Visoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji
SEMINARSKI RAD
Neurologija
EPILEPSIJA
Profesor:
Studenti:
Ćuprija, 2015.
4
Dijagnoza i klasifikacija
EEG može pomoći u određivanju lokalizacije fokusa epileptičnog napada.
Dijagnoza epilepsije se uoobičajeno postavlja na osnovu opisa epileptičnog napada i
povezanih događaja. Elektroencefalogram i neuroimidžing su takođe uobičajeni deo
dijagnostike. Mada su česti pokušaji da se odredi o kojem je tačno epileptičnom sindromu reč, to
nije uvek moguće. Video i EEG monitoring može biti od koristi kod težih slučajeva.
Osobe sa epileptičnim napadom trebalo bi da budu klasifikovane prema tipu epileptičnog
napada, osnovnom uzroku, sindromu epilepsije, kao i na osnovu događaja za vreme i neposredno
oko vremena odigravanja napada. Vrste epileptičnih napada se raspoređuju prema tome da li je
izvor napada lokalizovan (fokalni epileptični napadi) ili raspodeljen (generalizovani napadi)
unutar mozga. Generalizovani napadi se dele prema uticaju koji imaju na telo i uključuju:
tonično-klonični (grand mal), absens (pti mal), mioklonični,klonični, tonični i atonični
epileptični napad. Neki napadi, kao što su epileptični spazmi, nepoznatog su tipa
Fokalni epileptični napadi (prethodno poznati kao parcijalni epileptični napadi) ranije su
bili podeljeni na jednostavni parcijalni i kompleksni parcijalni epileptični napad. Ovo se više ne
preporučuje, već se umesto toga daje prednost opisivanju toga šta se dešavalo tokom
epileptičnog napada.
