ВИСОКА ШКОЛА СОЦИЈАЛНОГ РАДА
ЛОГОПЕДИЈА
БЕОГРАД
ЕТИЧКИ СТРЕОТИПИ И ПРЕДРАСУДЕ
Студент:
Ментор:
Селена Далифи 20/2018
др Јелена Живковић
Београд, 2020.
4
1. ДЕФИНИЦИЈА ЕТИКЕ
Етика (од грчке речи
ethos
– обичај, значење, ћуд) може се дефиниcати на више
начина.
Етика
је филозофска дисциплина која истражује моралне тежње и циљеве, који
дефинишу правилно и погрешно понашање за одређену особу или групу. Етика је шири
појам од морала. Морал је конкретни облик људске слободе нормиран правилима
понашања међу људима. Реч морал потиче од латинске речи
mos-moris
што значи обичај
и нарав. Морал је скуп неписаних правила, обичаја и навика прихваћених у некој
заједници. Може се дефинисати и као стандарди које појединац или друштво има о томе
шта је исправно и неисправно.
Морал
дефинишемо као свеукупност важећих моралних
норми, односно скуп писаних и неписаних правила о понашању људи, који се темељи на
етичким нормама. Другим речима, предмет етике је морал, односно скуп основних
правила или начина понашања које одређено друштво сматра допустивим и добрим.
Горе наведене дефиниције етике упућују на следеће (Ратковић-Његован, 2009, стр.
43):
Етику имају људи, а не организације,
Етичко понашање се разликује од особе до особе,
Етика је релативна, а не апсолутна.
Етичке теорије је могуће поделити у три групе (Ратковић-Његован, 2009, стр. 44):
Дескриптивна етика,
Нормативна етика,
Метаетика.
Дескриптивна етика подразумева проучавање и описивање морала људи, културе и
друштва те осигурава темељну материју нормативној етици.
Нормативна етика формира и повезује различите моралне норме, правила и
вредности друштва, проналази темељ за извођење посебних или појединачних, те
оправдава темељне принципе моралности.
Метаетика се бави значењем моралних термина такође и логиком моралног
закључивања.
Менаџерска етика
се убраја у дескриптивну (описује моралност која се користи у
пословању), и нормативну (представља морал који треба бити вођен у пословном
5
процесу). Менаџерска етика је део пословне етике јер су менаџери одговорни за
пословање и пословно понашање па тако менаџерску етику чине понашања менаџера у
пословању. Менаџерска обавеза би требала бити не наносити зло другима, поштовати
друге и њихову слободу. Менаџери би требали бити пример за етичко пословање и
доносити исправне одлуке.
2. ДЕФИНИЦИЈА ПРЕДРАСУДА
Предрасуда је унапред донет суд о некоме или нечему који је заснован на
недоказаним тврдњама, односно негативни став према некој групи или према појединцу.
Оне су често темељ разних облика неправедног понашања и дискриминације према оном
на кога се односе. „Предрасуде су емоционално обојене и спречавају нас да исправно
процењујемо људе, предмете и ситуације. Оне су ставови, уверења који нису засновани на
чињеницама и као такви су веома постојани. Како предрасуде често садрже негативни и
непријатељски став према објекту, то представља озбиљан проблем у друштвеном
понашању.“ (Милосављевић, 2005, стр. 102) У предрасуде убрајамо све врсте осуђивања,
потцењивања, непријатељски став, а битну одлику предрасуда чини неоснованост,
непостојаност доказа и утемељених чињеница. Оне су подложне генерализацији која се
одржава чак и до данас. Свака борба против предрасуда мора започети у породици. Разлог
томе јесте што родитељи често децу плаше разним причама о некој особи која живи у
њиховој околини и има одређену ману, и самим тим деца стварају предрасуде о
различитим особама. То је сасвим погрешан приступ који се треба искоренити из сваке
породице.
Francis Bacon, енглески филозоф, о предрасуди каже: „Идоли и погрешни појмови
увек су запоседали људски разум и на тај начин спречили пут истини, а чак и кад се тај
приступ и ослободи, они увек изнова израњају при стицању нових знања и прави су терет,
све док не будемо свесни и по могућности од њих заштићени. Чврстом и свечаном
одлуком их се треба одрећи и без остатка ослободити и очистити разум.“ (Милосављевић,
2005, стр. 103). У данашњем времену морал је изгубио своју вредности и због тога су
људи све више подложни предрасудама јер не осећају срам због учињеног. Све више се
7
Теорије о предрасудама настале су највише на основу расних, етичких и верских
предрасуда, а има их шест:
Теорија оправдане репутације
је у својој суштини расистичка јер представници
ове теорије сматрају да су националне мањине опасне по друштво и да ометају његов
развој. Ова теорија је потпуно неприхватљива јер не постоји нити једна особина личности
у било којој групи народа која би се потпуно разликовала од осталих раса и нација и која
би утицала на њихов развој (Pennington, 1997, р. 57).
Феноменолошке теорије
предрасуда односе се на неке групе у друштву које су
представљене као носиоци неких непожељних особина и због тога су осуђене. Ове теорије
настале су само на основу нечијег опажања и због тога се не могу прихватитијер је опажај
једини разлог постојања предрасуде. Највише су заступљене у Америци где се
генерацијама преноси негативно мишљење о припадницима црне расе.
Психодинамичке теорије
виде проблем у људима који имају предрасуде према
одређеној групи, а не према онима на које се испољавају предрасуде. Најстарији облик
ових теорија проблем предрасуда види у агресивности и бесу људи. Најзаступљеније
мишљење каже да је извор предрасуда тзв. фрустрациона теорија, а извори фрустрација
могу бити различити. У мањој мери то су фрустрације изазване телесним манама или
другим недостацима појединца. Најчешћи извор предрасуда представљају социјалне
фрустрације. Психодинамичке теорије помажу нам да разумемо зашто неке особе, иако у
сличним или истим срединама имају предрасуде, а друге особе их немају.
Ситуационе теорије
говоре да предрасуде потичу из ситуације у којој се појединац
налази. Ове теорије такође имају доста варијанти, а једна од њих је и теорија атмосфере.
Према њој извор предрасуда налазимо у одређеним схватањима и непосредним утицајима
средине у којој појединац живи. Друга схватања наглашавају неке друге моменте:
незапосленост, повећану социјалну мобилност, или неке друге актуелне појаве у одређеној
средини (Pennington, 1997, р. 58). Ове теорије такође не могу објаснити зашто код неких
појединаца постоје предрасуде, а код других не.
Културолошке теорије
као извор предрасуда узимају одређене социјалне норме,
вредности и схватања која су карактеристична за неку културу. Такође, постоје и
непријатељски ставови према наглој урбанизацији одређених друштава, те сматрају да су
