1
Biblioteka PSIHOTERAPIJSKE STUDIJE
Urednik
Zoran Milivojević
Recenzenti
Akademik Dušan Kecmanović Prof. dr sci. Snežana Milenković
Na naslovnoj strani:
Ogist Renoa: Spava cica, 1987.
© 1993, 2000 by Zoran Milivojević
Treće, prošireno i dopunjeno izdanje
Prvo izdanje ove knjige je objavljeno pod naslovom PSIHOTERAPIJA
I RAZUMEVANJE EMOCIJA, Prometej, Novi Sad, 1993.
2
Dr Zoran Milivojević
EMOCIJE
Psihoterapija i razumevanje emocija
Treće, prošireno i dopunjeno izdanje
PROMETEJ
Novi Sad
4
SADRŽAJ
UVOD 6
OPŠTI DEO
Šta su emocije 10
Šta nisu emocije 17
Struktura osećanja 21
Model kružne emocionalne reakcije (KER model) 27
Emocije i adaptacija 39
Emocije i svest 47
Afektivnost podeljenog subjekta 57
Samoosećanja 66
Raspoloženja 75
Emocije kao transakcije 83
Emocionalni razvoj 88
Adekvatna osećanja 94
Neadekvatna osećanja 103
Preterana osećanja 113
Deficitarna osećanja 123
Emocije u psihosomatici: aleksitimija 144
Formalni poremećaji osećajnosti 154
Kontrola emocija 161
Emocionalna inteligencija 175
Osnove analize emocija 178
SPECIJALNI DEO
Želja i sviđanje 185
Frustracija 201
Zadovoljstvo 207
5
Nada 216
Sreća 223
Dosada 233
Ravnodušnost 238
Ljutnja i bes 244
Prezir i odbačenost 260
Samoprezir, inferiornost i bezvrednost 272
Zavist 292
Mržnja i gnev 300
Samomržnja i mortido 320
Prkos 328
Gađenje 335
Strah, panika i užas 341
Trema 364
Anksioznost 369
Zabrinutost 377
Poverenje i sumnja 383
Stid 394
Ponos 406
Samoljutnja i krivica 411
Ljubav 428
Ljubomora 446
Tuga 456
Depresivnost 467
Osećanje smešnog 475
Rečnik emocionalnih reakcija
482
Bibliografija
502
7
saglasnosti o tome Šta je označeno rečju „emocija”, postoje brojne,
međusobno suprotstavljene teorije i „teorijice” o osećanjima.
U ovoj knjizi nije izložen pregled teorija različitih autora o osećanjima
- iako smo se trudili da uvažimo njihova otkrića - već jedna konzistent-
na teorija emocija Model kružne emocionalne reakcije (model KER)
za koju verujemo da je dovoljno obuhvatna i tačna, tako da je iz nje
moguće izvesti praktični metod koji nazivamo analiza emocija.
Istraživanje ljudskih osećanja, bilo da polazi iz pozicija akademske
psihologije, bilo iz aspekta pragmatične veštine kakva je psihoterapija,
opterećeno je brojnim predrasudama
o osećanjima, koje su toliko raširene i prisutne da ih slobodno možemo
nazvati civilizacijskim mitovima. Dovoljno je spomenuti notorni rascep
između „intelektualnog” i „afektivnog”. Rasprostranjenost ove predra-
sude o ljudskoj emocionalnosti čini da i danas većina ljudi razmišlja o
sebi kao o nečemu što je podeljeno na dva dela: na deo koji misli i koji
je racionalan i na deo koji oseća i koji je iracionalan. Iz takvog odno-
sa savremenog čoveka prema sopstvenim osećanjima sasvim logično
proizlazi njegova borba protiv njih, njegova težnja da im ne podlegne,
njegovo odupiranje kako one ne bi nad njim zavladale i kako ga ne
bi zavele. Pošto u takvom kontekstu osećanja imaju značenje nečega
iracionalnog, logičan je stid zbog sopstvene osećajnosti zbog koga se
osećanja skrivaju pred drugim ljudima. Dakle, tragično nerazumevanje
sopstvene osećajnosti kakvo pokazuje savremeni čovek, kristalizuje se u
zabludama da su emocije „iracionalne”; da one „vladaju ljudima”; da o
njima „ne treba govoriti”; da su „opasne”; da im ne treba „podleći”; da
dovode do „prekida svesti” itd. Nerazumevanje sopstvene osećajnosti
nužno vodi u nerazumevanje tuđe osećajnosti, a ova se manifestuje
kao nelagoda ili strah pred tuđim osećanjima, odnosno pred tuđom
iracionalnošću.
Opisana zabluda da su emocije iracionalne odnosi se prvenstveno na
neprijatna osećanja. Savremeni čovek Zapada, koji živi u civilizacijskim
blagodetima koje obezbeđu-ju značajan komfor, sve više se pomera ka
infantilnom hedonizmu. S jedne strane, porasla je osetljivost savreme-
nog čoveka prema svim onim situacijama koje izazivaju neprijatna
osećanja, a s druge, smanjila se njegova osetljivost prema situacijama
koje izazivaju prijama osećanja. Otuda prvo za posledicu ima netrpelji-
vost prema neprijatnim osećanjima koja se shvataju lošima po sebi, te se,
kao takva, moraju izbeći, a drugo, sve teže izazivanje prijatnih osećanja.
