1
Etika poslovanja usmeni ispit 2023.
1.
Podela i razvoj znanja kroz istoriju
Nauka je izgubila mogućnost da utiče na naš svakodnevni život. Njeno dejstvo se
ogleda u tome što mi naučnim znanjima dodajemo i tehničke procedure usled čega
se nauka manifestuje kroz tehnologiju. Na taj način, procesi istraživanja se dovode
u vezu sa tehničkom primenom i ekonomskim korišćenjem tj. od pojave
industrijskog društva, nauka se povezuje sa proizvodnjom i upravljanjem.
Takođe nekada je teorija imala mogućnost da postane praktična snaga, dok danas
sve više preovlađuju teorije koje nisu u vezi sa praksom.
Aristotel je
podelio znanja
na:
teorijska (metafizika, fizika, matematika)
praktična (etika, ekonomija i politika)
poietička (svaka vrsta umeća, zanatstvo i umetnost)
Svrha
teorijskih znanja je
u njima samima
, svrha praktičnih je
u delanju
, a
poietičkih
u proizvođenju.
Najdostojanstvenije
predmete proučavanja
imaju teorijska znanja, jer se oni bave
bićem kao bićem (metafizika), odn. pokretnim bićem (fizika) i brojem kao
nepokretnom formom (matematika). Zatim praktična znanja koja se bave
razumevanjem načina valjanog postupka pojedinca (etika), domaćinstva
(ekonomija) i države (politika). Dok najnižu vrednost imaju znanja proizvođenja
upotrebnog predmeta (zanat) ili umetničkog dela (umetnost), zdravlja (medicina)
ili lepog govora (retorika), jer oni služe ostvarenju nekog cilja koji je izvan njihove
svrhe.
Što se tiče praktičnih znanja, njihova vrednost je u postupanju i nisu zavisila od
bilo kakvih partikularnosti svakodnevnog života. Po Kantu, etika je nauka o
samoodređivanju subjektivne čovekove volje. Po Makijaveliju i Hobzu, politika je
nauka o državi kao izvoru mira i sigurnosti. A prema Adamu Smitu, ekonomija je
nauka koja se bavila uvećanejm individualnog bogatstva.
Dok kasnije ekonomija prestaje da pokazuje interes prema drugim oblastima
prakse, etika se shvata samo kao ukras našeg ponašanja (kao bonton), a politika se
svodi na puku umešnost vladanja tj. tehniku upravljanja.
Rezultat tih promena je razdvajanje života od nauke.
Aristotel je postavio oštru granicu između teorije i prakse, ali ne i između prakse i
proizvodnje.
Humanizam je nalagao sekularizaciju da bi se izgradili temelji novog sistema
vrednosti. Filozofija je imala za cilj da poruši religijsku tradiciju i da otvori put za
2
nesmetan razvoj pozitivističkih nauka. Kao rezultat svega toga dolazi do uvenuća
značaja praktičnih znanja za uređenje života.
Novovekovni obrt u vrednovanju znanja se sastoji u tome da je postalo prihvatljivo
samo naučno, tj. metodološki utemeljeno znanje. Budući da naučno znanje više
nije ostvarivalo vezu sa neposrednim životnim iskustvom, morao se naći način da
se nauka i život ponovo povežu. Kao ishod tih promena jeste kriza savremene
nauke, usled njenog podređivanja tehnici.
2.
Pojam, predmet i svrha poslovne etike
Razlozi zbog kojih se mora razgovarati o poslovnoj etici:
zbog potrebe produktivnog razgovora između etike, politike i ekonomije tj.
između društva, države i tržišta,
rasta naučnih i tehnoloških znanja i njihove sinteze sa ekonomskim
delanjem,
promene životnog prostora
globalizovane ekonomske moći i uticaja na kulturne i socijalne standarde,
promena čovekovih odnosa prema drugom čoveku
Pitanja moralnog fenomena:
o izvoru ili poreklu moralnosti,
o načinu uspostavljanja moralnog fenomena
o delatnim oblicima moralnosti
o svrsi moralnosti.
Etika poslovanja
istražuje utemeljenost, izvore i poreklo moralnih vrednosti,
kriterijume i instrumente moralnog vrednovanja i prosuđivanja u svetu poslovanja
kako bi iznela rešenja moralih dilema i konflikata koje proizvodi čovekovo delanje
u korporaciji i koje proizvodi korporacija u odnosima sa drugim subjektima
privređivanja.
