Emocionalna inteligencija

UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU 

Master studije

 Kuturna politika i menadžment

Emocionalna inteligencija i organizaciona kultura u 

umetničkim i kulturnim organizacijama 

- Seminarski rad iz nastavnog predmeta  

Organizaciona analiza i menadžment ljudskih resursa - 

Predmetni nastavnik 

Prof. Dr Tijana Mandid 

Student 

Aleksandar Babid E2/10

Beograd, januar 2011. 

2 

S

ADRŽAJ

1

Uvod ....................................................................................................................................... 3

2

Predmet, problem i cilj istraživanja .......................................................................................... 4

2.1 

Polazna hipoteza .......................................................................................................................4 

2.2 

Metodologija istraživanja ..........................................................................................................4 

3

Teorijska razmatranja problema............................................................................................... 5

3.1 

Afekti, emocije i raspoloženja ...................................................................................................5 

3.2 

Koreni koncepta EI ....................................................................................................................6 

3.3 

Definisanje pojma EI .................................................................................................................7 

3.4 

Modeli EI ...................................................................................................................................8 

3.4.1

Model sposobnosti ....................................................................................................................... 8

3.4.2

Prošireni model sposobnosti ........................................................................................................ 9

3.4.3

Kombinovani model EI................................................................................................................ 10

3.4.4

Kombinovani model Danijela Golemana .................................................................................... 10

3.4.5

Kombinovani model Bar-On-a .................................................................................................... 11

3.4.6

Model osobina EI ........................................................................................................................ 11

3.4.7

Merenja modela osobina EI ....................................................................................................... 11

3.5 

Kritike teoretskih osnova EI ................................................................................................... 11 

3.5.1

EI je preširoko definisana i definicije su nestabilne .................................................................... 11

3.5.2

Ei ne može biti prepoznata kao oblik inteligencije ..................................................................... 12

3.6 

Emocionalna inteligencija u menadžmentu u umetnosti i kulturi ......................................... 12 

3.7 

Uticaj emocionalne inteligencije menadžera na organizacionu kulturu ................................ 16 

3.7.1

Vizija i zaposleni ......................................................................................................................... 17

3.7.2

Uverenja i vrednosti u organizaciji ............................................................................................. 18

3.7.3

Usvajanje ciljeva ........................................................................................................................ 18

3.7.4

Planiranje i donošenje odluka .................................................................................................... 18

3.7.5

Motivacija zaposlenih ................................................................................................................ 20

3.7.6

Sigurnost .................................................................................................................................... 20

3.7.7

Komunikacija i međuljudski odnosi u organizaciji ...................................................................... 20

3.7.8

Afektivni standardi u organizacijama ........................................................................................ 21

3.7.9

Rešavanje problematičnih situacija ........................................................................................... 21

3.7.10

Prihvatanje proklamovanih organizacionih potreba .................................................................. 21

3.7.11

Proces odabira zaposlenih ......................................................................................................... 21

4

Zaključak ................................................................................................................................ 22

5

Literatura ............................................................................................................................... 23

4 

2

P

REDMET

,

 PROBLEM I CILJ ISTRAŽIVANJA

Predmet  istraživanja  ovog  seminarskog  rada  predstavlja  emocionalna  inteligencija  i  njen  uticaj  na 
menadžere  u  kulturnim  i  umetničkim  organizacijama.  Emocionalna  inteligencija čoveka,  kao  sasvim 
drugačiji  oblik  inteligencije  od  akademske,  uveliko  određuje  njegovo  ponašanje  u  organizacionom 
okruženju, te utiče na njegove sposobnosti upravljanja timovima. Takođe, predmet istraživanja čini i 
organizaciona  kultura  u  umetničkim  i  kulturnim organizacijama,  kao  kategorija  koja  uveliko  zavisi o 
menadžeru koji upravlja organizacijom. U okviru ovog rada obuhvadene su sledede oblasti: 



Emocije čoveka, 



Teorije emocionalne inteligencije 



Emocionalna inteligencija i njen uticaj u menadžmentu 



Organizaciona kultura i EI 

Osnovni cilj istraživanja jeste dokazivanje da EI menadžera ima veliki uticaj na organizacionu kulturu u 
njegovoj organizaciji.  

2.1

Polazna hipoteza 

Na  osnovu  prezentiranih  zadataka  istraživanja  i  analize  može  se  jasno  redi  da  je  cilj  istraživanja 
usmeren  na  povezivanje  emocionalnih  sklonosti  mendažera  sa  organizacionom  kulturom,  koji  de  u 
istraživanju da postavi održivu hipotezu: 

H0:  Emocionalna  inteligencija  menadžera  utiče  na  organizacionu  kulturu  u 
umetničkim i kulturnim organizacijama. 

