1
UVOD
U poslednjih dvadesetak godina, gustina saobracaja i uopšte broj automobila na putevima se
drasticno povecao, više nego udvostrucio.
Uprkos ovoj cinjenici, broj saobracajnih nesreca se nije povecao. Uz veliki globalni napredak u
samoj saobracajnoj infrastrukturi, velika zasluga ide i novim sistemima bezbednosti za ucesnike
u saobracaju.
Naravno, tu pre svega mislimo na putnike u vozilima, koji se danas voze u snažnijim, ali i
bezbednijim automobilima.
Nakon sigurnosnih pojaseva (Ford, 1955.), vazdušnih jastuka (GM, 1974.) i ABS sistema (Bosch i
Mercedes-Benz, 1978.), pre desetak godina se došlo do još jednog velikog pronalaska koju glavu
cuva u kriticnim situacijama. To je ponovo patent kompanije Bosch, originalno nazvan
Elektronisches Stabilitätsprogramm (ESP).
Vrlo brzo su svi svetski proizvodjaci uvideli efikasnost tada novog sistema i poceli su isti, u
razlicitim varijantama, da ugradjuju u svoje serijske automobile. Otuda i veliki broj razlicitih
naziva za njega, kao npr. VSC (Vehicle Stability Control, Toyota), CST (Controllo Stabilita,
Ferrari), DSC (Dynamic Stability Control, BMW i MINI) itd.
To je u suštini sve jedan te isti sistem, koji je jednostavne konfiguracije, ali izuzetno složene
mehanike i elektronike ESP.
Električna komntrola stabilnosti (ESP) je kompjuterizovana tehnologija koja poboljšava sigurnost
vozila na taj način što mu povećava stabilnost kao i otkriva i umanjuje proklizavanje.
Kada ESP otkrije gubitak kontrola upravljanja automatski aktivira kočnice kako bi se vozilo
kretalo u smeru u kojem vozač ima nameru otići.
Kočenje se automatski primenjuje na pojedinačne točkove,kao što su prednji točkovi u borbi
protiv naglog skretanja ili zadnji točkovi protiv nedostatka upravljanja.Neki ESP sistemi mogu
smanjiti i samu snagu motora dok se kontrola ne povrati.
ESP ne poboljšava vozilu performanse u krivinama,nego ga naprotiv samo pomaže u smanjenu
gubitka kontrol. Prema IIHS i NHTSA jedna trećina od fatalnih nezgoda mogla je biti sprečena
primenom ove tehnologije.
2
ISTORISKI RAZVOJ
Nemacka kompanija Bosch je još odavno pocela ingeniozno da se implementira u automobilski
svet svojim elektronskim sistemima. Ova kompanija (Robert Bosch GmbH, osnovana 1886.
godine) je prva proizvodila elektroniku za startovanje automobila i od prvog dana je prakticno
vezala sve proizvodjace automobila za svoje proizvode i usluge.
Nakon proizvoda bazicne auto-elektronike, definitivno najveci njihov pronalazak jeste ECU,
odnosno centralni kompjuter (kontrolna jedinica) automobila. Odatle je sve pocelo. Za ECU
svakog modernog automobila je danas vezano sijaset Bosch-ovih proizvoda – od brisaca i
grejaca zadnjih stakala, pa sve do ABS-a i ESP-a, o kojem ovoga puta govorimo. Inace, Bosch je
najveci svetski dobavljac u auto-industriji sa godišnjim prometom od oko 50 milijardi dolara,
ukupno 260.000 zaposlenih lica i preko 1000 zvanicnih patenata! Medju tih hiljadu našao se i
ESP, odnosno program stabilnosti vozila. Ovaj elektronski program stabilnosti nastoji, jel, da
održi automobil stabilnim u svim uslovima vožnje. Ono što je njega proslavilo i etiketiralo kao
vrlo efikasnim jeste funkcionisanje u ekstremnim, kriticnim situacijama.
Mercedes i BMW su 1987. godine u svoje automobile počeli da ugrađuju prve sisteme za
kontrolu trakcije (ASR), a od tada su, u saradnji sa kompanijama Bosch i Continental, počeli da
razvijaju prve elektronske sisteme za kontrolu stabilnosti.
Serijska primena je počela 1995. godine, kada je ESP dobio Mercedes W140 (S klasa). Iste go-
dine su BMW i Volvo počeli da ga ugrađuju u svoje automobile. Danas predstavlja deo stan-
dardne opreme kod mnogih modela.
