VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
ENERGETSKI POTENCIJAL SRBIJE
KROZ UPOTREBU BIOMASE U PROIZVODNJI
ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE
.
sadrzaj
1. uvod........................................................................................................1
1.1 biomasa......................................................................................2
1.2 hemijski sastav biomase............................................................4
1.3 podela otpada...........................................................................5
2. Poljoprivredni otpad ...............................................................................5
3. Poljoprivredna biomasa...........................................................................6
3.1 Ratarstvo ...................................................................................8
3.2. stajnjak .......................................................................................9
3.3 Visegodisnji zasadi.......................................................................10
3.4 primer dobre prakse u Republici Srbiji.......................................11
4. prednosti i nedostaci biomase................................................................15
5. energija iz biomse....................................................................................12
5.1
Pogodnosti korišćenja biomase za proizvodnju el. energije.......13
6. prerada biomase......................................................................................19
slika 1: Faktori obnovljivih izvora energije
1.1 Biomasa
Biomasa (eng. biomass) je obnovljiv izvor energije, organska razgradiva materija biljnog ili
životinjskog porekla kao i biološki razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada koji se različitim
procesima pretvara u više vidova energije. Ovako dobijena energija prvenstveno se koristi za
proizvodnju električne i toplotne energije. Činjenica da je energija u biomasi hemijske prirode, to
ovu energiju čini konstantnom. U njenoj eksploataciji nema prekida rada, kao kod solarne
energije ili energije vetra.
Direktiva 2001/77/EC daje definiciju biomase: „Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda,
otpada i ostataka u poljoprivredi (uključujući biljne i životinjske supstance), u šumarstvu i
pripadajućoj industriji, kao i biorazgradivi deo industrijskog i gradskog otpada.“ Ova definicija
biomase koja je data u Direktivi na nivou je inicijalne definicije, očekujući da će zemlje članice za
sebe definisati znatno preciznije šta se podrazumeva pod pojmom biomase. Takođe, ova direktiva
preporučuje da se mešavina gradskog otpada ne podrazumeva pod pojmom „biomase“ za
potrebe ove direktive.
Biomasu čine brojni, najrazličitiji proizvodi biljnog i životinjskog svieta kao što su grane, grančice,
kora drveta i piljevina iz šumarstva i drvne industrije, slama, kukuruzovina, stabljike suncokreta,
ostaci pri rezidbi vinove loze i maslina, koštice višanja i kore od jabuka iz poljoprivrede, životinjski
izmet i ostaci iz stočarstva, komunalni i industrijski otpad.
Slika 2: Procentualni udeo OIE po izvorima energije u Srbiji
slika 3: Definisanje biomase
Pod biomasom kao obnovljivim izvorom energije podrazumeva se obično materija sačinjena od
biljne
mase, uključujući i proizvode, nusproizvode, otpad i ostatke te biljne mase, ali bez štetnih i
opasnih materija, koje se mogu naći u bojenim i na neki drugi način hemijski tretiranim drvetom,
slika 4: Slikovito objasnjenje proizvodnje pomocu biomase
1.2 Hemijski sastav biomase
Hemijski sastav biomase varira zavisno od različitih vrsta ali generalno biomasa se sastoji od:
25% lignina (lignin se sastoji od molekula, različitih od molekula šećera, povezanih u tanke
pločaste structure tj. njegova uloga je da deluje kao “lepak” koji veže celulozna vlakna)
75% ugljenih hidrata ili šećera (Ugljeni hidrati se formiraju od molekula šećera povezanih u
dugačke lance ili polimere, kao što su celuloza ili polu-celuloza.)
Računa se da se oko 15% svetske proizvodnje energije dobije iz biomase a 38% se koristi u
zemljama u razvoju. Inače, većina biomase koja se koristi je nedjelotvorna i to uglavnom za
kuvanje i zagrevanje u ruralnim područjima u zemljama u razvoju i uglavnom se koristi na isti
načina hiljadama godina. Trenutno ima više nego 14 GW postavljenih kapaciteta kojima je izvor
snage biomasa a pola od toga se nalazi u SAD.
Koliki je potencijal biomase u Srbiji?
Pri proceni raspoloživosti ovog sirovinskog potencijala, potrebno je uzeti u obzir sledeće podatke:
* resurs biomase procenjuje se na 3,405 miliona tona naftnog ekvivalenta
* biomasa čini 61 odsto ukupnog potencijala obnovljivih resursa energije
* raspoloživa količina drvne mase, koja je mahom zastupljena u centralnoj Srbiji, iznosi 1,53
miliona tona naftnog ekvivalenta
* poljoprivredna biomasa (ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu iprimarnoj
preradi voća) dostupna je u Vojvodini i njen potencijal iznosi oko 1,67 miliona tona naftnog
ekvivalenta ali stepen njenog iskorišćenja nije veći od 2 odsto.
Kad je reč o biogorivu – a tu spadaju bioetanol i biodizel – trebalo bi imati u vidu da tržišni višak
žitarica, kao i krompir, sirak i jerusalimska artičoka koji mogu namenski da se sade(energetski
zasadi) na oko 100.000 hektara neiskorišćenog marginalnog zemljišta,predstavljaju sirovine za
