своју Б.А. диплому, Мастерс, као и Пх.Д. и то у
Политичким Наукама. Тренутно живи у Bloomingtonu у Индиани где и ради на Индиана
Универзитету. На Индиана Универзитету ради као професор за Политичке Науке. Она
је и Сениор Истраживачки Директор на Политичкој Анализи и Теорији на самом
Универзитету. Такође је оснивачки директор центра за институционалне разлике на
Аризона Државном Универзитету. Ради и као професор јавних афера на Индиана
Универзитету. Чак и са 76. година Еленор Остром је веома успешна дама која је
показала целом свету колико вреди! Када је дипломирала 1954. године Остром се
преселила источно где је провела 3 године као асистент личног менаџера правне фирме
у Бостону. Када је почела да ради запослени су били или Протестанти или Католици,
али када је напустила ту компанију, етничка различитост и религија су биле очигледне.
Изјавила је да не мисли да је она потпуно саставила ову компанију али да је направила
позитивну промену. Она се потом вратила у Лос Ангелес где је почела да ради на
Универзитету који је и завршила, УЦЛА. Одлучила је да добије и Мастерс и то за време
док је радила. Ишла је на курс семестрално. Међутим била је одушевљена предавањима
да је напустила посао и вратила се у школи. То је било време када жене нису ишле на
постдипломске и добијале Мастерсе. Елинор је дискутовала о битним темама. Једна од
најзначајнијих за јужну Калифорнију је несташица воде. 1945. године појединци су
приметили у западном Лос Анђелесу да све више воде нестаје и да је то узрок сољи која
је пронађена у земљишту. Она је радила на овом пројекту и била је фасцинирања
начином на који су успели да поврате воду. Они су попунили земљиште, направили
нова правила, направили дискрит за додатну воду, и почели да убацују воду из
приобаљних места. Данас, на главном ауто-путу ка LA, могу се видети огромне цеви
које преносе воду и снабдевају велики проценат Лос Анђелес популације. Ова тема је
доста утицала на њено размишљање и како великих проценат појединци имају у
целокупној привреди. На Универзитету за време њених постдипломских студија
упознаје свог данашњег мужа, Винцента Острома. Сличан њој самој и он је такође
проучавао политичке науке. 1965. године преселили су се у Индиану и када је Винцент
добио понуду од Индиана Университy. Остромова је кренула и сама да тражи посао.
Кренула је да предаје Америчку Владу три дана недељно. 1969. године Остромова
почиње неформални семинар који се одржава једном недељно (и дан данас се одржава,
сваког понедељка), ради дискотовања о различитим занимљивим темама о политичким
наукама, економији, социологији, и ради размене идеја. Све више и више људи је било
заинтересовано за семинар. Једно од њених највећих достигнућа је стварање радионице
“
Workshop in Political Theory and Policy Analysis”. Она и њен муж су остајали у
контакту са полазницима ове радионице и тако проширивали алумни мрежу, да би
1981. године Елинор и Винцент отпутовали у Немачку ради интернационалне сарадње.
Друго путовање у Немачку било је 1988. године када је овај пут само Елeнор
2
