Sadržaj
Uvod
Šta je zapravo medijsko pravo?
Član 13.
Razrada
Pravo na odgovor
Neka od čestih pitanja :
1. Da li novinar može da kritikuje ili iznosi stavove o javnim ličnostima a da ne bude tužen?
2. Da li je dovoljno da jedna osoba sebe prepozna u nekom tekstu da bi podnela tužbu i dobila
spor?
3. Pravi li naše zakonodavstvo razliku između činjeničnog i vrednosnog suda?
4. Da li novinar sme da koristi ranije objavljenu informaciju u vezi s kojom nikada nije vođen
bilo kakav postupak?
5. Ima li novinar pravo da zaštiti svoj izvor informacija?
6. Ima li načina da se novinar zaštiti od zloupotrebe tužbi po Zakonu o javnom informisanju
zbog narušene časti i ugleda?
7. Kako novinar može da se zaštiti od tužbi u situaciji u kojoj urednik značajno menja sadržaj
originalnog priloga?
8. Protiv koga se, prema odredbama Zakona o javnom informisanju, podnosi tužba za naknadu
štete?
Zakljucak
UVOD
- Šta je zapravo medijsko pravo?
Svakog dana, u sve većem obimu, svedoci smo rastućeg uticaja medija na sve segmente
društvenog života. Eksplozija medijskih uticaja postaje veoma moćna, te odavno prevazilazi sve
granice pukog informisanja, postajući moćno orudje u kreiranje javnog mnenja, i usmeravanju
ljudske delatnosti u nekom projektovanom, željenom smeru. Stoga, neophodno je ovu važnu
sferu društvene delatnosti zakonski urediti, postaviti na zdrave osnove, sa kojih će se nesmetano
razvijati, izbegavajući potencijalne zloupotrebe.
Novi Zakon o javnom informisanju i medijima unosi izvesne novine, pre svega u preciznom
definisanju pojma medija, kao pojma javnog interesa . Naime, reč je o pojmovima koji su
intuitivno poznati, ali nisu bili precizno definisani, što je mogao biti uzrok slučajne, ali i
zlonamerne loše interpretacije, te novim Zakonom dobijaju precizne formulacije, čime se njihov
sadržaj jasno profiliše.
U novom Zakonu precizno je definisan i javni interes po prvi put. Javni interes jeste, prema
zakonom propisanoj definiciji, “ostvarivanje prava javnosti da bude informisana, a to pravo se
ostvaruje putem medija”. Republika Srbija treba da se stara o ostvarivanju javnog interesa, ali
bez mešanja u uređivačku koncepciju medija.
Ostvarivanje javnog interesa je dato precizno u članu 13, i to sa 16 taksativnih tačaka. Dakle,
ideja zakonodavca sastoji se u tome da što preciznije, a opet što sveoubuhvatnije definiše pojam
javnog interesa, interesa koji bi bio u službi svih gradjana Republike Srbije, u smislu prava na
informisanje, pri čemu se posebno akcentuje nezavisnost, putem zabrane mešanja u uredjivačku
koncepciju. Javni interes je najčešće predmet spora prilikom objavljivanja određenih medijskih
sadržaja.
Član 13:
Republika, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuje pomoć i
podršku u proizvodnji medijskih sadržaja u cilju ostvarivanja javnog interesa podsticanjem:
1. istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja svih građana Republike
Srbije;
2. istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja na maternjem jeziku svih
građana Republike Srbije-pripadnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica;
3. očuvanja kulturnog identiteta srpskog naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica koje
žive na teritoriji Republike Srbije;
