PIERIS BRASSICAE- VELIKI KUPUSAR
Red.LEPIDOPTERA
Fam. PIERIDAE

Biologija i značaj:

Ima 2-3 generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu lutke na stablima

drveća, na ogradama i zidovima obližnjih zgrada. Leptiri se javljaju krajem aprila, početkom
maja, lete tokom celog dana, naročito o sunčanom vremenu, hrane se 20-tak dana na
cvetovima korova iz fam. krstašica. Ženke najpre polažu jaja na korovske biljke i tu se razvija
prva generacija. Kasnije ženke polažu jaja pretežno na kupusišta u zavetrini i to u gomilicama
od 20-40 i više, na donju stranu lista. Gusenice se u početku slabo kreću i nanose manje štete.
Posle trećeg presvlačenja one su neobično proždrljive i razilaze se po celoj biljci. Izjedaju
mekše delove lista i manje nerve, tako da od listova ostaju samo glavni nervi, a ne oštećuju
glavice. Najštetnija je L

generacija, a ponekad i L

a obično stradaju kasne sorte kupusa.

PIERIS RAPAE- MALI KUPUSAR
Red.LEPIDOPTERA
Fam. PIERIDAE

Biologija i značaj:

Ima 2-3 generacije godišnje. Prezimljava kao lutka. Skoro se uvek sreće u

zajednici sa velikim kupusarom. Jaja polaže pojedinačno,a njegove gusenice ne izjedaju samo
lišće, već se često ubušuju i u glavice kupusa, pričinjavajući tako još veće štete.

APORIA CRATAEGI-BELAC GLOGOV
Red.LEPIDOPTERA
Fam.PIERIDAE

Značaj:

Gusenice mogu izazvati defolijaciju voćaka. Primećuju se u proleće i jesen. U proleće

se vide delimično ili potpuno uništeni pupoljci, a kasnije pojedeno lišće sve do glavnog
nerva.Prisustvo ove vrste najbolje se zapaža posle opadanja lišća kada se na granama nalaze
zimski gusenični zapreci.

Biologija:

Ima jednu generaciju godišnje. Štetočina prezimi u stadijumu gusenice drugog i

trećeg uzrasta u zimskom guseničnom zapretku.U vreme bubrenja pupoljka jabuke gusenice se
aktiviraju napuštaju zimski gusenični zapredak nagrizaju lisne i cvetne pupoljke i mlado lišće.
Žive u grupi kao što su prezimele a kasnije se razilaze.Hrane se najintenzivnije u aprilu i
maju.Krajem aprila i početkom juna gusenice se preobraze u lutku na granama,obližnjim
ogradama i zidovima. Lutka je pričvršćena za grančicu paučinastim koncem preko grudi a
vrhom trbuha je priljubljena uz podlogu. Uvek je okrenuta glavom prema gore.Stadijum lutke
traje oko 14 dana.Eklozija leptira odvija se od kraja maja do kraja juna.Dnevni su leptiri. Ženke
polažu do 400 jaja na list najčešće u grupama od 20-100.Gusenice se pile nedelju-dve kasnije
(jul) i odmah počinju da se hrane na listu na kojem su se ispilele.Kasnije spajaju listove
svilenkastim nitima formirajući tako zimski gusenični zapredak koji tim nitima pričvrste za granu
preko peteljke.U njemu prezime gusenice drugog i treceg uzrasta.

Suzbijanje:

U toku zime gusenični zapreci se dobro vide, treba ih skinuti i uništiti.

BYCTISCUS BETULAE-CIGARAŠ
Red.COLEOPTERA
Fam.CURCULIONIDAE

Biologija:

Ima jednu generaciju u toku 2 kalendarske godine. Prezimi polno nezreo imago u

zemljanoj komori. Pojavljuju se u toku maja. Posle dopunske ishrane i parenja ženka pravi lisne
smotuljke u vidu cigare. Da bi list uveo, ona zaseca peteljku. Tako uveo list umotava surlicom
počev od ivice, praveći „cigaru”. Viš puta prekida umotavanje lista, uvlači se u njega, izgriza
rupicu I u nju polaže jaje. Između svakog lista položi po jedno jaje. Položi do 60 jaja. Svaka
može da napravi 20-30 lisnih cigara I u svaku položi 3-6 jaja. Embrionalno razviće traje oko 10
dana. Razviće larvi završi za oko mesec dana. Odrasla larva napušta list, uvlači se u zemlju
ipreobrazi se u lutku. Krajem avgusta formira se imago, ali ne napušta zemljanu komou do
proleća sledeće godine. Kad nastupe hladniji dani imago se povlači pod koru da prezimi.

