Etika i uloga etike u poštivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda sa stajališta primjene policijskih ovlaštenja

FAKULTET ZA KRIMINALISTIKU, KRIMINOLOGIJU I SIGURNOSNE STUDIJE

SARAJEVO

ETIKA I ULOGA ETIKE U POŠTIVANJU LJUDSKIH PRAVA I 

OSNOVNIH SLOBODA SA STAJALIŠTA PRIMJENE 

POLICIJSKIH OVLAŠTENJA

- Završni rad - 

  Profesor:                                                                                                                        Kadet:

SARAJEVO, 2019.

SADRŽAJ

1

UVOD...................................................................................................................................... 3

2

ETIKA...................................................................................................................................... 4

2.1

Pojam i osnovna obilježja etike kao nauke.......................................................................4

2.2

Značaj etičkih kodeksa i ponašanja u javnoj upravi.........................................................5

3

ULOGA   ETIKE   U   POŠTIVANJU   LJUDSKIH   PRAVA   I   OSNOVNIH   SLOBODA   U 

POLICIJI.................................................................................................................................. 7

3.1

Etika i etičnost u policiji................................................................................................... 7

3.2

Međunarodni izvori relevantni za etičko ponašanje policije..........................................10

3.3

Kodeks policijske etike...................................................................................................13

3.3.1

Pojam i značaj kodeksa policijske etike

...................................................................13

3.3.2

Etički kodeks policijskih službenika Državne agencije za istrage i zaštitu

.............14

3.4

Zabrana diskriminacije kao temeljno etičko načelo u radu policije................................17

4

ZAKLJUČAK........................................................................................................................ 19

5

LITERATURA.......................................................................................................................20

2

2 ETIKA

2.1 Pojam i osnovna obilježja etike kao nauke

Etičke i moralne vrijednosti propisuju sva društveno politička uređenja, odnosno države 

od samih početaka ljudske civilizacije do suvremenih država. To proizilazi iz potrebe da odnosi 

među ljudima budu zasnovani na moralnim načelima jer u suprotnom međuljudski odnosi neće 

biti  mogući.  U  skladu  s  navedenim,  svaki odnos  mora  biti  utemeljen  na  kodeksu  moralnog 

ponašanja.

Etika (od grčkog 

ethos

 – 

običaj

, ethikos – moralan, koji se odnosi na moral) je filozofska 

disciplina koja za svoj predmet istraživanja  ima moral,  moralne vrijednosti, moralne  pojave  i 

kriterijum   moralnosti.   Takođe   se   određuje   i   kao   teorija   o   dobrome   i   o   tome   što   nam   valja 

odnosno što treba da činimo i kako treba da postupamo. U poslednje vrijeme se intenzivno 

razvija primijenjena etika, koja kroz svoje razne oblasti (poslovna etika, bio-etika, ekološka 

etika, itd.), istražuje šta je ispravno ili prihvatljivo a šta nije u posebnim oblastima ljudske prakse  

i   koji   su   razlozi   zašto   je   tako.   Kao   filozofska   disciplina   etika   se   može   odrediti   kao   teorija 

morala,   i   zato   treba   razlikovati   termine   »etika«   i   »moral«   i   njihove   pridjevske   i   glagolske 

izvedenice. Medjutim, ova razlika se u poslednje vrijeme gubi i termin »etički« sve više postaje 

sinonim za termin »moralan« naročito u svojoj negativnoj formi »ne-etički«.

1

Nema u savremenoj etičkoj misli gotovo nijednog pitanja čiji koreni ne sežu duboko kroz 

istoriju do antičke kulture. Prvi ozbiljni naučni pristup etičkom učenju, iako je takvih pokušaja 

bilo i pre, učinio je Sokrat oko četiristo godina p.n.e., od kada etika kao učenje o dobru ulazi u  

središte   celokupne   filozofije.   Njeno   proučavanje   je   kroz   čitav   taj   period,   pa   sve   do   danas, 

prolazilo kroz sukobe i saglasnosti i mišljenja izražavana različitim pojavama i sistemima. Kroz 

čitavu nama poznatu filozofiju i etiku, čovek je manje ili više postavljao pitanja, davao odgovore 

i tragao za novim odgovorima isaznanjima u odnosu prema drugim ljudima. Nikada ranije etika, 

kao tema, nije pobudila više interesovanja. Novo iskustvo ne može se izraziti jezikom starog 

iskustva. Praksa pokazuje da je u većini slučajeva najbolja odbrana od kriminogenog ponašanja 

bilo koje vrste i erozije poverenja, uvođenje zdravog etičkog procesa.