2.2

Metodologija istraživanja 

Za  potrebe  ovog  rada,  koristidemo  se  metodom  deskriptivnog  istraživanja.  Na  osnovu  sekundarnih 
podataka,  pokušademo  da  objasnimo  koncept  emocionalne  inteligencije.  Zatim,  kako  bi  dokazali 
polaznu hipotezu, pokazademo na koji to način emocionalna inteligencija utiče na menadžment i na 
način upravljanja u umetničkim i kulturnim organizacijama. 

5 

3

T

EORIJSKA RAZMATRANJA PROBLEMA

3.1

Afekti, emocije i raspoloženja 

Ljudi nisu samo racionalna bida koja svoje postupke i htenja preduzimaju isključivo na osnovu umnog 
mišljenja  i  zaključivanja.  Mnogi  naši  postupci  bivaju  izazvani  i  drugim  činiocima,  kao  što  su  npr. 
emocije (osedanja).  

Afekat  je  nagao,  buran  i  snažan  emocionalni  doživljaj,  praden  irazitim  telesnim  promenama.  Afekti 
predstavljaju  jake  dinamičke  sile  koje  mogu  pokrenuti  prijatna  i  neprijatna  osedanja.  Emocije,  kao 
mentalna  i  psihološka  stanja,  povezana  su  sa  mnoštvom  osedanja,  misli  i  ponašanja  sa  kojima  se 
susredemo  svaki  dan.  One  su  subjektivne  i  često  u vezi  sa  našim  raspoloženjima,  temperamentom, 
ličnošdu i navikama. Emocije su usmerene prema nekome ili nečemu, dok „raspoloženja predstavljaju 
osedanja  manje  nabijena  od  emocija  i  nije  im  neophodan  kontekstualni  podražaj  (pesimizam, 
optimizam, melanholija, ozlojeđenost,  potištenost,  anksioznost)“

2

.    One  su  zapravo  impulsi  koji  nas 

navode  na  delovanje,  trenutačni  planovi  za  suočavanje  sa  životnim  izazovima  koje  je  u  nas  usadila 
evolucija.

3

U  zavisnosti  od  spoljašnjih  uticaja  ili  sopstvenih  razmišljanja  (koja  su  takođe  nastala  usled  spoljnih 
uticaja) dolazi do određenih emocija i raspoloženja. Emocije se stoga mogu definisati i kao doživljaj 
našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, događajima i prema sopstvenim 
postupcima.  Poznato  je  da  svaka  osoba  ima  formiran  sistem  vrednosti  i  ustanovljene  obrasce 
ponašanja, pa prema tome  i različite reakcije  na određene  događaje. Tako ljudi često emocionalno 
potpuno različito reaguju na iste događaje (dok devojka plače posle tužnog završetka filma, momak je 
potpuno ravnodušan, a čak mu je i smešno što devojka i još po neko u bioskopu plače).  

Postoji  ne  samo  u  našem  jeziku  vec  i  u  mnogim  drugim  jezicima  veliki  broj  izraza  koji  izražavaju 
različita  emocionalna  stanja,  a  to  su:  radost,  žalost,  ljubav,  saučešže,  simpatija,  ponos,  zluradost, 
oholost,  stid,  zahvalnost,  briga,  strepnja,  očekivanje,  nada  itd.  Emocije  su  u  toku  svog  razvoja 
propradene  spoljašnjim  i  unutrašnjim  promenama.  Značajni  spoljašnji  znaci  emocija  su  izrazi  lica, 
telesna  napetost,  glasovne  reakcije  i  sl.  Isto  tako  postoje  i  unutrašnji  pratioci  kao  karakteristične 
promene u radu pojedinih organa. 

Kod  snažnijih  emocija  javljaju  se  izrazite  promene  kod  disajnih  i  probavnih  organa,  zatim  u  radu 
žlezda.  Kao  posledica  izvesnog  emocionalnog  stanja  čovek  moze  da  se  zacrveni,  da  prebledi,  da  se 
smeje, plače, povuče u stranu ili da priđe bliže, da zagrli ili napadne itd. 

Emocije kod dece javljaju se relativno rano, ali u početku su još nediferencirane. Sa razvojem deteta 
njegove emocije se ispoljavaju na određeniji način. Ukoliko se dete više razvija i njegove emocije se 
sve  vise  diferenciraju  kao  npr.  strah,  ljutnja,  ljubomora  itd.  Kod  dece  je  urođena  sposobnost  za 
emotivno  reagovanje,  a  ne  kao  reakcija  straha  od  neke  životinje  ili  predmeta,  sve  to  dete  stiče 
učenjem. 