Značaj:

Javlja se u malom broju. Oštećenja nanose ženke prilikom uvijanja lišća u vreme

ovipozicije. Često zasecaju veći broj lišća nego što im je potrebno za odlaganje jaja. U rano
proleće zapaža se izgriženo mlado lišće. Kasnije se na stablima kruške uočava veliki broj
uvijenih listova u vidu cigare. Lisne cigare se uglavnom nalaze na periferiji krune.

Suzbijanje:

Skidanjem i uništavanjem cigara, može se smanjiti broj.

MELOLONTHA MELOLONTHA-OBIČNI ILI VELIKI MAJSKI GUNDELJ
Red.COLEOPTERA
Fam. SCARABAEIDAE

Biologija i ekologija:

Prezime grčice razl. uzrasta u zemlji i u stadijumu imaga u lutkinoj

komorici sačinjenoj od zemlje. Izletanje počinje kada temp. zemljišta, na 20cm dubine dostigne
11°C. Desava se da u početku perioda izletanja biljke još nisu olistale pa uništavaju
pupoljke.Imago izlazi iz zemljišta u aprilu-maju. Odrasli gundelj je aktivan u sumrak kada leti
prema ivicama šuma ili voćnjaka(hrast, lipa, bukva, topola, jabuka, šljiva, trešnja,..). Prve
dekade maja ženka se zavlači u zemlju na dubinu od 20cm gde polaže oko 20 jaja. Grčice se
pile nakon 4-6 nedelja. U I uzrastu hrane se humusom i žilicama, ostaju u grupama do avgusta.
L

₃

je naštetniji uzrast, koji prezimi. Najčešće štete pričinjavaju grčice u 2 i 3 godini razvića. Do

jula 3 godine hrane se korenjem. Ciklus razvića traje 3, a odrasli insekti se pojavljuju sveke 4
godine.

Značaj:

Pojavljuju se periodično masovno, svake 3 ili 4 godine. Brste lišće velikog broja

drvenastih biljaka. Lišće izgriza sa strane i nikad ga ne buši. Ostavlja glavne i sekundarne nerve
lista neoštećene. Grčice se hrane korenom. Nagrizaju ga do polovine debljine najčešće sa
jedne strane odozdo prema površini. Zbog oštećenja dolazi do usporavanja rasta i sušenja.
Suzbijanje: Uništavanje imaga-plodoredom, redovnom obradom zemljišta, preporučuje se
unošenje granuliranog insekticida u zemjište(u redove ili na celu površinu).

DOCIOSTAURUS MAROCCANUS- MAROKANSKI SKAKAVAC
Red.ORTHOPTERA
Fam.ACRIDIDAE

FORTICULA AURICULARIA-UHOLAŽA
Red.DERMAPTERA
Fam.FORFICULIDAE

Biologija i ekologija:

Vode skriven,noćni način života, odgovara im topla i vlažna sredina. Ima

2 generacije godišnje, prezimljavaju u stadijumu oplođene ženke. U aprilu-maju polažu 50-100
jaja u grupama i staraju se o njima i o mladim larvama.

Značaj:

Široko su rasprostranjene, ali retko pričinjavaju ozbiljne štete. Hrane se organskim

materijama u raspadanju, ali i živim biljnim tkivima, pre svega nežnim kruničnim listićima, ali i
ivičnim delovima lišća, mladim izdancima, pupoljcima, prašnicima,..

Suzbijanje:

Sprečiti unošenje i ulaženje u staklaru, hemijsko suzbijanje.

LEPTINOTARSA DECEMLINEATA- KROMPIROVA ZLATICA
Red.COLEOPTERA
Fam.CHRYSOMELIDAE

Biologija i značaj:

Ima 2 generacije godišnje, koje se obično isprepleću. Prezimljava imago u

zemlji na 20-tak cm dubine. U proleće izlazi iz zemlje i hrani se lišćem krompira 10-tak dana dok
polno ne sazri. Ženke polažu jaja u grupicama na naličje lišća. Iz njih se pile larve koje se hrane
takođe lišćem, pa i peteljkama, a zbog svoje brojnosti mnogo su štetnije. Odrasle larve zavlače
se u zemlju, ulutkavaju se i daju imaga, a ovaj daje novu generaciju, koja nanosi manje štete,
jer krompir tada ima bujniju lisnu masu.
Ova vrsta je tipičan oligofag, jer se sem krompira hrani i plavim paradajzom, nekim korovima iz
fam. Solanaceae.

