UNIVERZITET U PRIŠTINI
Kosovska Mitrovica
UČITELJSKI FAKULTET U PRIZRENU
Leposavić
SEMINARSKI RAD
EMOCIJA
MENTOR: STUDENT:
PROF. EMILIJA MIRKOVIĆ ANA JOVAŠEVIĆ
BROJ INDEKSA
B-36/17
SADRŽAJ:
Uvod………………………………………………………………………………………......….3
1.0. EMOCIJE ……………………………………………………………………..….…….…..4
1.1.Razvoj emocija………………………………………………………………………...….5
1.2. Emocije kao pratioci motivisanog ponašanja…………………………………………….…7
1.3. Emocije kao nagoni…………………………………………………………………..….8
1.4. Emocije kao ciljevi ………………………………………………………………….…..8
1.5. Sazrevanje emocija ……………………………………………………………………...9
1.6. Učenje emocija…………………………………………………………………………10
2.0. FAKTORI KOJI UTIČU NA RAZVOJ EMOCIJA I POSLEDIČNE EMOCIJE………....11
2.1. Gnev…………………………………………………………………………………....12
2.2. Strah……………………………………………………………………………………12
2.3. Radost i smeh…………………………………………………………………….…….12
2.4. Ljubav……………………………………………………………………………….…13
2.5. Ljubomora…………………………………………………………………….……….13
3.0. KARAKTERISTIKE DEČIJIH EMOCIJA………………………………………………..14
3.1. Karakteristike i razvoj emocija novorođenčeta…………………………………….…14
3.2. Karakteristike i razvoj emocija u ranom detinjstvu ( do tri godine)………………….16
3.3. Karakteristike i razvoj emocija dece predškolskog doba( od tri do šest godina )….…17
3.4. Karakteristike i razvoj emocija srednjeg detinjstva ( od 6 / 7 god.do 10 / 11 god. )…18
3.5. Karakteristike i razvoj emocija predadolescentnog doba ( do 13 /14 godina )……….18
3.6. Karakteristike i razvoj emocija kod adolescenata…………………………………….19
3.7. Karakteristike i razvoj emocija odraslih………………………………………………20
Zaključak………………………………………………………………………………............21
Literatura
2
1. EMOCIJE
Ljudi nisu samo racionalna bića koja svoje postupke i želje sprovode samo na osnovu
umnog mišljenja i zaključivanja. Mnogi postupci su izazvani i drugim činiocima, kao što su
emocije ili osećanja. Emocije se mogu definisati kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog
odnosa prema stvarima, ljudima, događajima, i prema sopstvenim postupcima. Emocija je uvek
reagovanje bića na neko zbivanje. Zbivanje se opaža i izaziva osećanja. Osećanja se javljaju u
situaciji kad biće proceni da se dešava nešt o značajno i važno. Ono što su refleksi za telo to su
emocije za psihu.
Emocije su sastavni deo naših života. One u velikoj meri određuju njegov kvalitet i prožimaju sve
važne oblasti našeg funkcionisanja – odnose sa prijateljima, porodicom, partnerima, kolegama. U
pojedinim situacijama mogu da nas spasu, ali i da naprave veliku štetu, kako nama, tako i ljudima
oko nas.
Postoji veliki broj izraza kojima se izražavaju osećanja i različiti doživljaji u kojima
osećanja imaju bitnu ulogu. Postoje emocionalna stanja kao što su: radost, strah,žalost, ljubav,
ljubomora, simpatija, ponos, stid, briga, strepnja i druga. Emocije su u toku svog razvoja
propraćene spoljnim i unutrašnjim promenama.
Spoljni znaci emocija su: izraz lica, telesna napetost, glasovne reakcije i slično. Unutrašnji
pratioci su karakteristične promene u radu pojedin ih organa.
Kod snažnih emocija javljaju se promene kod disajnih i probavnih organa i u radu žlezda. Kao
posledica nekog emocionalnog stanja može da se javi kod čoveka crvenilo ili bledilo lica, smeh,
plač, povlačenje u stranu ili približavanje, zagrljaj il i napad i tako dalje.
4
Emocije se kod dece javljaju veoma rano, u početku su još ne diferencirane. Sa razvojem deteta
njegove emocije se ispoljavaju na određen način. Kako se dete razvija i njegove emocije sed sve
više diferenciraju. Kod odraslog čoveka na emocionalne reakcije dosta utiče iskustvo ( osobe,
predmeti, događaji iz života ).
