EPIDEMIOLOŠKE METODE
Seminarski rad iz epidemiologije
dr Jelena Filimonović
SADRŽAJ
Uvod……………………………………………………………………………………1
1. Opservacione metode………………………………………………………………...3
1.1. Deskriptivne metode……………………………………………………………..3
1.1.1 Prikaz slučaja………………………………………………………………..3
1.1.2. Serija slučajeva …………………………………………………………….4
1.2. Analitičke studije…………………………………………………………………4
1.2.1. Ekološke studije…………………………………………………………….5
1.2.2. Studije preseka………………………………………………………………5
1.2.3. Anamnestičke studije……………………………………………………….6
1.2.4. Studije kohorti……………………………………………………………....10
1.2.5. Hibridne studije…………………………………………………………….13
2. Eksperimentalne studije………………………………………………………………14
2.1. Randominizirane kontrolne studije……………………………………………….15
2.1.1. Preventivne studije……………………………………………………….....15
2.1.2. Interventne studije………………………………………………………......16
2.1.3. Terapijske studije…………………………………………………………...16
2.2. Studije na nivou zajednice……………………………………………………...…16
LITERATURA…………………………………………………………………………..17
Metoda
znači istraživanje, ispitivanje, odnosno smišljeno i plansko postupanje pri radu radi
postizanja nekog uspeha.
Metodski postupak
je način na koji se nešto realizuje.
Metodski pristup
označava celokupnost postupka koji se koristi prilikom nekog istraživanja.
Epidemiološke metode se mogu podeliti u dve velike grupe:
- Opservacione;
- Eksperimentalne (interventne).
U opservacionim metodama status izloženosti ispitanika nije pod uticajem istraživača. On samo
posmatra ispitivanu populaciju, ali na nju aktivno ne deluje, dok u eksperimentalnim metodama
istraživač aktivno interveniše u populaciji i pri tom on vrši i kontrolu efekata svoje intervencije.
Zato se eksperimentalna metoda može nazvati i interventnom.
Razliku među ovim metodama ilustruje primer studije o upotrebi vitamina C u prevenciji
prehlade:
-Opservaciona metoda: istraživač će u ispitivanom uzorku utvrditi koje osobe koriste vitamin C i
pratiće da li oni ređe oboljevaju od prehlade, pri tom istraživač ne vrši nikakvu kontrolu niti
intervenciju i ispitanici u ovoj studiji ne menjaju svoj stav i svoje navike u pogledu uzimanja
vitamina C.
-Eksperimentalna metoda: istraživač će dizajn studije prilagoditi tako da će jednoj grupi
ispitanika dati određene doze vitamina C, a drugoj grupi farmakološki indiferentno sredstvo
(placebo). Na osnovu razlika u efektima dejstva vitamina C u jednoj i u drugoj grupi ispitivač će
doći do zaključka o delovanju vitamina C na prehladu. Dakle, ovde istraživač menja izloženost
ispitanika tako što je jednu grupu izložio dejstvu faktora (dobili su vitamin C), a drugu nije (nisu
dobili vitamin C) i tako je istraživač intervenisao i svojim delovanjem uticao na navike svojih
ispitanika.
RANDOMIZIRANE
ANALITIČKE
STUDIJE NA NIVOU
ZAJEDNICE
DESKRIPTIVNE
EKSPERIMENTALNE METODE
OPSERVACIONE METODE
EPIDEMIOLOŠKE METODE
1. Prikaz slučaja
2. Serija slučajeva
3. Ekološke studije
4. Studija preseka
1. Ekološke studije
2. Studija preseka
3. Anamnestičke studije
4. Studije kohorti
5. Hibridne studije
1. Opservacione metode
To su one metode u kojima istraživač prikuplja, beleži i analizira podatke o ispitanicima. Dakle,
istraživač dobijene podatke razvrstava, grupiše prema promenljivima koje želi da ispituje. U
opservacionim metodama status izloženosti ispitanika nije pod uticajem istraživača. On samo
posmatra ispitivanu populaciju, ali na nju aktivno ne deluje i to je presudno u određivanju vrste
metode.
1.1. Deskriptivne metode
se u epidemiologiji odnose na utvrđivanje učestalosti i
rasprostranjenosti oboljevanja i umiranja osoba u nekoj populaciji. Deskripcija (opis) se odnosi
na osobe, mesto, vreme i način razboljevanja ili umiranja. Ove studije treba da daju istraživaču
odgovor na pitanja:
Ko? Gde? Kada? Kako?
Deskriptivne studije obično prethode analitičkim ili eksperimentalnim epidemiološkim
studijama, lako se izvode i za njihovo izvođenje se najčešće koriste podaci iz epidemiološkog
nadzora. Kod ove vrste studija ne postoji
a priori
hipoteza, odnosno ovom studijom se ne
provera pretpostavka o odnosima između izloženosti i ishoda, tj ne utvrđuje se status izloženosti
koji je uticao na status ishoda.
Podela deskriptivnih studija:
- Prikaz slučaja (Case Report);
- Serija slučajeva (Case Series);
- Ekološke studije (Ecological Studies);
- Studije preseka (Cross Sectional).
1.1.1. Prikaz slučaja (Case Report)
može da pomogne u postavljanju hipoteze šireg
zdravstvenog problema kao i da inicira epidemiološko istraživanje širih razmera. Radi se onda
kada kliničar kolegama želi da prikaže klinički redak slučaj koji za njih može imati edukativan
značaj.
Primer 1: Prikaz slučaja deteta koje je rođeno sa kongenitalnim malformacijama. Njegova majka
je u trudnoći koristila Talidomid (tada često korišćen lek iz grupe sedativa). Na osnovu ovog
prikaza slučaja pažnja lekara je bila usmerena na slične slučajeve koji su postojali u populaciji
što je iniciralo šire epidemiološko istraživanje koje je ukazalo da je izlaganje leku Talidomid
dalo status ishoda u vidu teških kongenitalnih malformacija i na osnovu toga vlasti su zabranile
dalju upotrebu Talidomida.
Primer 2: 1961.godine publikovan je prikaz slučaja plućne embolije kod žene od 40 godina
starosti. Oboljenje se pojavilo posle 5 nedelja od dana kada je pacijentkinja počela da koristi
oralna kontraceptivna sredstva u cilju lečenja endometrioze. Imajući u vidu da se plućna
embolija obično javlja kod starijih žena, posle menopauze, istraživači su posumnjali da je za
