између концентрације гасова стаклене баште у атмосфери и глобалне температуре. Већ
1896. године велики шведски хемичар Сванте Аренијус је наговестио да би се спаљивањем
довољно фосилног горива удвостручила концентрација атмосферског угљен-диоксида, а
глобална температура би се могла повећати за 5-6°С.

Ово није далеко од 1,5-4,5 °С

повећања које добијамо данашњим компијутерским симулацијама израђеним за пројекат
удвостручавања количине атмосферског угљен-диоксида. У 1995. години светска научна
заједница извештава да су промене већ у току и да се Земља загрејала за 0,5°С у току
прошлог века. У јануару 2001. године Међувладин панел о климатским порменама (IPCC-
Intergovernmental Panel for Climate Change) званично је објавио да је људски утицај главни
фактор данашњег глобалног загревања. Ова изјава је била од великог значаја пошто су се
до тада чули гласови који су глобално загревање приписивали Сунчевим активностима,
природним климатским флуктуацијама или хипотезама у компијутерским моделима. На
слици 2 се налази карикатура како човек уништава планету Земљу.

Слика 2. – Илустрација ефекта стаклене баште

http://www.seppo.net/cartoons/displayimage.php?album=topn&cat=0&pid=733

2. Гасови стаклене баште

Земљина атмосфера се састоји, углавном, до азота (78%) и кисеоника (21%). Ова

два најзаступљенија атмосферска гаса имају хемијске структуре које ограничавају
апсорбцију инфрацрвеног зрачења, што не важи за гасове стаклене баште. Ови гасови се
стварају природним путем или вештачки (антропогено). Најаступљенији природно настали
гас стаклене баште је водена пара, затим следе угљен-диоксид, метан и азот-субоксид.
Супстанце настале човековом активношћу које се понашају као гасови стаклене баште
укључују хлорофлуорокарбонате, хидрохлорофлуорокарбонате и хидрофлуорокарбонате.

Од 1700-их година активности човека су се знатно повећале, при том значајно

повећавајући концентрацију гасова стаклене баште у атмосфери. Научници предвиђају да
ће очекивано повећање количине гасова стаклене баште у атмосфери снажно повећати
количину ифрацрвеног зрачења задржаног у атмосфери, што ће довести до додатног,
вештачког, загревања Земљине површине. Са слике 3 се може видети одакле највише
долазе штетни гасови.

Слика 3. Извори гасова стаклене баште

http://student.nu.ac.th/pongit/pong_can/page2.php

Транспорт
50%

Индустрија
(енергија) 7%

Комерцијални сектор 6%

Електрична
енергија
17%

Пољопривреда,
шуме и отпад
11%

Индустрија
(произвидња) 3%

Становништво 6%