Emocije su upravo one kasrakteristike pojedinaca po kojima se oni najviše mođusobno razlikuju.
Po emocionalnosti se često razlikuju roditelji od svoje rođene dece, po tome što su više ili manje
različiti braća od sestre, iako rastu pod gotovo istim spoljnim uslovima, jer i faktor nasleđa ima u
emocionalnom životu takeođe svoj udeo.
1.1. Razvoj emocija
Čovek ima bogat emocionalni život. Postavlja se pitanje, da li čovek nasleđem donosi
na svet sve emocije koje se kod njega javljaju ili se one stiču u toku života. Raznim ispitivanjima
i razmatranjima dolazi se do zaključka, da razvitak emocija zavisi od nasleđenih osnova i od
iskustva i učenja.
Da bi se proverilo da li su određeni oblici ponašanja usled emocionalnih reakcija urođeni, to treba
da se javi i kod dece koja nisu u mogućnosti da to ponašanje i nauče.
Postoje deca koja žive u „prirodnoj“ izolaciji, jer su gluva ili slepa od rođenja. Ta deca su lišena
doživljaja do koji se dolazi slušanjem ili gledanjem. Ipak i kod te dece mogu da se jave
emocionalne reakcije istovetne sa reakcijama normalno razvijene dece.
5
On je bio prvi koji je formulisao jednostavnu, jasnu i koherentnu teoriju emocija. Suština tog
shvatanja o emocijama je da fizičke promene slede direktno iz percepcije, a svesto tim
promenama je suština emocija. Kada iz današnje perspektive procenjujemo vrednost ovog
pristupa, možemo reći da je njime nagovešteno jedno od najvažnijih saznanja o emocijama, a to
je da je emocija neka vrsta komentara ličnosti na zbivanja u sredini.
Doživljaj realnosti ili sećanje na ranije dožvljaje uvek je praćeno emocijama. Kvalitet prijatnosti
ili neprijatnosti emocionalnog doživljaja prvenstveno zavisi od ocene povoljnosti zbivanja sa
stanovišta vlastite ličnosti. Hilard je istakao da emocije imaju trostruku ulogu. Javljaju se kao
pratioci motivisanog ponašanja, kao nagoni i kao ciljevi.
1.2. Emocije kao pratioci motivisanog ponašanja
Motivisano ponašanje je praćeno emocijama u svim njegovim fazama. Afektivna
obojenost nije ograničena samo na
nagonsku uzbuđenost, već i na aktivnost kojom se
dolazi do smanjenja napetosti izazvanenagonskim uzbuđenjem. Osećanje gladi je
neprijatno osećanje, a uzimanje hrane je praćeno prijatnim osećanjem. Ali, i samo biranje hrane,
kao i priprema hrane je, za izvesne ljude, poseban oblik zadovoljstva.
Kada savladamo prepreke na putu do nekog cilja, javlja se osećanje zadovoljstva. Kada prepreke
na uspemo da savladamo, najčešće osećanje je nezadovoljstvo. Ako neuspeh u ostvarenju cilja
može da ima za nas ozbiljen posledice, najčešće prateće emocionalne pojave u jednom trenutku
postanu presudne za dalje odvijanje aktivnosti. Ako se u nekoj od faza kretanja ka cilju, zbog
nastalih problema, javi osećanje razočarenja ili obeshrabrenja, ostvarenje cilja je bitno otežano
čak i onda kada ta osoba ima stvarne sposobnosti da ostvari postavljeni cilj. Ili, promena neke
okolnosti u situaciji u kojoj nastojimo da ostarimo postavljeni cilj može promeniti naš doživljaj
Mogućeg povoljnog ishoda nekog događaja, što se iz datih primera vidi, postoji složena dinamika
motivacionih procesa koji prate aktivnost čoveka. Za opis raznih emocionalnih stanja koja prate
doživljavanje koristi e više izraza: emocije, emocinalni ton, afektni ton, afekti i raspoloženja.
Emocije ili osećanja su uzbuđena stanja organizma izazvana nekom spoljašnjom situacijom ili
nekim unutrašnjim mentalnim stanjima ( kao što su mašta, mišljenje, osećanje), a koja se
ispoljavaju:
7
