Univerzitet u Kragujevcu
Mašinski fakultet u Kragujevcu
ERGONOMIJA MOTORNIH VOZILA
Skripta
Dr Jovanka Luki
ć
Kragujevac, 2008.
Ergonomija motornih vozila
2
1. Uvod
Ergonomija je nauka i tehnologija o primeni ljudskog rad u industriji.
Ergonomija je primenjena nauka koja se bavi karakteristikama ljudi koje treba uzeti u obzir
pri projektovanju i struktuiranju objekata koje koriste ljudi, tako da njihove me
đ
usobne
interakcije u sistemu budu maksimalno efektivne i bezbedne.
Termin "Ergonomics" - ergonomija uveden je 1949. god. od strane psihologa Meurell-a koji
je traže
ć
i izraz za zakon o ljudskom radu, povezao dve re
č
i i to re
č
ergon (rad) i nomos
(zakon).
Ergonomija obuhvata dve glavne oblasti
č
oveka na radu. Sasvim pojednostavljeno radi se
o:
Prilago
đ
avanju
č
oveka radu i radnom okruženju
−
profesionalnom obukom
−
odgovaraju
ć
im izborom posla i/ili selekcijom ljudi
−
odgovaraju
ć
im pripremama i obukom za radno mesto
Prilago
đ
avanju rada i radnog okruženja
č
oveku
Ergonomija je stara koliko i mašina i okruženje, ali do drugog svetskog rata nije se pojavila
kao posebna nau
č
na disciplina. Dugi niz godina
č
ovek ostaje u dobu alata. Tek sredina
18-tog veka ozna
č
ava po
č
etak industrijske revolucije, sa kojim zapo
č
inje ubrzani razvoj
društva. (Doba mašina, doba snage i doba razvoja inteligentnih mašina).
Dok se u Evropi sve jasnije isti
č
e nova nau
č
na disciplina Ergonomija u Severnoj Americi
koristi se drugi naziv za prakti
č
no istu disciplinu: "Human Factors" ili "Human Factors
Engineering", što zna
č
i tehnika ljudskog faktora ili ljudski faktor. Obe su interdisciplinarne:
uklju
č
uju inženjere, psihologe, biologe, fiziologe, lekare kao i istraživa
č
e drugih profesija,
kojima je predmet istraživanja ponašanje
č
oveka sa istim ciljem: da se generišu i primeme
informacije o karakteristikama
č
oveka, njegovim kapacitetima i ograni
č
enjima u odnosu na
zadatke koje
č
ovek ima u sistemu
č
ovek-mašina okruženje i da se ostvari optimalna
interakcija u sistemu da bi se izvršio zadatak bezbedno, udobno i efikasno
Predmet istraživanja
Ergonomija ima zadatak da optimizira sistem
č
ovek-mašina-okruženje prilago
đ
avaju
ć
i
radne uslove fizi
č
koj, psihofizi
č
koj i fiziološkoj prirodi
č
oveka, uzimaju
ć
i pri tome u obzir
releventne razlike koje me
đ
u ljudima postoje u odnosu na poslove i radno mesto.
Ergonomija služi ne samo da pove
ć
a efikasnost i produktivnost proizvodnje ili poslovnog
sistema ve
ć
i da unapredi zdravlje, bezbednost i udobnost
č
oveka u njegovom radnom
okruženju.
Zadatak ergonomije može da se opiše u okviru:
Predmeta
Ergonomija motornih vozila
4
Zadaci sa pretežnim fizi
č
kim optere
ć
enjem
. Neki ovde definišu razliku izme
đ
u stati
č
kog i
dinami
č
kog fizi
č
kog rada. Kod oba stres se može kvantifikovati definisanjem fizi
č
kih
zahteva
Zadaci sa pretežnim mentalnim optere
ć
enjem (tzv. intelektualni rad)
. Uopšteni koncept za
definisanje ovog stresa u brojevima ne postoji. Intelektualni rad je zato uzet kao faktor
stresa i
Zadaci sa oba zahteva (i fizi
č
kim i mentalnim).
Kod analize uticaja sredine (tzv. ergonomija okruženja) isti
č
u se:
a) Fizi
č
ki uticaji sredine, koji se mogu meriti kao i njihov uticaj na
č
oveka i mogu se
oceniti kvantitativno (osvetljenje, buka, mehani
č
ke vibracije, klima, otrovni gasovi,
radijacija, prašina, prljavština i vlažnost) i
b) Socijalni uticaji sredine, koji se ne mogu meriti fizi
č
ki i zato se razli
č
ito ocenjuju
(ponekad se nazivaju sociologija rada ili industrijska psihologija).
