Резиме
:
Романи Растка Петровића до сада нису били предмет целовитог
и систематског проучавања и овом раду се анализирају их из перспективе
њиховог доминатног иманентнопетичког начела
–
енциклопедичности. Најпре
се отвора питање теоријског одређења енциколедијског модела у европској
књижевности, понајпре у роману, преиспитивањем ставове аутора који су се
бавили овом темом (Умберто Еко, Нортроп Фрај, Михаил Бахтин, Валтер
Бенјамин, и други). Затим се детаљније анализирају Расткови романи
–
Бурлеска
Господина Перуна Бога Грома
(1921),
Са силама немерљивим
(1927),
Људи
говоре
(1931) и
Дан шест
(објављен постхумно 1961). Полазиште за нализу
успостваља се и у есејима Растка Петровића у којима су експлицирани његови
аутопоетички ставови о природи модерног романа и о енциклопедичности као о
поетичком начелу
.
Рад се бави и аспектима Петровићевих романа у
компаративном контексту. Уочавају се приповедачких и поетичких блискости
са романима који су настајали у приближно исто време (остварења Џемса Џојса,
Алфреда Деблина, Вирџиније Вулф и Олдоса Хакслија). Показује се како
авангардни романи Растка Петровића стоје у вези са најзначајнијим
енциклопедијским
остварењима
српског
постмодернизма,
првенствено
романима Данила Киша и Милорада Павића. Рад доказује колико су
Петровићева поетика важна за генезу романескног жанра у модерној српској
књижевности, као и то да је енциклопедијска нартивна стратегија, која се везује
углавном за постмодрене романе, заправо је први пут код нас поетички
самосвесно развијена у делу Растка Петровића.
Кључне речи:
енциклопедичност, поетика, роман, енциклопедија,
тоталитет, језик, приповедање, мит, наука, филозофија.
Summary
: Novels Rastka Petrovic had not been the subject of a
comprehensive and systematic study of this paper and analyze them from the
perspective of their dominant imanentnopetičko
g principles - encyklopedism. First
open the question of theoretical determination encikoledijskog models in European
literature, notably in the novel, by reviewing the positions that dealt with this topic
(Umberto Eco, Northrop Frye, Mikhail Bakhtin, Walter Benjamin and others). It will
then be further analyzed Petrovic novels –
Burleska Gospodina Peruna Boga Groma
(1921),
Sa silama nemerljivim
(1927),
Ljudu govore
(1931) and
Dan šesti
(published
in 1961). The starting point for uspostvalja ism and in essays Rastka Petrovic which
are explicit auto
poetički his views on the nature of the modern novel and the
encyklopedism
as a poetic work deals with general aspects and Petrović's novel in a
comparative context. Observed the storytelling and poetic intimacy with novels that
have occurred at about the same time (works by James Joyce, Alfred Deblin, Virginija
Vulf and Aldous Huxley). It is shown how the avant-garde novels Rastka Petrovic are
associated with major encyclopedic works Serbian postmodernism, primarily novels
Danilo Kis and Milorad Pavic. The paper shows how the poetics Petrovic important
for the genesis of the novel genre in modern Serbian literature, and that is
encyclopedic nartivna strategy, which is mainly to postmodrene novels, actually, for
the first time in self-consciously poetic developed in part Rastka Petrovic.
Keywords
: encyclopedism, poetry, novels, encyclopedia, totality, language,
storytelling, myth, science, philosophy.
1
Увод: Откривање тоталитета
Половином дв
a
десетих година прошлог века Растко Петровић у
аутобиографски, колико и аутопоетички, интонираном есеју „Општи подаци и
живот песника” саставља каталог техничких проналазака, научних и других
достигнућа која су обогатила живот модерног човека, засновала ново виђење света
у експанзији и променила могућности и сензибилитет уметничког стварања:
„Телефон, грамофон, бежична телеграфија, кинематограф, бицикл, аутомобил,
аероплан,
цепелин,
радијум,
серуми,
Бергсон,
Ворновљева
метода
за
подмлађивање, теорија релативитета, Друштво народа. Поправљени су сви рекорди
висине и брзине, исцрпљене непознате земље.”
1
Нешто од тог захукталог духа
савременог доба може се наћи у већини Петровићевих дела, али не толико у самој
тематици колико у поетици монтаже, сумултанизма или у потреби да се пр
e
коарче
сви просторни и временски оквири. Међутим,
читалац његових романа може бити
изненађен управо упадљивим одсуством развијених слика урбаног простора као у
Џојсовом
Уликсу
или Деблиновом
Берлин Алесандерплацу
. Десетак година након
поменутог есеја Растко пише роман
Осам недеља
, потоњи први део
Дана шестог
, у
којем главни јунак, такође протагониста двадесетог века, прави списак, али то
овога пута то није каталог великих достигнућа, него ствари потребних за ратно
преживљавање: „Три кошуље, троје гаће, шест џепних марамица, две поткошуље,
двоје вунене чакшире, три пара вунених чарапа, два убруса, две салвете, једно ћебе,
две школске књиге, једна књига шаховских задатака, два килограма печеног хлеба,
килограм сланине, пола килограма кајмака, килограм шећера, пакет чаја, пола
литра ракије. Све укупно око двадест килограма.”
2
У распону између ова два
списка чини се да се успоставља својеврсна поетичка интрига Растковог опуса, али
и смисла историјских дешавања у прошлом веку, која би се могла изразити
питањем како је савремени човек и поред толико цивилизацијских постигнућа која
би требало да усаврше иднивидуални и друштвени живот, и даље тако често у
1
Растко Петровић, „Општи подаци и живот песника”,
Есеји чланци
, Београд, 1974, 467.
2
Исти,
Дан шести
, Београд, 1977, 148
–149.
