MEDICINSKI FAKULTET
UNIVERZITET U PRIŠTINI
SEMINARSKI RAD
TEMA :
EPILEPSIJE
Mentor
Student
Prof. dr. Nenad Milošević
Danica Nikolić 530/11
2
SADRŽAJ :
1) Epilepsije __________________________________________ str. 3
a. Uzroci _____________________________________ str. 3
b. Klasifikacija __________________________________ str. 4
c. Aura _______________________________________ str. 5
d. Tonično – klonični napad _______________________ str. 5
e. Apsans napad ________________________________ str. 6
f. Mioklonični napad _____________________________ str.6
g. Jednostavni parcijalan napad ____________________ str. 7
h. Složeni parcijalni napad ________________________ str. 7
i. Epileptični status ______________________________ str. 8
2) Dijagnoza __________________________________________ str. 9
a. Anamneza __________________________________ str. 9
b. Eletroencefalografija__________________________ str. 10
c. Kompjuterizovana tomografija __________________ str. 11
d. Magnetna rezonanca _________________________ str. 11
e. Neuropsihološko testiranje ____________________ str. 12
f. Biohemijska ispitivanja ________________________ str. 12
3) Lečenje __________________________________________ str. 14
4) Literatura _________________________________________ str. 16
2
Poznati su mnogobrojni oblici epilepsije, od veoma blagih, do izuzetno
teških, sa vrlo različitim vrstama napada. Osnovna podela epilepsije
IDIOPATSKA
ili GENUINA i SIMPTOMATSKA EPILEPSIJA.
Kod idiopatske epilepsije se ne zna za
uzrok, ali se pretpostavlja da su najbitniji nasledni faktori. Između napada, EEG je
bez promena dok je dejstvo lekova obično dobro. Simptomatska epilepsija je
posledica strukturnih poremećaja u mozgu koje su nastale ili pri porođaju ili
kasnije. One mogu da prouzrokoju nastanak drugih poremećaja kao što su fizički i
mentalni. Kod njih se mogu registrovati EEG promene dok je dejstvo lekova
individualno.
Predlog klasifikacije (prema Medjunarodnim standardima) sadrži podelu
epileptičkih kriza u dve grupe:
1. generalizovane
2. parcijalne (fokalne, žarišne).
U odnosu na simptomatologiju parcijalne krize se dele na elementarne krize
(EP) i kompleksne motorne (KP), kao i u odnosu na poremećaj svesnosti.
Kod najvećeg broja pacijenata, razlikovanje kriza se postiže na osnovu
kliničkog opisa samog napada, o postojanju “amnezije” za odgovarajući period.
Postoji i mogućnost širenja parcijalnog napada u kompleksni napad ili
generalizovani napad.
AUTOMATIZMI postoje u okviru kompeksnih napada, mogu da se jave i u
okviru absansa kao i u okviru kompleksno parcijalnih napada.
Postoji preko 30 tipova epileptičnih napada, od veoma blagih, tako da se
teško i primete, do upečatljivo markantnih.
Najčešći su sledeći epileptični napadi:
Tonično klonični napad
Apsans napad
Mioklonični napad
Jednostavni parcijalni napad
Kompleksni parcijalni napad
Napadima mogu da prethode izvesne smetnje (aura, prodromi). Svi napadi
mogu da se jave samostalno, ili u kombinacijama. Često konkretni napad nema
jasne karakteristike jednog tipa, već ima pojedine karakteristike različitih napada.
2
Napad nekada može da počne sa karakteristikama jednog tipa, a da potom
preraste u drugi tip napada (prerastanje parcijalnih u tonično klonični napad, tzv
“generalizacija”). Neki epileptični napadi su karakteristični za određene
epileptične sindrome, a kod nekih epilepsija se viđa i više različitih tipova napada.
Aura
Neki epileptični napadi počinju sa predznakom. Aura na latinskom znači
vetrić, povetarac i nekada se javlja kod ljudi koji samo što nisu dobili napad.
Obično se opisuje kao nelagodnost u stomaku koja se polako penje ka grlu, traje
nekoliko sekudni i prethodi tonično kloničnom napadu. Postoje i drugi opisi aure, i
vrlo su raznoliki, ali im je zajedničko da se javljaju vrlo kratko pred sam napad, i
kod iste osobe se uglavnom javljaju na isti način. Aura je u stvari sam početak
napada, i pretstavlja parcijalni napad koji se generalizuje.
Tonično klonični napad
Tonično klinični napad (ranije nazivan Grand mal napad) spada u
generalizovane napade. Napad se obično sastoji iz više faza.
(1) Prva, tonična faza, počinje iznenadnim gubitkom svesti i grčem
svih mišića tela. Tada je lice u grču, oči poluotvorene sa očnim jabučicama
uperenim naviše. Vilice su u početku ukočene, poluotvorene a ubrzo dolazi
do stezanja vilica i tada obično dolazi i do ugriza jezika. Ekstremiteti su
ispruženi i ukočeni. Zbog stezanja mišića grkljana može se javiti i krik, koji
traje 2 do 12 sec. Za vreme ove faze, zbog grča disajne muskulature nema
pokreta disanja. Cela prva, tonična faza napada traje 10 do 20 sekundi.
(2) Druga, klonična faza nadovezuje se na prvu fazu, trzajevima svih
mišića. Trzajevi nastaju zbog naizmenične smene jake zategnutosti i
opuštanja mišića. Trzajevi su ritmični i u početku brzi ali malih amplituda, da
bi postepeno postajali sve sporiji, ali sve većih amplituda. Očni kapci
podrhtavaju, ekstremiteti se trzaju, disajni mišići dovode do čujnog krkljanja
ili isprekidanog krika. Vilice se stežu i opuštaju u istom ritmu i može da
dođe do ugriza jezika. Mišići jezika svojim grčevima mogu da pljuvačku
pretvore u penu, a ukoliko postoji i ugriz jezika, pena postaje krvava. Ova
faza traje 20 do 30 sekundi.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