Makro ergonomija
Makro ergonomija bavi se sistematskom strukturom i organizacijom toka rada s obzirom
na zadatak, sadržaj i faktore vremena. Može se podeliti na organizacionu strukturu i
organizaciju procesa rada. Cilj makro ergonomije nije pojednia
č
no radno mesto ali je
interakcija izme
đ
u više radnih mesta. Njen cilj je tako
đ
e provera ergonomskih zahteva na
ovom nivou. U ovom kontekstu može se koristiti i termin makro rada. Jedini
č
na oblast
makro organizacije se može podeliti ako se jedni
č
ni radni sistem prenese na ve
ć
i radni
zadatak u kontekstu grupe.
Analiza toka rada obezbe
đ
uje informaciju na vreme potrebnu za zadatak koji treba izvršiti
u okviru organizacione jedinice i na osnovu unutrašnjih zavisnosti. Ovo omogu
ć
uje
specificiranje kapaciteta zahteva
č
oveka i sredstava proizvodnje kao i njihovo vreme
koriš
ć
enja. Specijalno, na
č
ini komunikacije i mogu
ć
i gubici informacija se odre
đ
uju kako bi
se optimizirala interakcija izme
đ
u radnika i radnih fondova. Razvoj inovativnih
telekomunikacija i kompjuterskih tehnologija predstavlja nov izazov za organizaciju rada.
Sli
č
no mikro ergonomiji ali mnogo obimnije, uslovi okruženja se definišu kao oni koji uti
č
u
ali ne direktno na proces rada i proces komunikacije, ali ga menjaju indirektno. Važno je
ista
ć
i razliku izme
đ
u uticaja koji ne mogu da se menjaju organizacijom rada i uticaja koji
mogu da se optimiziraju odgovaraju
ć
im projektovanjem toka rada i organizacione strukture
kooperacije.
Na izlaznoj strani radnog procesa, poboljšanje performansi može se dobiti organizacionim
merama, gde na jednoj strani stoje li
č
no verifikovane metode kvaliteta radnog objekta i
rezultati se respektivno razvijaju i sa druge strane radnik je pod uticajem motivacionih
faktora.
Mnogi od opisanih predmeta jednostavno ne mogu se dokazati eksperimentom. Zato
č
esto
koriste parcijalne veoma detaljne metode simulacije, koje pomo
ć
u kumulativnih klju
č
nih
brojeva opisuju li
č
no prihvatanje, li
č
nu kvalifikaciju, vreme
č
ekanja, preklapanje simultano
nadolaze
ć
im redom itd. da obezbede procenuorganizacionih promena i novih struktura:
Može se uo
č
iti da je glavni zdatak razvoj sistema ocene za makro ergonomiju kao
Ergonomija motornih vozila
5
kontrast mikro ergonomiji, pri
č
emu treba uzeti u obzir izvodljivost kao i li
č
ni razvoj
zaposlenih. Mere koje preduzima rukovodstvo, kao što su oboga
ć
ivanje posla (dodavanje
zadatka da bi se spre
č
ila monotonija), proširenje zadatka (dodati više odgovornosti
zadatku), rotacija posla, pri
č
emu je preduslov za sve timski rad projektovan da razvije
li
č
ne sposobnosti pojedinaca pored fleksibilnosti, koja je poželjna zbog ekonomskog
aspekta.
Makro ergonomija u preduze
ć
u i društvu
Jedino je mogu
ć
e posmatrati i oceniti uticaj makro ergonomskih merenja s obzirom na
njihov uticaj sa pozadinom odgovaraju
ć
e organnizacije kompanije i društvenog okruženja.
Zato opažanja i ocene odgovaraju
ć
ih interakcijaje još jedno makro ergonomsko polje
aktivnosti: Glavni interes sa makro ergonomskog stanovišta je uzimaju
ć
i u obzir
individualne zahteve i potrebe zaposlenog, je studija efekata koji se izvode iz savremenog
razvoja organizacije preduze
ć
a kao "fabrika koja u
č
i" (leraning plant). Glavni oblik je
dinami
č
ka promena, gde zaposleni mora da bude u stanju da predvidi i razume logiku u
redosledu da bi prihvatio promenu. Relevantni opšti socijalni razvoj je svakako subjekat
makro ekonomskih studija. Ovo zna
č
i da promena zaposlenih od rada u proizvodnji do
rada u servisnim službama zahteva fleksibilnost, najpre ugovorom o radui njihovom voljom
da u
č
e tokom celog života (life time leraning), što i predstavlja budu
ć
u organizaciju rada.
Ali opšta orijentacija i mikro i makro ergonomije je "
č
ovek ne živi da bi radio, ve
ć
radi da bi
živeo".
Ergonomija sistema
Analiza sistema omogu
ć
uje istraživanje osnovne strukture
č
oveka u okviru sistema MMS.
