С Е М И Н А Р С К И
Р А Д
Из предмета:
ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ
Тема:
ЕНТИТЕТИ У Б И Х И ЊИХОВО ПРАВО НА ОТЦЕПЉЕЊЕ
Професор: Студент:
Др. Зоран Јеротијевић Александра Милић
Бр.индекса: 400/2016
Крагујевац, мај 2019.
2
САДЖАЈ:
1. УВОД..........................................................................................................................................3
2. УСПОСТАВЉАЊЕ МИРА У Б И Х.......................................................................................5
3. ДЕЈТОНСКИ МИРОВНИ СПОРАЗУМ..................................................................................6
4. ДРЖАВА Б И Х ПО ДЕЈТОНСКОМ МИРОВНОМ СПОРАЗУМУ.....................................7
5. ПРАВНА ПРИРОДА И СТРУКТУРА ДЕЈТОНСКОГ МИРОВНОГСПОРАЗУМА...........9
6. ЦИЉ ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА.......................................................................................10
7. ВРИЈЕДНОСТ ДЕЈТОНСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА...............................................10
8. ПРАВНИ ПРИНЦИПИ ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА.......................................................11
9. АСПЕКТИ ДЕЈТОНСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА И ЊЕГОВОГ ПРОВОЂЕЊА...12
10. ОГРАНИЧЕЊА И ДОМЕТИ ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА...............................................13
11. ДРЖАВА КАО СУБЈЕКТ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА.......................................................14
12. ИЗЈАВА ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.............................................................16
13. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................18
14. ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................19
4
Бијељина, Добој, Приједор и Требиње званично је ступио на снагу 26. 7. 2012. године када
је објављен у Службеном гласнику Републике Српске (
Службени гласник Републике
Српске 70/2012
). Посланици Народне скупштине Републике Српске су 9. 9. 2014.
једногласно усвојили закон о оснивању општине Станари. 10. децембра 2015.
посланици Народне скупштине Републике Српске су усвојили закон о граду
Зворнику.
2
Трећи ниво политичке подјеле, након ентитета у Федерацији БиХ су кантони.
Федерација Босне и Херцеговине се састоји од десет кантона. Сви они имају своју
кантоналну владу, која се налази под законом Федерације. Задњи ниво политичке подјеле
Босне и Херцеговине су општине. И општине такође имају своју скупштину (у ФБиХ
веће), управу и службе, и углавном су образоване око најзначајнијег града или мјеста у
подручју. Сваки кантон се састоји од неколико општина.
Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и четири
службена града. То су: Сарајево, Бања Лука, Мостар и Источно Сарајево. Градове Бања
Луку и Мостар чини територија некадашњих истоимених општина, док се Град Сарајево и
Сарајево Републике Српске (Источно Сарајево) састоје од неколико општина. Градови
такође имају своју градску скупштину (веће) и градску управу, чија моћ је између
општина и владе кантона (или владе ентитета у Републици Српској). Потпуна слика Босне
и Херцеговине као сложеног облика државног уређења може се разумјети анализом
Устава Босне и Херцеговине и то анализом у погледу расподјеле недлежности између
Босне и Херцеговине и њених ентитета. Устав је веома кратак (дванаест чланова) што је
посљедица англосаксонског приступа у начину његовог конципирања, а неке норме,
одредбе и институти су недоречени, алтернативни, и вишезначни за тумачење и примјену.
Такође, постоји и много правних (уставних) празнина.''1. Устав Босне и Херцеговине се
састоји од преамбуле и нормативног дијела којег, како је већ наведено, чини дванаест
чланова.
3
Преамбула Устава Босне и Херцеговине и Републике Српске, да јој је главни
град Сарајево, те да ће њени симболи бити утврђени на начин што ће их одредити
Парламентарна скупштина, а потврдити Предсједништво. Овим чланом се озваничава
измјена њене унутрашње структуре, а потврђују њене дотадашње међународно признате
границе, међународно правни континуитет и чланство у Организацији уједињених нација,
као и могућност тражења чланства како у организацијама у оквиру Уједињених нација,
тако и у другим међународним организацијама.
4
2
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/
приступљено
13.05.2019.
3
Dr. Rajko Kuzmanović, Ustavno pravo. str. 327.
4
Preambula Ustava Bosne i Hercegovine. Ustavno pravo. str.327.
4
5
2. УСПОСТАВЉАЊЕ МИРА У Б И Х
Дејтонски мировни споразум правни је акт споразумног карактера парафиран 21.
новембра 1995. године у ваздухопловној бази Ригхт-Патерсон код Даyтона, у америчкој
држави Охио. Конференција је трајала од 1. новембра до 21. новембра 1995. године.
Споразум је званично потписан у Паризу 14. децембра 1995 године. Дејтонски мировни
споразум је посљедњи у низу планова међународне заједнице за политичко рјешење кризе
на Балкану, односно рата у БиХ. Директни преговори зараћених страна, које су
представљали тадашњи предсједник БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и
СР Југославије Слободан Милошевић, отворени су у ваздухопловној бази Ригхт-Патерсон
1. Новембра 1995 године. Медијатор је био Рицхард Холброоке, који је у то вријеме био
амерички државни секретар.
Дејтонски мировни споразум је комплексан и максимално уравнотежен
међународни споразум, који није подложан промјенама. Њега није могуће дјелимично
реализирати, него се мора реализирати у цијелости. Он је направљен са намјером да буде у
цијелости имплементиран и да се Босна и Херцеговина, по његовом садржају, успостави
са свим својим функцијама као нормална европска држава.
Дејтонски споразум сачињава 11 анекса који покривају војне, политичке и цивилне
аспекте мировног споразума као и оне везане за регионалну стабилност.
Устав БиХ укључен је у Споразум као Анекс 4. Споразум обавезује БиХ, Хрватску
и оно што је остало од Југославије, на узајамно пуно поштивање суверености и
једнакости, те рјешавању сукоба мирним путем. Потписивањем Споразума стране су
преузеле и обавезу поштивања људских права, односно права избјеглица и прогнаника.
Прихватили су пуну сурадњу са свим релевантним тијелима и организацијама у
имплементацији мировног споразума, те истрази и судском гоњењу везано уз ратне
злочине и друга кршења међународног хуманитарног права.
Дејтонски мировни споразум је успио да заустави крвопролиће у БиХ и поново
успостави мир. Босна и Херцеговина, по Дејтонском споразуму, треба да се успостави као
нормална европска држава са свим својим функцијама.
