Epidemiološke karakteristike tuberkuloze

Visoka zdravstveno – sanitarna škola 

strukovnih studija “Visan”, Beograd

Epidemiološke karakteristike 

tuberkuloze

Seminarski rad

Predmet: Specijalna epidemiologija

Mentor: Prof. Srdjan Lazić              Student: Marko Stojanović

U Beogradu, mart, 2017.godine

1

Sadržaj

1. UVOD................................................................................................….3

2. UZROČNICI....................................................................................…..4

3. PRENOS........................................................................................….....6 

4. 

SIMPTOMI I KLINIČKA SLIKA

..................................................…...7

5. PLUĆNA TB..................................................................................…….8

6. 

MILIJARNA TUBERKOLOZA

 ....................................................……9

7. 

VAN PLUĆNE FORME TBC

......................................................…....10

8. DIJAGNOZA..................................................................................…..11

8.1.Aktivna tuberkuloza

..................................................................…..11

8.2.Latentna tuberkuloza

...............................................................…...12

8.3.Test QuantiFERON

...................................................................…..13

9. PREVENCIJA I LEČENJE.............................................................….14

10. STRATEGIJE TRETMANA TUBERKOLOZE

............................…14

11. TRETMAN TUBERKOLOZE PO ,,DOTS" STRATEGIJI

..........….15

12.INCIDENCIJA TUBERKULOZE U SRBIJI……………………….19

13.INCIDENCIJA TUBERKULOZE U SVETU……………………...20

14. ZAKLJUČAK..............................................................................….21

LITERATURA..................................................................................…..23

2

2. UZROČNICI

Tuberkuloza može zahvatiti sve delove tela, ali iz nepoznatih razloga retko su 

zahvaćeni srce,skeletni mišići, gušterača i štitna žlezda.

Tuberkuloza je uzrokovana infekcijom s Mycobacterium tuberculosis kojeg je otkrio Robert 

Koch 1882. god. te je u njegovu čast nazvan Bacil Kocha (BK). To je 

mali aerobni nepokretljivi bacil. 

Mycobacterium tuberculosis je ravan ili savijen vitak štapić kome dužina varira od 1,3 do 3,5 

mikrona. Membrana bakterije je specifično građena. Širenje primarne TBC je u startu 

limfogeno, ka regionalnim i hilarnim limfnim žlezdama uz formiranje primarnog kompleksa. 

Nakon nastanka kazeozne nekroze započinje bronhogeno širenje zaraze. I tokom uspešnog 

lečenja se ne unište svi BK, nego se manji deo pritaji u prethodnom Ghonovom kompleksu. 

Nakon mnogo godina, kada imunitet domaćina oslabi, mogu reaktivirati TBC proces, što se 

prema prihvaćenoj terminologiji naziva „postprimarna TBC“. Tokom postprimarne TBC 

moguće je hematogeno širenje TBC, pa bacil praktično može otići u sve delove organizma. 

Uvođenjem BCG vakcine značajno je smanjena učestalost hematogene diseminacije, ali nije i 

potpuno suzbijeno (zaštita od hematogenog širenja je oko 85%). Tuberkuloza se prenosi sa 

bolesnog čoveka na zdravog respiratornim, digestivnim i transplacenatarnim putem. 

Primarno mesto infekcije u plućima naziva se " Ghonovo žarište" i smešteno je u gornjem 

delu donjeg režnja, ili u donjem delu gornjeg režnja. Do tuberkuloze pluća može doći i 

zarazom putem krvi, što se naziva Simonovo žarište. Simonovo se žarište tipično nalazi u 

vršku pluća. Prenosom putem krvi infekcija se može proširiti i na udaljenije organe, poput 

perifernih limfnih čvorova, bubrega, mozga i kostiju.

Tuberkulozu izaziva Mycobacterium tuberculosis complex i njegova izolacija u bolesničkom 

materijalu je "zlatni standard" za postavljanje dijagnoze. U Tabeli 1 je prikazana porodica 

mikobakterija koje mogu izazvati bolesti kod ljudi i onih koji su uobičajeni saprofiti. 

Tabela 1. Porodica mikobakterija

4

M. bovis je bio česti uzročnik tuberkuloze, ali je u razvijenim zemljama 
uvođenje pasterizacije mleka uveliko smanjilo važnost ove mikobakterije kao 
javnozdravstvenog problema.
M. canetti je retkost i čini se da je ograničen na rt Afrike, premda se nekoliko 
slučajeva zaraze pojavilo i u emigranata iz Afrike.
 M. microti je takođe retkost i uglavnom izaziva zarazu u imunodeficijentnih osoba, 
no možda je i uobičajeniji nego što se misli.
Druge patogene mikobakterije su Mycobacterium leprae, Mycobacterium avium, 
i Mycobacterium kansasii. To su "netuberkulozne mikobakterije" (NTBCM). 
NTBCM ne uzrokuju TBC niti lepru, ali uzrokuju plućnu infekciju koja jako nalikuje 
na TBC.

5

Kada bolesnici s aktivnim oblikom plućne TBC kašlju, kijaju, govore, pevaju ili pljuju, 

vazduhom se šire zarazne kapljice, aerosol veličine 0,5 do µm. Prilikom samo jednog 

kijanja nastaje i do 40 000 kapljica. Bolest se može preneti putem svake od kapljica, jer 

je za zarazu tuberkulozom potrebna vrlo mala doza (zaraziti se može osoba koja udahne 

manje od 10 bakterija).

U velikoj opasnosti od zaraze su osobe koje dolaze u dugotrajni, česti ili bliski dodir s 

bolesnicima od TBC, a stopa zaraze je procenjena na 22%. Bolesnik s aktivnom, nelečenom 

tuberkulozom može godišnje zaraziti 10–15 (ili više) osoba. Tipično je da samo bolesnici s 

aktivnom TBC mogu zaraziti druge. Smatra se kako bolesnici s latentnim oblikom infekcije 

nisu zarazni. Verovatnost prenosa bolesti s jedne osobe na drugu zavisi o nekoliko činjenica. 

To su: broj zaraznih kapljica koje zaražena osoba širi, provetrenost prostorija u kojima 

bolesnik boravi, trajanje izloženosti infekciji, virulencija  M. tuberculosis i stanje imunosnog 

sistama nezaražene osobe.

Kako bi se sprečilo širenje infekcije, preporučuje se da bolesnike s aktivnom TBC staviti u 

karantinu i lečiti ih tuberkulostaticima. Nakon otprilike dve nedelje  lečenja, bolesnici koji 

boluju od aktivne infekcije koja nije otporna na antibiotike u pravilu prestaju biti zarazni za 

druge. U slučaju zaraze, obično je potrebno da prođu tri do četiri nedelja da bi novozaražena 

osoba postala dovoljno zarazna kako bi mogla zaraziti druge.

4. SIMPTOMI I KLINIČKA SLIKA

7