Etika poslovanja je normativna etika, stoga u svim moralno relevantnim
razmatranjima moraju da se poštuju neke
normativne pretpostavke
:
1. Univerzalnost zahteva poštovanje svačijih prava u smislu koji označava načelnu
ravnopravnost svih ciljeva
2. Kompleksnost pojmovne i terminološke mreže koja omogućava da se
odgovornost za bilo koji postupak može utvrditi u konačnom broju koraka,
3. Nezavisnost konkretnih slučajeva od načela pod koja se ti postupci mogu
supsumirati.
Predmet etike poslovanja
:
Pitanja moralne odgovornosti i slobode čoveka kao člana korporacije
Pitanja uspostavljanja moralnog subjektiviteta korporacije
4
Ljudi imaju različite poglede o tome šta je ispravno i pogrešno, a na formiranje tih
pogleda utiču usvojena verovanja i uobičajan način ponašanja. U procenama, ljudi
se rukovode vlastitim interesima, pa se u vezi ekonomskih pitanja može uočiti
prisustvo ideološke crte u ekonomskoj nauci.
Klasična teorijska mikroekonomija je teorija racionalnih izbora ali i teorija koja
omogućava predviđanje ekonomskih učinaka.
Ekonomisti se bave statističkim podacima o individualnim izborima i pokušavaju
da objasne razloge zbog kojih individue obavljaju svoje izbore na određeni način.
Ovde se javlja problem usled razlike između objašnjenja na kojima počivaju
razlozi i onih koja počivaju na uzrocima, gde se razlozima opravdavaju preduzete
radnje, tj jedan razlog mora biti učinkovit da bi se smatrao istinskim razlogom.
Dok objašnjenja neke radnje zasnovana na uzrocima mogu počivati na greškama ili
neznanju.
Veliki broj ekonomista drži do razlike između pozitivne i normativne ekonomije,
smatrajući da pri tome ekonomska nauka igra značajnu ulogu u kreiranju
ekonomske politike, budući da može da obezbedi informacije o eventualnim
posledicama njenog sprovođenja.
Ekonomsti posmatraju učinak u vezi „blagostanja“, gde se usredsređuju na
problem blagostanja kao glavni problem ekonomije, verujući da se on može
odvojiti od pitanja o jednakosti, slobodi ili pravednosti, koja trebaju da budu
razrešena od strane neke druge discipline.
4.
Potrošnja kao oblik društvenog određenja
Ekonomija je u svetskim okvirima podlegla načelnim promenama, koje se ogledaju
u otvaranju državnih granica i širenju konkurencije, monopolizaciji proizvodnje i
centralizaciji kapitala putem sjedinjavanja velikih preduzeća, porastu investicija u
tehnološki razvoj i planiranje i ubrzavanju potrošnje kao osnovnog činioca
proizvodnje.
Negativne posledice ovakvog načina proizvodnje su brojne. Industija vidi čoveka
samo kao zaposlenog ili kao kupca koji učestvuje u procesu reprodukcije. Zbog
potrage za materijalnim zadovoljstvima dolazi do uništavanja prirode, iscrpljivanja
prirodnih resursa i zagađenja životne sredine. Materijalna dobra koja služe
zadovoljavanju bioloških potreba su sve manji deo ukupne proizvodnje, jer se ove
potrebe mnogo lakše zadovoljavaju nego ranije. Sada su neke stvari koje su pre
bile luksuz, lakše dostupne.
Konzumeristička ekonomska strategija zasniva se na poštovanju slobode izbora
pojedinca i na očekivanju efikasnosti od neregulisanog tržišta. Pretpostavlja se da
su potrošači racionalni, u smislu da deluju u pravcu svoje maksimalne dobrobiti,
ali to često nije slučaj.
5
Jedan od najvažnijih problema je uočavanje „stvarnih potreba“ u procesu
proizvodnje i potrošnje, u odnosu na one potrebe čiju važnost stvaraju proizvođači.
Ponašanje potrošača zavisi od postojeće ponude na tržištu jer kupuju se oni
proizvodi sa kojima su ljudi upoznati preko sredstava oglašavanja ili koji mogu da
se pronađu u prodavnicama. Čin kupovine je jednim delom rezultat delovanja
racionalnih motiva, a drugim – iracionalnim. Racionalni izbor se vrši kada se u
obzir uzimaju cena, funkcionalnost i performanse proizvoda, garancija, održavanja,
servisiranja. A rezultat iracionalnih motiva su odluke na osnovu subjektivnih
kriterijuma, kao što su potreba za pokazivanjem moći, sklonost ka povlađivanju,
nastojanje da se doživi zadovoljstvo, kompenzacija stresnog života, zabava i sl.
