TEMA: EMOCIJE I EMOCIONALNI DOZIVLJAJ
SADRZAJ:
1. Definicija i teorijski pristup emocijama………………… -3-
1.1. Kako se razvijaju emocije………………………
-4-
1.2. Potreba izucavanja emocija……………………… -5-
1.3. Emocije i uzrast…………………………………… -5-
2. Karakteristike djecijih emocija…………………………… -6-
2.1. Decije emocije su kratkotrajne…………………
-6-
2.2. Decije emocije su snazne………………………… -6-
2.3. Emocije djeteta su nestabilne…………………… -6-
2.4. Sa uzrastom emocije se sve vise diferenciraju…
-6-
2.5. Dete ispoljava svoja osjecanja…………………… -7-
3. Vrste emocija……………………………………………… -7-
3.1. Gnjev……………………………………………… -8-
3.2.Ljutnja……………………………………………… -8-
3.3. Strah……………………………………………… -8-
3.4. Tuga (zalost) ……………………………………… -9-
3.5. Radost i smijeh…………………………………… -9-
4. Ljubav……………………………………………………… -9-
5. Ljubomora………………………………………………… -10-
6. Zakljucak…………………………………………………… -12-
7. Literatura…………………………………………………… -13-
2
Emocije kod dece javljaju se relativno rano, ali u pocetku su jes nediferencirane. Sa
razvojem deteta njegove emocije se ispoljavaju na odredjeniji nacin. Ukoliko se dete vise
razvija i njegove emocije se sve vise diferenciraju kao npr. strah, ljutnja, ljubomora itd. Kod
dece je urodjena sposobnost za emotivno reagovanje, a ne kao reakcija straha od neke
zivotinje ili predmeta, sve to dete stice ucenjem.
1.1. Kako se razvijaju emocije
Kako se razvijaju emocije je pitanje na koje su mnogi psiholozi pokusali da daju
odgovor. Zeleo to covek ili ne, emocije su sastavni dio svakog coveka. Svi smo osudjeni da se
borimo sa svojim emocijama i njihovim razvojem. Cesto se vodi dilema o tome koje su
emocije urodjene a koje nisu. Da bi se proverilo da li su odredjeni oblici ponasanja usled
emocionalnih reakcija urodjeni, to treba da se javi i kod dece koja nisu u mogucnosti da to
ponasanje nauce.
Postoji veliki broj dece koja zive u "prirodnoj" izolaciji, jer su gluvi ili slijepi od
rodjenja. Ta deca lisena su nekih dozivljaja, do kojih se dolazi iskljucivo slusanjem ili
gledanjem. Ipak postoji mogucnost da se kod takve dece jave emocionalne reakcije istovetne
sa reakcijama normalno razvijene dece. Tada konstatujemo da u razvoju emocija vaznu ulogu
ima sazrevanje.
Americki psiholog Florensa Gudinaf proucavala je emocionalno ponasanje jedne
desetogodisnje djevojcice, potpuno slijepe i gluve od rodjenja. Posmatraje je trajalo oko
sedam mjeseci. Djevojcica nije bila u stanju da nauci da govori i da se stara o sebi. Da bi
izazvala neke emocionalne reakcije kod desetogodisnjakinje F. Gudinaf oraspolozivala ju je
slatkisima ili ju je dovodila u stanje frustracije.
Kada je bila sretna i zadovoljna djevojcica se igrala, iako je niko nije ucio da igra. Igra
i smeh su se nekada javljali spontano, a nekad samo kada bi dobila slatkise. Kada je bila
sprecena u necemu sto zeli da uradi, u nekoj aktivnosti, djevojcica je ispoljavala gnev i
nezadovoljstvo.
Ovo ipitivanje je dovelo do zakljucka da primarne oblike ispoljavanja emocija
odredjuju faktori nasledja. Ali takodje, kod dece koja vide i cuju znacajnu ulogu u razvoju
emocija ima i socijalna sredina u kojoj dete sazreva i vaspitava se. Poznat je jos jedan
eksperiment, koji ukljucuje i decu pretskolskog uzrasta. Taj eksperiment je 1941. godine
obavio americki psiholog Tompson. On je uporedo posmatrao decu koja vide i koja su slepa
od rodjenja.
Posmatrao je uzrast dece od 7 nedelja do 13 godina. Tompson je primetio i kod slijepe
dece i kod normalne dece slicne emocionalne reakcije. Dosao je do interesantnog zakljucka,
da se izrazi lica kod slepe dece javljaju pod uticajem sazrijevanja posto nije bilo mogucnosti
da ih neko nauci. A kod dece koja vide Tompson je zapazio da se izrazi lica, tek na starijim
uzrastima, pod uticajem podrazavanja, postepeno stilizuju. Ovim svojim otkricem on je
ukazao na cinjenicu da ucenje igra veoma vaznu ulogu u emocionalnom ponasanju starije
dece.
Iz gore navedenih eksprimenata, moze se izvesti zakljucak da je ispoljavanje emocija
samo jednim delom rezultat ucenja u socijalnoj sredini.
4