2

 www.emocionalnainteligencija.com 

3

 Goleman, D. (1995). Emotional intelligence. New York: Bantam Books 

7 

Prvi put termin emocionalna inteligencija koristio je dr Vejn Pejn u svojoj doktorskoj tezi pod nazivom 
„Studija  emocija:  Razvoj  emocionalne  inteligencije“  iz  1985.  god.  Zatim  su  usledili  modeli  EI  – 
Grinspen 1989, potom Salovej i Majer 1990. i Goleman 1995.  

„Motivisan  rezultatima  svojih  istraživanja  Šternberg  zaključuje  da  snalaženje  u  svakodnevnim 
situacijama zahteva drugačije sposobnosti od onih koje mere klasični testovi inteligencije (Sternberg 
et al, 1981). Sternberg tako uz analitičku i kreativnu, u svoju teoriju uvršduje i praktičnu inteligenciju. 
Gardner (1993) je u svoj model višestrukih inteligencija, među sedam osnovnih, uvrstio i dva oblika 
ličnih  inteligencija:  interpersonalnu,  koja  označava  sposobnost  prikladnog  reagovanja  u  odnosima s 
drugim  ljudima  i  intrapersonalnu  koja  označava  suštinu  samospoznaje  i  sposobnosti  upravljanja 
osedanjima.  Triarhička  teorija  i  teorija  višestrukih  inteligencija  su,  uprkos  povremenim  otporima, 
prošle  mnoge  provere  i  svrstane  su  ravnopravno  s  ostalim  ved  prihvadenim  teorijama  inteligencije 
(Spearmanovom, Thurstoneovom, Guilfordovom).“

8

Golemanov  bestseler  iz  1995.  –  „Emocionalna  inteligencija:  zašto  je  važnija  od  IQ“  značajno  je 
afirmisao i popularizovao temu EI. 

3.3

Definisanje pojma EI 

Emocinalna  inteligencija  (EI)  predstavlja  sposobnost,  mogudnost  ili  veštinu  prepoznavanja, 
procenjivanja i upravljanja vlastitih, tuđih, kao i emocija grupa.

9

Salovej  i  Majer,  koji  su  prvi  doslovno  koristili  izraz  emocionalna  inteligencija,  definišu  je  kao 
sposobnost pradenja i razlikovanja sopstvenih i tuđih emocija i korišdenje tih informacija kao vodiča 
za mišljenje i ponašanje. Kasnije su isti autori proširili definiciju: „emocionalna inteligencija uključuje 
sposobnosti  brzog  zapažanja  procene  i  izražavanja  emocija;  sposobnost  uviđanja  i  generisanja 
osedanja  koja  olakšavaju  mišljenje;  sposobnosti  razumevanja  emocija  i  znanje  o  emocijama;  i 
sposobnost regulisanja emocija u svrhu promocije emocionalnog i intelektualnog razvoja“.   

Reuven  Bar-On,  koji  je  zajedno  sa  Golemanom  koristio  termin  emocionalni  kvocijent,  ima  malo 
drugačije određenje EI. Naime on smatra da se EI „odnosi na razumevanje sebe i drugih, postupanje 
sa ljudima i adaptiranje u okolini kako bi se najbolje reagovalo na zahteve okruženja“

10

.  

Jasno je da za uspeh u životu nije dovoljan samo koeficijent akademske inteligencije, što je dokazano 
i  brojnim  istraživanjima.  Osamdesetih  godina  XX  veka,  istraživanjem  sprovedenim  među  članovima 
Mense,  utvrđeno  je  da visoko  inteligentne  osobe  nisu  uspešnije  u  životu  od  prosečno  inteligentnih 
osoba. Čak naprotiv, čest je slučaj da su osobe sa jako visokim koeficijentom inteligencije neuspešne 
u životu, kako na poslovnom tako i na emocionalnom planu, što ih samim tim čini manje srednim.  

Emocionalnu  inteligenciju  stoga  možemo  shvatiti  kao  ključnu  sposobnost  za  uspešno  upravljanje 
životom  čoveka,  usklađujudi  sopstvene  potrebe  i  emocije  sa  okolinom.  U  zavisnosti  od  ove  naše 
sposobnosti demo u životu uspešno ili beskorisno upotrebiti akademsku inteligenciju, ma kolika bila.  

8

 www.emocionalnainteligencija.com 

9

 Bradberry, Travis and Greaves, Jean. (2009). "Emotional Intelligence 2.0". San Francisco: Publishers Group West. 

10

 Stys, Yvonne and Brown, L. Shelley,

 A Review of the Emotional Intelligence Literature and Implications for Corrections

, Research Branch 

Correctional Service of Canada , 2004.