Učiteljski fakultet Beograd
Tema:
Etika čovekove okoline i prava budućih naraštaja
- Brajan G. Norton
Asistent: Marko Novaković Student: Bujagić Jelena
Br. indeksa: 1060/2013
Maj 2014.
1
Učiteljski fakultet Beograd
UVOD
Čovekovo korišćenje okoline pretpostavlja da Zemlja i njena prirodna bogatstva imaju samo
instrumentalnu vrednost. Oni koji štite čovekovu okolinu uznemireni su merom kojom se pružio
oslonac eksploatisanju i uništavanju lepote, pa čak i plodnosti prirodnih sistema. Saglasno ovoj etici
ljudi ne bi trebalo da preterano unišavaju prirodu, već da čuvaju njen integritet. Postavlja se pitanje :
,, Može li se ovoj etici pružiti racionalno i teorijsko potkrepljenje? ’’
Mnogi autori iz oblasti etike čovekove okoline iznosili su svoja mišljenja. Mora postojati protivteža
onim potrošačkim interesima ljudske populacije koji vode iništenju prirode. Neki autori napadaju
predpostavku da priroda nema vrednost i dokazuju da biljke,životinje i ekosistemi imaju interese i
prava. Drugi autori ili dokazuju ili pretpostavljaju da se radi pružanja potrebne protiteže ne mora
napadati sistem vrednosti. Oni i napominju da eksploatacija prirode ugrožava interese i prava budućih
narašstaja ljudi. Norton dokazuje da ovi interesi i prava ne pružaju obuhvatnu i teorijski valjanu osnovu
za intuitivnu ideju po kojoj bi trebalo sačuvati postojanje prirode. Njegov argument počiva na
individualističkom karakteru prava i interesa. Buduća individua ne može biti nosilac nekog prava ili
interesa ako se kao takva ne može indentifikovati. Ove individue mogu biti identifikovane jedino nakon
toga što su već donete mnoge odluke koje se tiču čovekove okoline. Te odluke se ne mogu upravljati
pred njima. Bilo koje upućivanje na interese,prava ili dužnosti pretpostavlja neku individuu koja se
može identifikovati. To ne značida jedino ljudske individue mogu imati prava ili interese. Može se reći
da udruženja imaju prava,i sl. Norton kaže: „ Svi interesi i prava moraju biti pripisivi nekoj individui, a
sve individue mora biti moguće identifikovati. Provera mogućnosti identifikacije jeste u tome sto
individua mora biti ono sto je označeno izrazom.“ Ovaj tekst se može primeniti na sledeći način:
x
je
neka individua.
x
može biti specifikovano pomoću odredjenog opisa kao sto je npr. „osoba koja je
dobila „John Smith” 30. jula 1981 ” , ili „osoba koja bi nastala da su
y
i
z
imali polni odnos 30. jula
1981. u 8h”. Norton ističe da je njegov glavni cilj vrednovanje pozivanja na individualna prava i
interese kao osnovu za etiku čovekove okoline.
PARFITOV PARADOKS
Postoji razlika izmedju mogućih i budućih individua. Klasa mogućih ljudi jeste veoma obimna
klasa i obuhvata sve moguće spojeve sperme i jajnih ćelija. Budući ljudi su ljudi koji će stvarno
postojati u neko kasnije vreme. Moglo bi se dokazati da mogući ljudi imaju prava kao sto je pravo na
Maj 2014.
2