Njen cilj je da obezbedi zahteve za plan interakcije
č
ovek mašina u okviru specifikacije
MMS ili ideje za mogu
ć
a poboljšanja. Kako ergonomija sistema teži da optimizira ovu
interakciju, ona doprinosi u isto vreme redukovanju broja grešaka napravljenih od strane
č
oveka u radu (tzv. aktivna bezbednost) i da se poboljša pouzdanost globalnih
performansi sistema
č
ovek-mašina. Osnovni postupak u ergonomiji sistema je definisanje
elemenata sistema i njihovih interakcija. Dva osnovna principa treba ista
ć
i:
Informacija se uvek prenosi veoma specifi
č
nim kanalima sa izlaza jednog elementa na
ulaz drugog,
Elementi se definišu svojim karakteristikama kako bi promenili informaciju na specifi
č
an
na
č
in, koji je odredio element.
Fundamentalne karakteristike analize sistema i samim tim sistemske ergonomije, je ne
obra
ć
anje pažnje na fizi
č
ku prirodu elemenata i njihovu interakciju i samo istraživanje
formalne strukture ove interakcije i oni zna
č
e prenos informacije elementa. U ergonomiji
sistema, komponente sistema "
č
oveka" i "mašine" su glavni subjekti istraživanja. Kako
stanovište ne zavisi od fizi
č
ke prirode pojedinnih elemenata, rezultati ergonomije sistema
mogu se preneti razli
č
itim MMS.
Deterministi
č
ki aspekt
Opisivanje karakteristika elemenata sistema pomo
ć
u funkcija i na osnovu zadatog ulaza,
dodvodi do predvi
đ
anja jasne funkcije po
č
etak-kraj zadatka. Ovaj na
č
in razmišljanja
odgovara uobi
č
ajenom uzro
č
no-posledi
č
nom na
č
inu razmišljanja. Dok je u ve
ć
ini
Ergonomija motornih vozila
7
projektovanje novih sistema komunikacije radi poboljšanja bezbednosti, komfora i
individualne pokretljivosti), održavanje (hamijska industrija, nuklearne centrale,,,), biroi
(projektovanje raunarskih sistema, stolica za rad, projektovanje svega u radnom okruženju
ra
č
unara, ergonomija softvera) i dr. Još jedno specijalizovano polje ergonomije u polju
istraživanja je odre
đ
ivanje praga opažanja za rad u ekstremnim uslovima u pogledu širine,
toplote, hladno
ć
e, nadpritiska, ekstremnih ubrzanja, katastrofalnih situacija, itd.
Sistem
č
ovek mašina
Još jedno bitno polje makro ergonomije je analiza aspekata u sistemu
č
ovek mašina (
Man
Machine System
- MMS). Ova analiza može se uraditi na jedan na
č
in uzimaju
ć
i u obzir
geometrijsku situaciju radnog mesta i alata (tzv. antropometrijsko projektovanja radnog
mesta) ili na drugi na
č
in razmatranjem protoka informacija i MMS (tzv. sistemska
ergonomija).
Antropometrijsko projektovanje radnog mesta se koncentriše na izgled vidnog polja, oblast
hvatanja i oblast kretanja stopala, na izgled oslanjanja tela (npr. sedište) kao i
projektovanje displeja i kontrolu. Pored poznavanja granica i uslova percepcije pojedinih
senzora (npr. kapacitet rezolucije oka, ta
č
nost pomeranja ekstremiteta) koji su važni za
displeje i kontrolu, projektovanje oblasti koju neko može dosti
ć
i sa svojim stopalom kao i
oslanjanje tela, uglavnom varirana težina
č
oveka, igra glavnu ulogu. Procentualno
izražavanje razli
č
itih mera tela predstavlja pokušaj da se ovaj problem reši sistematski.
Pored toga pojednostavljenje
č
esto složenih geometrijskih problema u projektovanju,
kompjuterski generisani modeli
č
oveka (3D modeli) su razvijeni kako bi se omogu
ć
ilo
projektovanje radnih mesta u CAD okruženju.
Elementi sistema:
1. Razlog postojanja sistema,
2.
Č
ovek - radnik i njegove karaktersitike, koji u
č
estvuje u sistemu
č
ovek mašina I
ostvaruje cilj sistema
3. Mašina i njene karakteristike, položaj, veli
č
ina, oblik, pristup itd. Može biti prost deo
ili alat ili veoma složen ure
đ
aj sa puno komponenata, displeja i delova,
4. Okruženje - mesto sa svim svojim karakteristikama (temperatura, vlažnost, buka
itd.) gde se odvija interakcija
č
ovek-mašina,
5. Informacija - neophodna je ljudima koji su u sprezi sa mašinom i izvršavaju zadatke
sistema,
6. Akcija - stvari koje radnici moraju da urade u interakciji sa mašinom radi
izvršavanja zadatka (može biti mentalna npr. odli
č
ivanje ili fizi
č
ka npr. hvatanje),
7. Izvršenje zadatka - Uslovi i rezultati interakcije
č
oveka sa mašinom i opremom.
Izlaz ili rezultat je uopšte obeležen s obzirom na stanje cilja, ali može da obuhvati i
nepredvidive rezultate. npr. probleme bezbednosti.
