FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADŽMENT
“KONSTANTIN VELIKI” – NIŠ
S E M I N A R S K I R A D
Smer: Pravo i bezbednost
Predmet: Poslovna etika
Tema:
ETIČKO-MORALNI OSNOVI MENADŽMENTA
Mentor:
Prof. Vidimir Veljković
Student:
Jelena Staletović
Broj indeksa:
PB 25-p/14
Niš, 2015.
Sadržaj
UVOD
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
ETIČKO-MORALNI OSNOVI MENADŽMENTA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
Etika menadžera u praksi
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Društvena odgovornost
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Poslovni moral
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Moralna svest
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Rukovođenje
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
ZAKLJUČAK
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
LITERATURA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
ETIČKO-MORALNI OSNOVI MENADŽMENTA
Čovek može postupati čisto ljudski tj. čitniti što ga je volja, bilo to dobro, bilo zlo, ali može
postupati i humano, tj. nastojati učiniti ono dobro, bolje iz razloga što je motivisan učiniti dobro.
Naravno da će čovek s više motiva da bude dobar uticati na to da više pazi i da bude osetljiviji na
svoje postupke. Ovakav način razmišljanja o pitanju dobra (i zla) zove se ETIKA.
Etika je razumna disciplina tj. misaoni napor kojim čovek nastoji sebi odgovoriti kako valja
delovati, razmišljati tj. živeti, a da to bude, ispravnije prema sebi i drugima. Etika je prerasla i u
znanstevnu disciplinu tj. predmet zbog opsežnosti problematike i razrađenosti mehanizama za
ispravno etično zaključivanje, pa se kao takva može pronaći među školskim predmetima.
Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima
usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se
zasnivaju na osnovnim etičkim principima, a sadržaj tih normi se izražava sudovima o dobrom i
lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju. Cilj je da se svi učesnici u poslovnim
procesima obavežu na etičko ponašanje. Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije
ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca.
Kolektivna etika uključuje etičke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta
kompanija koje se odnose na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih
kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne
etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje
lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog
odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu.
1
-2-
1
Čizmić S., Bojanović R., Štajnberger I., i Petrović I., Psihologija i menadžment, Beograd, 1995., 478.
Poslovna etika je uvek bila pod jakim uticajem društva i okruženja u kome se razvijala. Na
etičnost u poslovanju je uticalo i čovekovo ponašanje. Tako ima shvatanja da ljudsko ponašanje
ima 3 kategorije:
kodificirane zakone (zakonske standarde), koji su kao pisani standardi i vrednosti
ponašanja ugrađeni u zakonske propise i u tom smislu su primjenjivi na sudu. To su
pravila kojima se reguliše šta je legalno, a šta nije.
slobodan izbor (personalni standard) koji se odnosi na ponašanje koje nije zakonom
regulisano, pa u tom smislu pojedinci i organizacije imaju određen stepen slobode u
ponašanju, a time i mogućnost slobodnog izbora.
etika (socijalni standard), koja nije vezana za pisane zakone, ali je zato određena
normama i vrednostima koje govore o tome šta je dobro, a šta loše.
Na osnovu ponašanja menadžmenta nekog preduzeća u situacijama etičke dileme možemo
razlikovati tri vrste menadžera:
Nemoralni menadžment
se odnosi na one menadžere koji posjeduju veoma niske menadžerske principe i koji se
uglavnom ponašaju suprotno ustaljenim moralnim normama. Njihov glavni cilj je ostvarivanje
ličnih interesa i stvaranje profita firme po svaku cenu.
Amoralni menadžment
se odnosi na menadžere koji nisu nemoralni, ali nisu ni potpuno moralni. Oni ne obraćaju
posebnu pažnju u svom poslovnom ponašanju ili krše postavljene etičke norme. Možemo tu
razlikovati dve grupe menadžera. Jedni krše etičke norme sa namerom, pošto smatraju da se
odgovarajuće moralne norme ne mogu primeniti u svetu biznisa. Drugi krše etičke norme bez
svesne namere, uglavnom zbog ličnog nemara.
Moralni menadžment
vodi računa o moralnim normama i trudi se da ih u svakoj prilici poštuje. Ovi menadžeri se trude
da budu pravični, pošteni, iskreni, da drže obećanja i datu reč.
2
-3-
2
Bein B. I Dramond Dž., Poslovna etika, Beograd, 2001., 147.