1

 Babić, J.: 

Etika i moral

, Theoria, 1/2008, str. 1.

4

Suvremeni filozofi uobičajeno klasificiraju etičke teorije u tri temeljne skupine. U prvoj 

skupini su 

metaetičke

 teorije koje istražuju fundamentalna pitanja, odakle dolaze etička načela i 

što ona znače. One se usmjeravaju na „univerzalne istine, volju Boga, ulogu razuma u etičkom 

prosuđivanju i na međusobno značenje etičkih pojmova“.

2

 Za razliku od njih, 

normativna

 etika 

usmjerava se na praktična pitanja koja proizlaze iz moralnih standarda koji reguliraju dobro i 

loše   ponašanje   (kao   što   su   stjecanje   dobrih   navika,   izvršavanje   dužnosti,   posljedice   našeg 

ponašanja prema drugima, i slično), dok se 

primijenjena

 etika bavi specifičnim, kontroverznim 

pitanjima vezanim za konkretne naučne oblasti.

Dominacija etičkih vrednosti znači eliminaciju kriminalizacije društva. Odnosno, više 

etike znači manje poslovnog nemorala, prevara, mita i korupcije i, što je najvažnije, znači mnogo 

manje zakonske regulative i obrnuto. S obzirom na takvu važnost etike, u savremenoj teoriji i 

praksi se pridaje ogroman značaj istraživanju uzroka i faktora zbog kojih dolazi do devijacija u 

primeni   i   korišćenju   etičkih   principa,   pogotovu   u   oblasti   prevencije.   Pri   tome,   mnogo   veća 

pažnja usmerena je ka istraživanju uzroka i pojava koje dovode do erozije etičkih vrijednosti i 

svih negativnosti u vezi sa tim.

3

2.2 Značaj etičkih kodeksa i ponašanja u javnoj upravi

Etički   kodeksi   su   pojava   starog   datuma.   Nalaze   se   u   temelju   religijskih   tradicija   i 

građanskih kultura. Mojsijev dekalog (deset zapovijedi) predstavlja idejnu vodilju za judaizam, 

kršcanstvo i islam, dok je Periklov Atenski kodeks potporanj politike i kulture antičke Grčke. 

Uobičajeno se sastoje od obveza i opomena, ali i vizija o tome za što bi se pojedinci i društvo 

trebali boriti i što bi trebali postići, pa ih ne treba pogrešno smatrati samo dijelom zakonodavstva  

ili općim težnjama, »već jednim od najvažnijih iskaza građanskih očekivanja«.

4

U   suvremenoj   literaturi   često   se   naglašava   razlika   između   etičkih   kodeksa,   kodeksa 

ponašanja te kodeksa normi i pravila kojima se uređuje ponašanje službenika. Etički kodeksi 

navode ključne vrijednosti i načela. Oni su općenitog karaktera, uglavnom su vrlo apstraktni i ne 

2

 Androniceanu, A.: 

Code of Conduct/Code of Ethics.

 In: Patrycja J. Suwaj, Hans J. Rieger (eds.) Public Integrity: 

Theories and Practical Instruments. Bratislava: NISPAcee, 2009.

3

  Čudan, A.:  

Etika u funkciji prevencije korupcije

, Zbornik radova - Metodologija izgradnje sistema integriteta u 

institucijama na suzbijanju korupcije, Banja Luka, 2010, str. 71-86.

4

 Gilman, C. S. 

Ethics Codes and Codes Of Conduct as Tools for Promoting an Ethical and Professional Public 

Service: Comparative Successes and Lessons

. Prepared for the PREM, the World Bank, Washington, DC. Winter, 

2005, str. 3.

5