Predmet: Psihologija
Tema: Emocije i pamćenje
(Kongnitivna psihologija)
Kao što se raspoloženja i emocije manifestiraju u ponašanju, tako se njihov uticaj
odražava i na kognitivne procese, među kojima je dugoročno pamćenje dosad plenilo najveću
pаžnju istraživača. Pamćenje je važno ne samo kao fenomen po sebi, već kao komponenta
praktički svih procesa mišljenja: percepcija, socijalno prosuđivanje, rešavanje problema - svi
zavise o dozivu i korištenju pohranjenih informacija. Iz toga sledi da ako emocije utiču na
kodiranje, konsolidaciju i/ili doziv informacija iz pamćenja, te zaboravljanje, time utiču na
ogroman dijapazon mentalnih procesa (Haviland-Jones i Lewis, 2000).
Postoji mnogo načina na koje emocije mogu uticati na pamćenje, a najpoznatiji fenomeni su:
a) ovisnost o emocionalnom stanju ili «state dependent memory» - odnosi se na pojavu
da je dosećanje bolje kad se nađemo u istom emocionalnom stanju kao i kad smo materijal
učili, s tim da pritom nije bitno o kojem se afektivnom svojstvu radi (Zarevski, 2002). Ucros
(1989; prema Eysenck i Keane, 2000) je pregledao rezultate 40 objavljenih istraživanja ovog
fenomena i pokazalo se da on nije jako izražen, već da postoji umerena tendencija boljeg
pamćenja materijala kad se raspoloženje pri učenju poklapa s onim pri dosećanju, i da su
efekti uopšte jači kad su ispitanici u pozitivnom raspoloženju i kad se ljudi nastoje setiti ličnih
događaja, za razliku od materijala kojem nedostaje lični značaj.
b) podudarnost raspoloženja ili «mood congruity»- dosjećanje je najuspešnije kad se
emocionalna obojenost materijala koji se uči skladna sa raspoloženjem ispitanika u vreme
učenja. Tipična eksperimentalna procedura sastoji se u indiciranju određenog raspoloženja,
nakon čega sledi učenje liste reči ili čitanje priče koja ima emocionalno obojen sadržaj
(Eysenck i Keane, 2000). Nakon što se raspoloženje ispitanika vrati u normalu podvrgava se
testu sećanja reči s liste ili sadržaja priče. Bower i sur. (1981; prema Eysenck i Keane, 2000)
rabili su takav nacrt u istraživanju podudarnosti raspoloženja. Ispitanici su hipnozom
inducirani u tužno ili sretno raspoloženje, a zatim su čitali priču o dva studenta, Jacku i
Andreu. Jack je opisan kao vrlo depresivan i bezvoljan, zbog problema u akademskom životu,
s djevojkom i u igranju tenisa, dok je Andre vrlo sretan , zato što mu se život odvija po planu
u svim navedenim područima. Ispitanici su se više identifikovali sa likom čije se raspoloženje
podudaralo s vlastitim, pa su zapamtili više informacija vezanih za taj lik.
c) podudarnost mišljenja ili «thought congruity» - ova pojava se može istraživati na
više načina od kojih su dva najčešća. Prvi način je da se ispitanicima prezentira lista riječi
sastavljenja od prijatnih i neprijatnih reči, zatim prolaze kroz postupke indukcije raspoloženja,
a nakon toga se testira za sećanje. Pretpostavka je da će se ispitanici uspešnije sećati prijatnih
2
