Ентеровирусне инфекције и нега
пацијената са ентеровирусним
инфекцијама
2018
1
1. Увод
Ентеровирозе су акутна инфективна обољења која се могу манифестовати
симптомима и знацима инфекције многих ткива и органа, мада се већином ради о
асимптоматским инфекцијама различитим серотиповима ентеровируса. Ентеровируси
припадају фамилији пикорнавирида (Picornaviridae) којој, према најновијој
класификацији, припадају и аптовируси, риновируси, кардиовируси, хепарна вируси (за
сада је у овој групи само вирус хепатитиса А).
Слика 1.
Ентеровирусне инфекције
Ентеровируси су мали РНК вируси, промера око 30 нм (нанометара). Главно место
размножавања ентеровируса је дигестивни тракт човека, по чему су и добили име.
Настанак епидемија ентеровирусних инфекција се објашњава присуством веома
контагиозних сојева вируса (епидемијски сојеви) и великим процентом неимуних особа.
Епидемије могу настати и када се одређени серотип ентеровируса "устали" у дигестивном
тракту, што онда смањује могућност репликације другим серотиповима због феномена
Ентеровирусне инфекције и нега
пацијената са ентеровирусним
инфекцијама
2018
2
интерференце вируса. Последица овог феномена је недостатак имунитета на ове друге
серотипове и могућност настанка епидемија изазваних овим серотиповима.
Ентеровируси су постојани у киселој средини, што им омогућује пролазак кроз желучани
садржај. Термолабилни су, па их загревање при 50°C брзо разара. Ултраљубичасте зраке и
сушење такође их брзо инактивирају. Данима могу остати инфективни при собној
температури, а у хладњаку (4°C) и недељама. Примарно умножавање ентеровируса збива
се у пробавном систему, али могу се умножавати и у другим ткивима (нпр. живци,
мишићи итд.)
Ентеровирусне инфекције и нега
пацијената са ентеровирусним
инфекцијама
2018
4
Слика 2.
Најзначајнији клинички знаци ентеровирусне инфекције код деце и одраслих
Раније је било мишљење како су ентеровирозе најчешће благе болести које трају неколико
дана, међутим новија сазнања показују да код већине пацијената болест траје и дуже - у
просеку седам дана (херпангина, болест шаке, стопала и уста), а код неких манифестација
и дуже.
2
Такође је утврђено да се болест шири међу укућанима где један болује од ентеровирозе.
Половина остале деце и 25 посто одраслих чланова породице оболи. Занимљиво је да
оболели укућани не морају имати исту слику болести. Након уласка у тело вирус
инфицира слузницу ждрела и гастроинтестиналног тракта, а онда се може наћи у лимфним
чворовима, где се размножава и путем крви даље шири у разне органе.
О захваћености органа зависи и клиничка слика болести коју, с обзиром на манифестације,
можемо поделити на оне са
благом и тешком клиничком сликом
.
2
http://www.pitajmamu.hr/clanak/enterovirusne-infekcije
Ентеровирусне инфекције и нега
пацијената са ентеровирусним
инфекцијама
2018
5
2.1.Благе клиничке манифестације
То су најчешће болести са повишеном температуром (које могу бити попраћене
осипом, али и не морају):
3
херпангина,
упала ждрела,
коњунктивитис
болест шаке, стопала и уста.
Неспецифична фебрилна стања најучесталији су показатељ ентеровироза. Почетак им је
изненадан и буран, деца имају температуру између 38 ° и 40 °C, клонула су и каткада се
жале на главобољу. Болест пролази без последица за три-четири дана, а ретко траје више
од једне недеље.
Упала ждрела
један је од најчешћих, почиње нагло и прати га температура. Мања деца
одбијају храну и појачано слине, већа се жале на пецкање и бол у грлу. Често ове
симптоме прате мучнина и повраћање.
Херпангина
је болест специфична за ентеровирусе, а симптоми су температура и упала
ждрела са карактеристичним мехурићастим променама на ждрелу, непчаним луковима,
рубу меког непца и тонзилама. Мехурићи пуцају остављајући улцерације с лагано
подигнутим рубовима. Болест траје од четири до шест дана и пролази без последица.
Болест шаке, стопала и уста
лако је препознатљива манифестација ентеровироза са
појавом мехурића у усној шупљини и ситних чворића на стопалима и шакама, које прелазе
у мехуриће како болест напредује. Болест траје од три до пет дана и попраћена је
повишеном температуром. Током херпангине и болести шаке, стопала и уста дете може
3
Шашић. М., „
Инфективне болести са специјалном епидемиологијом
“, Висока медицинска школа
струковних студија, Београд, 2008, стр. 67.