Postojeći sistem društvene proizvodnje podrazumeva potrošnju kao glavni cilj.
Materijalno bogatstvo se neprestano uvećava, a relativni nivo potrošnje opada.
Kako čovek nema načina da se oslobodi viška, on troši sve više novca, a to trošenje
indikuje novu proizvodnju.
Potraga za materijalnim obiljem biva praćenja depresivnim raspoloženjem tj.
osećaju praznine. Besmislenost takvog postupanja se retko uočava, jer u
potrošačkom društvu od svih roba je najtraženija – ličnost.
5.
Društveno – etičke strategije
Globalizacija je izazvala društveno-ekonomske probleme, za koje se rešenje traže u
pravo u etici.
Razlikujemo 2 strategije:
1.
Normativno – politička strategija
Ova strategija se bazira na nacionalnim i internacionalnim pravilima koja
trebaju da blokiraju zloupotrebe, malverzacije, privredne i poslovne prestupe.
Na primer:
- Poreska politika i investicije – zahvaljujući globalizaciji multinacionalna tj.
velika preduzeća imaju povoljnije uslove za poslovanje u odnosu na mala i
srednja. U proseku ova preduzeća plaćaju manje poreze, izbegavaju određene
troškove putem državnih subvencija...Rešenje putem normativne strategije je
moguće putem dva načina: Potrebna je poreska reforma kojom se uspostavlja
poreska ravnopravnost i drugo, postizanje sporazuma za harmonizaciju poreza
npr. na nivou EU.
- Borba protiv korupcije – podmićivanja, prevare, oštećenja životne sredine
su problemi sa kojima se suočavaju moderna preduzeća.. Korupcija je štetna
po konkurenciju, pošto podmićivanjem posao ne dobijaju najbolji i ako svi
drugi to čine, očekuje se da će i pojedinac isto to činiti.
Nije dovoljan samo apel za otkrivanje i eliminisanje konkurencije i krivični
zakoni koji se odnose na lica jer će menadžment biti motivisan da investira u
7
Lenk i Mering etiku ekonomije ne vide kao samostalnu disciplinu, već govore o
primeni etike na specifične probleme ekonomije, gde primat daju etici.
U skladu sa podelama koje postoje u ekonomiji, može se posmatrati na:
makro, kao primenjena etika ekonomije
mikro ili etika individue
mezo nivou.
Predmet etike ekonomije
Etika ekonomije u širem smislu se bavi sledećim pitanjima:
*
racionalnost
*
vriednost i metode
*
odnos etike i ekonomije
Etika ekonomije u užem smislu se bavi pitanjima odnosa etike i:
*
privrednog sistema
*
vlasništva
*
prava na rad
*
životne sredine
*
raspodele
*
institucija
Bavi se siromaštvom, glađu, nestašicom vode, smrtnošću dece, radom dece,
trgovinom droge i ljudi, povredom ljudskih prava, nezaposlenošću, migracijama i
korupcijom.
Glavni pristupi etici ekonomije
Homan i Zuhanek
pesimistički posmatraju čoveka i smatraju da se radi o
individui koja moralno čini samo ako mu to činjenje donosi veću koristi u odnosu
na nečinjenje. Čovek je deo svetske zajednice, ljudi su i dalje upućeni jedni na
druge ali radi realizacije sopstvenih interesa. Etika ekonomije je važna zbog uloge
posredovanja između interesa individue i interesa zajednice. Cilj je konsenzus jer
su resursi neograničeni, a budućnost neizvesna. Nosilac morala su institucije
(ustav, zakon, podzakonski akti...). One obezbjeđuju saradnju u jednoj zajednici
radi ostvarenja koristi za sve.
Pomirenje se može postići na 2 načina:
•
Omogućavanjem uslova za investiranje u međusobnu saradnju članova
jedne zajednice radi postizanje zajedničke koristi. Investiranje je širok pojam i
odnosi se na: novac, vreme, energiju, školovanje, dobrotvorne akcije, plaćanje
poreza, briga o životnoj sredini...
