1
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО – САНИТАРНА ШКОЛА
„ ВИСАН“
БЕОГРАД
Предмет : Медицинска етика
СЕМИНАРСКИ РАД
ЕМОЦИЈЕ
МЕНТОР СТУДЕНТ
Светлана Бановић Ана Јанковић
У БЕОГРАДУ
АПРИЛ,2017
4
сл. Исто тако постоје и унутрашњи пратиоци као карактеристичне промене у раду
појединих органа.
Емоције су психички процеси којим се изражавају односи према стварима и
догађајима, другим људима и својим властитим поступцима, акцијама и доживљајима.
Емоције се често приписују човеку као врста рудимента, нпр. Дарвин 1972.
пише прву научну студију о емоцијама, о испољавању емоција код човека и животиње.
Тиме је направио прво емпиријско истраживање о емоцијама, а тиме је започео и
зоопсихологију. Дакле, Дарвин сматра да је то неко наслеђено понашање, операције
које су имале биолошки разлог – када се повредимо да не крваримо.
Крај 19. и почетак 20. века – јављају се прве теорије о настанку емоција, које су
психолошке теорије, а називају се физиолошке теорије емоција.
4. Садржај емоција
Емоције у себи садрже три врсте појава:
Физиолошке промене
-физиолошка компонента припрема организам за
адекватно реаговање,- пулс, крвни притисак, ширење и скупљање крвних
судова, дисање, мишићна напетост;
Промене у спољашном понашању
- успорени или убрзани покрети,
гестикулација лица, мимика, дрхтање и сл(. невербална комуникација,);
Субјективни доживљај емоција
- стезање крвних жила, ширење зјеницам
мишићни тонус и сл.
Емоције имају адаптивну и комуникативну функцију
5. Развој емоција - како се развијају емоције
Сви дечији биографи слажу се да се са узрастом повећава и број емоција, које дете
може да дозиви.
Карарина Бридзес вршила је посматрања како би утврдила карактеристицне емоције за
одређене узрасте. Из свог проучавања направила је скалу диференцирања емоција у
току развоја, мада ова скала не може послужити као орјентација када се која емоција
јавља.
Из тих испитивања извела је закључак да
одмах по рођењу
постоји једна једина
емоција, неиздиференцирано узбуђење. Затим је установила да се из те емоције
сазревањем и условљавањем развијају постепено друге емоције.
5
Крајем првог месеца
узбуђеност се издваја и прелази у негативну реакцију,
тзв. узнемиреност (дистресс).
Крајем другог месеца
, диференцира се позитивна емоционална реакција,
задовољство. Ту емоцију изазивају : контакт усана са цуцлом, миловање и пљескање.
Дете престаје да плаче, а почиње да гуче и маше рукама. Код беба се често задовољство
и узнемиреност брзо смјењују. Диференцирање емоција одвија се постепено. Прве две
издвојене емоције мало се разликују у погледу спољашњих и унутрашњих реакција и
ситуација које их изазивају.
На
узрасту од 3 до 6 месеци
, развијају се скоро једна за другом следеће
емоције : гнев, гађење и страх.
Од 9 до 12 месеци
настају одушевљење и наклоност.
Око 13. месеца
наклоност се грана на наклоност према одраслима и наклоност
према деци.
У 15. месецу
јавља се љубомора, а у
21. месецу
радост.
У раздобљу
од 2-5 године
настају стид, стрепња, завист, разочарање, нада.
У
предшколском узрасту
осећање постаје независно од опажања, постаје
сталније, али још увијек је лабилно. Али међу свим доживљајима, емоције су код детета
у предшколско доба најјаче. У овом периоду чести су афекти, а преовлађују углавном
пријатне емоције, несташно расположење, ретко кад раздражљиво, а најређе тужно.
Крајем предшколског периода
емоционалност и лабилност се повећавају, а у
каснијем периоду емоције почињу да се покривају.
6. Карактеристике дечијих емоција
Емоције одраслих и емоције код деце битно се разликују. првенствено по томе сто
су дечије емоције просте, спонтане, нису уздрзане и одмах налазе одговарајући израз.
Са васпитавањем деце долази и до одговарајуцих промена. Временом емоције губе
своју недиференцираност и дете постепено почиње да учи и да се уздрзава од емоција а
самим тим стиче властити начин изражавања.
У наставку су наведене неке од разлика између емоција деце и емоција одраслих:
Дечије емоције су краткотрајне
- оне трају свега неколико минута, а онда
изненада исчезну док емоције одраслог човјека дуже трају и теже се заборављају
Дечије емоције су снажне
- емоције одраслог човјека не могу да достигну ону
јачину као код детета, јер дечије емоције не поседују градацију без обзира на
ситуацију. То нарочито ваи за љутњу, страх и радост. Код деце те емоције се
изражавају пуним интезитетом
Емоције детета су нестабилне
- дете за разлику од одраслих лако прелази из
позитивне у негативну емоцију и обрнуто. Оно из стања велике радости нагло
пређе у немотивисани плач.
Заједно са узрастом емоције се све више диференцирају
- под утицајем
околине и васпитним мерама деца полако контролишу своје емотивне реакције