SUBCOCCINELLA VIGINTIQUATUORPUNCTATA-LUCERKINA BUBAMARA
Red.COLEOPTERA
Fam.COCCINELLIDAE

Biologija i značaj:

Ima 2-3 generacije godišnje. Prezimljava imago. Obično se javlja početkom

aprila i hrani se raznim leptirnjačama. Kroz mesec dana polaže jaja iz kojih se pile larve, štetne
kao i odrasli. Zato što ima više generacija, tokom vegetacije dolazi i do istovremenog sretanja
svi stadijuma. Lišće biljaka oštećuju na karakterističan način tako što izgrizaju u njemu
nepotpuno komadiće, koje gnječe i isisavaju, a od sasušenih ostataka ostaju paralelne pruge na
lišću. Naročito oštećuju gornje, mlado lišće, pa su štete već izdaleka uočljive. Najveće štete
pričinjavaju u 2 i 3 otkosu lucerke, a hrane se i pepeljugom, belom detelinom, sojom,..

DORCADION SCOPOLI, D. FULVUM-POLJSKE STRIŽIBUBE
Red.COLEOPTERA
Fam.CERAMBYCIDAE

Biologija i značaj:

Razvoj L

generacije traje 2-3 godine. Prezimljavaju larve i odrasli. Rano u

proleće odrasli se hrane samoniklim travama, a ređe strnim žitima. Larve žive u zemljištu gde
oštećuju koren raznih livadskih trava. Posle razoravanja zatravljenih terena one mogu naneti
štete narednim gajenim biljkama, naročito okopavinama. Sreću se na pašnjacima, drugim
neobrađenim terenima, kao što su ugari, međe, jaruge, nasipi,..

CERAMBYX CERDO-VELIKA HRASTOVA STRIŽIBUBA
Red.COLEOPTERA
Fam.CERAMBYCIDAE

Biologija:

Razvoj jedne generacije traje 3-4 godine, pa prezimljavaju prvo larve, a u poslednjoj

godini imago. Imaga se roje u maju i junu, u toplim večerima. Ženke polažu pojedinačno oko
100 jaja u pukotine kore zdravih stabala. Ispilele larve se ubušuju plitko u drvo, gde ostaju do
narednog proleća. Sledeće godine prodiru dublje u drvo, gradeći širok nepravilan hodnik.
Prezime još jednom i treće godine nastavljaju sa izgradnjom hodnika. On je na početku uzan i
plitak, a kasnije prodire do srži, pri kraju larvenog razvića, dug do 1m, debljine palca, a širine
nekoliko cm, u kome se u avgustu pretvara u lutku, a uskoro i u imaga koji izlazi tek u maju
sledeće godine.

Značaj:

Najčešće napada hrast, a ređe jasen, brest, jabuku. Napada živa stabla, debljih

dimenzija, a u njima najrdije donji, najvredniji deo stabla. Iz otvora njeih hodnika cure biljni
sokovi(fiziološka šteta),a važnija je tehnička šteta, koju nanosi redukovanjem građe. Nikad ne
napada mrtvo drvo, ali se dobro razvija u svežim panjevima.

CERAMBYX SCOPOLII-MALA HRASTOVA STRIŽIBUBA
Red.COLEOPTERA
Fam.CERAMBYCIDAE

Biologija i značaj:

Razvija se 3 godine, a oštećuje na sličan način, praveći znatno uže hodnike.

Napada živa stabla bukve, hrasta, jasena, klena, graba, kestena,..

CORYTHUCA CILLIATA- MREŽASTA PLATANOVA STENICA
Red.HETEROPTERA
Fam.TINGITIDAE

Značaj:

Vrsta ne leti aktivno na udaljenost nego leprša u vazduhu. Napada isključivo lišće

platana pa je primer monofagne štetočine. Uzrokuje obezbojavanje lista i smanjuje asimilacionu
površinu, pa su već u avgustu mnogi platani bezbojni umesto zeleni. Time se gubi njihova uloga
prečišćavanja vazduha, kao i estetskog umiravajućeg efekta zelene boje.

Biologija:

Vrsta ima 2, redje 3 generacije godišnje i prezimi u stadijumu odrasle stenice ispod

kore platana u busenju trava i drugim skrovitim mestima u blizini platana.

Suzbijanje:

Zaštita insekticidima na visinu idedo 5-6 metara u jesen kada počne zavlačenje

stenice pod koru.

