SADRŽAJ
1. UVOD…………………………………………………………………...………2
2. ERADIKACIJA HELICOBACTER PYLORI……………………….………..3
2.1.
Nove
kliničke
studije………………………………………………………...3
2.1.1. Sekvencijska terapija………………………………………………...3
2.1.2. Četvorostruka konkomitantna terapija………………………………4
2.2.
Terapija
zasnovana
na
Levofloksacinu……………………………………...4
2.3.
Četvorostruka
terapija
bazirana
na
bizmutu………………………………....4
2.3.1. Prva linija terapije……………………………………………………5
2.3.2. Druga i treća linija terapije…………………………………………..5
2.4.
Kontrola i praćenje bolesnika nakon eradikacijske
terapije………………....6
2.5.
Produženje protiv sekrecijske terapije nakon eradikacijske
terapije………...7
2.6.
Reinfekcija
i
rekrudescencija………………………………………………..7
3. ZAKLJUČAK………………………………………………………...…………8
LITERATURA…………………………………………………………………………..9
1
1. UVOD
Iako je bakterija H. pylori in vitro vrlo osetljiva na niz antibiotika, delovanje pojedinog
antimikrobnog sredstva in vivo znatno je slabije. Poznato je više različitih faktora koji
jače ili slabije utiču na uspešnost neke terapijske sheme. To su najpre: izbor
antimikrobnog leka i ostalih lekova u terapijskim shemama, otpornost (rezistencija) H.
pylori na antimikrobni lek, pridržavanje uputstava o uzimanju lekova – saradnja, a to
uveliko zavisi od propratnih neželjenih dejstava lečenja. S obzirom na zasad vrlo visoku
prevalenciju infekcije H. pylori među bolesnicima s dispepsijom i peptičkim ulkusom
na bilo kojoj lokaciji, eradikacija te infekcije danas je jedan od najvažnijih zahteva
moderne protiv ulkusne terapije. [2]
Sve preporuke ističu da terapijski protokol mora biti jednostavan, jeftin i dobro
podnošljiv kako bi ga bolesnik što lakše i potpuno sproveo. Uspeh eradikacije H. pylori,
vrednovan strogim kriterijumima, mora biti viši od 80%, odnosno merilima viši od
90%. Evropska radna grupa za infekciju H. pylori na svakom je svom sastanku donosila
terapijske preporuke. [3]
Dugo se smatralo da moderna evropska terapija mora biti trojaka, dva antibiotika i
protiv sekrecijski lek. Kao protiv sekrecijski lek preporučuje se jedan od tri inhibitora
protonske pumpe (Omeprazol 2 x 20 mg, Pantoprazol 2 x 40 mg ili Lansoprazol 2 x 30
mg). Između tri najčešće propisivanih antibiotika Evropska grupa daje prednost
makrolidu Klaritromicinu, uz koji preporučuje kao drugi antibiotik Amoksicilin ili
Metronidazol/Tinidazol. [5]
