Универзитет у Приштини

Економски факултет

Косовска Митровица

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет:

МОНЕТАРНЕ И ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Тема:

ЕСКОНТНА СТОПА КАО ИНСТРУМЕНТ

МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ

Ментор:

Студент:

Доц. др Данијела Раденковић

Јована Стојковић

Косовска Митровица, 2015. год

Садржај:

1. Инструменти монетарне политике................................................................3

1.1 Квантитативни и квалитативни инструменти монетарно кредитне

политике.................................................................................................................5

2. Есконтна стопа као инструмент монетарне политике.................................6

3. Основне поставке теорије дисконтне стопе централне банке.....................8

3.1 Први део теорије дисконтне стопе...........................................................9

3.2 Други део теорије дисконтне стопе........................................................10

4. Фактори ефикасности есконтне стопе и политике........................................11

5. Политика есконтне стопе.................................................................................13

Закључак................................................................................................................17

Литература.............................................................................................................18

Есконтна или дисконтна стопа

је уствари каматна стопа по којој Народна

банка Србије даје пословним банкама кредите за ликвидност. Повећањем или
смањењем есконтне стопе смањује се или повећава понуда новца и кредита, у
зависности од стабилности националне привреде. Тиме се води политика скупог и
јефтиног новца и кредита.

Каматна стопа

(на краткорочне, инвестиционе и потрошачке кредите)

пословне банке воде експанзивну или рестиктивну монетарно-кредитну политику,
у зависности од односа између укупне националне понуде и ефективе тржишта.
Ако је тражња већа од понуде повећава се каматна стопа и пооштравају се остали
услови кредитирања, и обрнуто, ако је реална понуда бећа од ефективне тражње
каматна стопа се смањује и либерализују се остали услови кредитирања.

Политику стопа обавезних резерви

води Народна банка Србије.

Повећањем   или   смањењем   стопе   обавезне   резерве   смањује   се   или   повећава
кредитни   потенцијал   пословних   банака,   па   и   могућност   емитовања   кредита.
Централна банка прописује проценат на депозите оп виђењу, који пословна банка
уплаћује као обавезну резерву на рачун код НБС. Тиме је стопа обавезне резерве
ограничавајући   фактор   кредитне   и   монетарне   мултипликације   и   регулисања
креирања примарног раста.

Стопу резерве ликвидности

самостално одређују пословне банке, ради

регулисања сопствене ликвидности и солвентности. Резерве ликвидности зависе од
нивоа депозита по виђењу и од осцилације у нивоу ових депозита, као и од стопе
резерве   ликвидности   која   се   примењује   на   дати   обим   депозита   по   виђењу,   код
одговарајуће банке. Основицу за обрачун обавезне резерве и резерве ликвидности
одређује   ниво   депозита   по   виђењу   код   банака.   Проширењем   или   сужавањем
основица   за   обрачун   обавезне   резерве   и   резерве   ликвидности,   сужава   се   и
проширују краткорочни кредити потенцијала банке, па следствено томе и кредитни
потенцијал.

Селективни реесконтни кредити

су наменски кредити за регулисање

новчаног оптицаја и ликвидности, као и остварење одређених циљева економске
политике.   Рефинансирање   кредитних   пласмана   у   одређене   наменске   правце
(пољопривреда, продаја опреме и бродова у иностранству, трајна потрошња добара
итд.)   спада   у   домен   инструменрарија   квалитативног   монетарно-кредитног
регулисања.   Суштина   реестонтног   лимита   огледа   се   у   следећем:   уколико
реесконтни   лимит   износи   40%   и   уколико   кредитни   пласман   банке   износи   100
милиона долара, Народна банка Србије треба да рефинансира кредитни пласман у
износу од 40% што значи да је у крајњој инстанци пословна банка дала кредит у
износу од 60 милиона долара, а НБС осталих 40 милиона долара.

Политику отвореног тржишта

спроводи Народна банка Србије у оквиру

своје функције регулисања новца у оптицају. Народна банка Србије преко банака
купује само преносиве краткорочне вредносне папире, која су издала предузећа на
основу робно-новчаних трансакција и које су авалирале банке. Тиме се емисија
примарног новца непосредно везује за робно-новчане односе привреде. У овом
склопу благајнички записи су као допунски инструмент монетарног регулисања.

Благајнички   записи   су   облик   краткорочних   хартија   од   вредности,   које   могу
издавати   Народна   банка   Србије   и   пословне   банке.   Послове   оснивања   ртжишта
дневног новца и краткорочних хартија од вредности, благајнички записи треба да
постану   ефикасан   инструмент   утицаја   НБС   на   ликвидност   пословних   банака   и
монетарног регулисања.

1.1 Квантитативни и квалитативни инструменти монетарно-

кредитне политике

Да би монетарно-кредитна политика у својој основној функцији регулисала

потребне количине новца у привреди била максимално ефикасна, у границама свог
домета, како у погледу монетарне и економске стабилности, тако и у погледу стопе
раста, потребно је да располаже одређеним инструментима свог деловања.

Располагање одређеним ефикасним инструментима претпоставка је

осигурања реализације одређених квантификованих циљева који се у одређеном
периоду   постављају   пред   кредитно-монетарну   политику.   Под   инструментима
монетарно-кредитне политике подразумевају се средства и методе које централна
банка примењује да би одржала масу и стриктуру новца и кредита на оптималном
нивоу.   У   постављању   и   деловању   инструмената   кредитно-монетарне   политике
пресудну   улогу   имају   институционални   услови   деловања   банкарског   и
финансиског   система   у   одређеној   земљи,   као   и   постојање   једнобанкарског   или
вишебанкарског   система.   У   децентрализованом   банкарско-кредитном   систему
кредитно монетарна политика се спроводи преко одређених инструмената којима
она регулише кредитни потенцијал и политику пласмана пословних банака. Смисао
кредитно монетарне политике је управо у томе да се преко регулисања примарне
емисије   делује   на   понашање   целокупног   банкарског   система.   Регулисањем
кредитног потенцијала пословних банака заправо се врши индиректно регилисање
монетарне политике свих пословних банака.

Инструменти монетарне политике могу се поделити у две групе:

1. Квантитативни инструменти,
2. квалитативни (селективни) инструменти.

Квантитативни инструменти монетарне политике треба да делују само

глобално у целој привреди, док квалитативни инструменти треба да делују
селективно у погледи врсте кредита, корисника, намена, начина коришћења рокова,
камате и сл.

Основни облици квантитативних инструмената у монетарној теорији и политици
су:



Политика обавезних резерви,



политика есконтне и уопште каматне стопе,



политика отвореног тржишта.