CYDIA POMONELLA-JABUČNI SMOTAVAC
Red.LEPIDOPTERA
Fam.TORTRICIDAE

Biologija:

Ima 2 generacije godišnje. Prezimi u stadijumu odrasle gusenice u belom

hibernakulumu ispod kore. Gusenice se preobražavaju u lutku na početku cvetanja jabuke. Let
leptira počinje kad otpadnu poslednje cvetne latice jabuke, početkom ili sredinom maja. Ženka
polaže jaja pojedinačno na glatku površinu ploda ili obližnjeg lista ili letorasta. Embrionalno
razviće traje 6-12 dana. Gusenice se pile krajem maja ili početkom juna. Stadijum lutke traje oko

mužaci imaju 5 larvenih uzrasta a gusenice iz kojih će nastati ženke 6. Stadijum gusenice traje
6-8 nedelja. Odrasle gusenice traže pogodna mesta za preobražaj u lutku(pukotine pod korom
debla ili grana između zapredenog lišća).Stadijum lutke traje oko 2 nedelje.Leptiri se kod nas
pojavljuju od druge polovine juna. Polno su zreli i ne hrane se. Mužjaci su dobri letači,javljaju se
dan-dva ranije od ženki i traže ih. Ženke su trome ne lete,puze uz stablo mada imaju krila.
Mužjaci se pare više puta u toku života, a ženke samo jednom. Jaja polažu u više slojeva
formirajući jajna legla na kori debla i gornjih grana. Jajna legla su nepravilno okruglog oblika.U
jednom leglu nalazi se 80-1200 jaja i svako je uvijeno dlačicama sa trbuha ženke.

Suzbijanje:

Mehaničke mere (skidanje ili natapanje jajnih legala naftom ili petrolejom).

EUPROCTIS CHRYSORRHOEA-ŽUTOTRBA
Red.LEPIDOPTERA
Fam.LYMANTRIDAE

Značaj:

Podjednako štetna u šumama i voćnjacima. Ako se prenamnože gusenice skeletiraju

lišće. Tako prouzrokuju značajan gubitak lisne mase i usporavaju rast biljaka i plodova.
Periodično se javlja. Lokalna je štetočina.U toku zime vide se zimski gusenični zapreci od suvog
lišća u kojima se nalaze gusenice. U proleće su izgrženi pupoljci, lišće i cvetovi mnogih voćnih
vrsta. Kasnije je lišće više izgriženo.Prilikom masovne pojave dolazi do golobrsta.

Biologija:

Ima jednu generaciju godišnje. Prezime gusenice u L

₂

u zapredenom suvom lišću

koje je vezano svilenim nitima za grane.U proleće pre listanja gusenice L

₂

izlaze iz zimskih

guseničnih zapredaka. U grupama je 3-5 gusenica, hrane se lisnim i cvetnim pupoljcima u
neposrednoj blizini prezimljujućeg zapretka. U L

uzrastu gusenice se razilaze.

Najintenzivnija ishrana je u aprilu i početkom maja. Krajem maja odrasla gusenica isprede retki
svilenkasti beličasto-mrki kokon između lišća i preobraze se u lutku.Leptir izađe 2 nedelje
kasnije. Eklozija leptira počinje početkom juna i u julu što zavisi od toga da li je proleće bilo suvo
ili vlažno. Leptiri su aktivni u večernjim satima. Posle oplodnje ženka polaže 150-300 jaja na
naličje lista u valjkasta jajna leglai prekrije ih dlačicama sa svog trbuha.Piljenje gusenica odvija
se od sredine juna do početka avgusta. Mlade gusenice žive u početku zajedno i izgrizaju
epidermis lista tako da ostaje samo nervatura. Krajem avgusta pripremaju čvrste gusenične
zapretke od nekoliko listova međusobno povezanih gustim svilenkastim nitima u kojima se
nalazi stotinjakgusenica. Prestaju da se hrane i u zapretku prezime.

Suzbijanje:

U toku zime mogu se mehanički skidati gusenični zapreci. Početkom listanja

koristiti neki insekticid iz grupe piretroida.

LEUCOMA SALICIS-TOPOLON GUBAR
Red.LEPIDOPTERA
Fam. LYMANTRIDAE

Biologija:

Ima 2 generacije godišnje. Prezimljavaju gusenice L

i L

uzrasta u pukotinama kore

stabla u ispredenim zaklonima. Ceo guseničin razvitak traje oko mesec dana. Posle toga
nastupa čaurenje, te se javlja nova generacija leptira. U proleće nastavljaju razviće, da bi
početkom ili sredinom maja prešle u stadijum lutke, koji traje 2 nedelje. Leptiri se roje u junu i po
parenju ženke polažu jaja na koru topola i vrba. Tokom avgusta se preobraze u lutke,a leptiri L

generacije roje se u septembru. Po parenju polažu jaja iz kojih se pile gusenice, koje se sporo
razvijaju, te se povlače na prezimljavanje posle 1 ili 2 presvlačenja.