Медицинско етичка правила понашања према гинеколошким болесницама
подразумевају пре свега исправне етичке ставове у вези са техником гинеколошког
прегледа, проблемом стерилности, и ставом према вештачком осемењавању и
вештачком прекиду трудноће.

1.1. Гинеколошки преглед

Гинеколошки прегелед се врши ради утврђивања стања регије спољашњих и

унутрашњих женских полних органа, али и због терапијског рада при обољењима
женске гениталне регије.

Регија која је нападнута болесним процесом у гинекологији представља велику

интимност за болесницу. Разумљиво је снебивање, нелагодност и стид пацијенткиње и са
том чињеницом увек треба рачунати.

Преглед гинеколошке болеснице је врло деликатан. Гинеколошка пракса познаје

случајеве нереалног оптуживања лекара за повређивање полних органа, химена,
изазивање сексуалног узбуђења болеснице и слично. Зато се саветује да се гинеколошки
преглед увек обавља у присуству треће особе (медицинске сестре или бабице, млађег
лекара или колеге специјалисте, лекара на специјализацији).

Лекар гинеколог не смеу својој професионалној делатности ни једног момента

заборавити да генитална регија жене представља изузетну и велику интимност.

Слика 1 гинеколошки преглед

Етичке дилеме у гинекологији

1.2. Лекарска анамнеза и њене специфичности

Лекар у гинекологији, као и у свакој другој медицинској области треба да узме

исцрпну анамнезу. Лекар мора бити обазрив да не би питањима довео болесницу у
ситуацију да помисли да су упућена питања увредљива за њу као за особу или да се ради
о инстригантном испитивању лекара о њеној највећој интимности.

Основа сваког прегледа је добро узета анамнеза. Питања која се постављају

болесницама у гинекологији у оквиру анамнезе посебно су деликатна. Потребна је
велика умешност да би се разбили неповерљивост и стид болеснице и да се не би стекао
утисак претеране радозналости и испитивачког става о догађајима, који не спадају у
неопходне анамнестичке податке.

Подручје полних органа подразумева и генеративне способности и свака болест у

тој области дубоко погађа елементарне биолошке функције жене. У случају обољења
која изазивају стерилност њена патња је разумљива. Такве болеснице показују велику
спремност да се дисциплиновано подвргну дуготрајним и независним медицинским
процедурама, па се од здравственог радника очекује да има слуха за настојања болеснице
да задовољи своје инстингтивне потребе за материнством.

1.3. Рад лекара гинеколога са децом и малолетно адолесцентним особама

Данас је све већа потреба за такозваном јувенилном гинекологијом, за коју се

предлаже да се опредељују жене гинеколози. Болести женских гениталија се јављају и у
најранијем дечјем добу, као и у адолесценцији однодносно пре пунолетства, те нека
стања подразумевају хирушку интервенцију, при којом је неопходно одстранити
унутрашње гениталије (оваријум, оваријалне тубе и утерус).

У нашој супкултури није реткост да родитељи то одбијају., јер то подразумева

њен стерилитет. По савременој медицини и етици, живот је пречи и уколико је угрожен,
одлуку о томе ће донети конзилијум а не родитељи. По начелима девојчица са 14 година
има велики удео одлучивања, самосталан, али о неким озбиљнијим питањима, морају да
се укључе и родитељи и конзилијум.

Адолесценција је период интензивнпог сазревања, када дете прелази у одрасло

старосно доба. У том периоду деца пролазе кроз психосоцијалне, сексуалне, физичке,
емоционалне, когнитивне промене. Ове промене с којима се адолесценти сусрећу у том
периоду, чине ово раздобље временом збуњености, али и открића. Период
адолесценције се јако брзо одвија тако да су и родитељи и дете затечени.