Висока школа струковних студија за васпитаче
Крушевац
Семинарски рад из предмета
Припрема деце за полазак у школу
Тема
Социјалнa и емоционална готовост за
школу
Професор: Студент:
Мр Ружица Милосављевић Бранкица Милошевић
број индекса 3-005/12
Крушевац , децембар 2012.
Садржај
Увод ....................................................................................................................................... 2
Шта се подразумева под појмом
зрелост или готовост за школу? .......................................................................................... 3
Ток развоја емоција код деце ............................................................................................... 4
Ток развоја социјализације код деце ................................................................................... 5
Социјална и емоционална готовост за школу ………………………………………….... 6
Како породица, а како васпитач,
може допринети социоемоционалној
готовости деце за школу? ..................................................................................................... 8
Закључак ............................................................................................................................... 10
Лутература ............................................................................................................................ 11
Увод
1
Шта се подразумева под појмом зрелост или готовост
за школу?
Постоји много дефиниција и приступа који дефинишу појмове зрелост или
готовост за школу. Научници су се бавили дефинисањем ових појмова и долазили до
различитих закључака. Термини зрелост или готовост за школу се најчешће јављају
један поред другог (као различити а ипак сродни појмови), један уместо другог (као
синоними) или се користи неутралан термин као што је припремљеност за школу.
Када се говори о зрелости и готовости за школу не мисли се само на физичку,
интелектуалну, емоционалну, социјалну и другу спремност већ и на спремност за
испуњење захтева које школа поставља пред децу.
И. Фурлан, каже да је по његовом мишљењу зрелост развој одређених способности,
односно биолошки раст и развој, пресудан за успех у школи, за полазак у школу.
Преград се међутим не слаже са том констатацијом и као разлог разлог наводи
чињеницу да се животни и развојни узраст не подударају увек, тј. да између година
живота и психофизичког развоја могу постојати велике разлике.
Сазревање, учење и активности су међусобно условљени и није их могуће одвојити, те
стога психофизичка спремност детете за систематско учење зависи како од биолошких
тако и од социјалних фактора. На тај начин је могуће оправдати постојање оба термина
који су у великој мери синоними, с' тим што зрелост у први план ставља дете, а
готовост школу а садржај им чини међусобни однос детета и школе.
Руски истраживачи сматрају да се под термином зрелост за полазак у школу
подразумева одређени ниво физичког и психичког развоја на коме ће дете моћи да
испуни све захтеве које му поставља школа. Неприпремљеност за те захтеве може се
одразити на успех у школовању и донети много негативних последица и за дете и за
школу. Неуспех у школи повлачи негативан однос према учењу, изазива дисциплинске
проблеме, ремети однос у породици и између учитеља и детета и ствара неповољну
емоционалну климу. Али с' друге стране дете које се незрело укључи у школски живот
може постићи задовољавајући успех, али има доказа да се то може негативно одразити
на његов психофизички развој.
“ Када је размотрио сва схватања о готовости, односно, зрелости детета за
полазак у школу Б. Ђорђевић је навео следеће компоненте:
1) Физичко здравље и физичка зрелост,
2) Емоционална стабилност,
3) Интелектуална зрелост,
4) Социјална зрелост,
5) Ранија искуства у учењу,
6) Заинтересованост за учење ” ( Каменов, 2006, стр. 37 ).
Недовољна зрелост детета за школу огледа се у томе да дете тежи да све
претвори у игру, несамостално је, пажња му је кратко траје, не сналази се у односима са
другом децом и у односима са одраслима. Незрела деца су често плашљива, не схватају
постављене захтеве и инхибирана су.
Узроци који доводе до ових симптома су разноврсни, а пре свега је то неповољна
средина у којој дете одраста, односно, културна, образовна, економска или нека друга
врста ускраћености.
3
