Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
Семинарски рад
Здравствена нега у гинекологији 1
ЕТИОПАТОГЕНЕЗА РИЗИЧНИХ ТРУДНОЋА
Ментор:
Студенти:
Проф. др Љиљана Антић
Сара Стојковић 552/4
Марија Јанковић 773/4
Ћуприја, 2016
Садржај:
1. Увод ....................................................................................................................1
2. Хипертензија у трудноћи ..................................................................................2
3. Епилепсија у трудноћи.......................................................................................5
4. Антифосфолипидни синдром код трудница....................................................6
5. Ендокрине промене у трудноћи........................................................................7
6. Коагулопатије у трудноћи.................................................................................8
7. Болести срца у трудноћи..................................................................................10
8. Вишеплодне трудноће......................................................................................11
9. Епизоде реуматске грознице код трудница....................................................16
10. Инфекције у трудноћи......................................................................................17
11. Дијабетес у трудноћи........................................................................................19
12. Неправилности у трудноћи које потичу од постељице.................................23
13. Остали узроци ризичних трудноћа..................................................................27
14. Приказ случаја.................................................................................................. 35
15. Закњучак.............................................................................................................37
Литература..........................................................................................................38
2. Хипертензија у трудноћи
Хипертензија је најчешћи медицински проблем који се појављује за време
трудноће и који компликује 2-3% трудноћа. Хронична хипертензија се дефинише као
крвни притисак изнад 140/90 мм Хг која је постојала и пре трудноће (без обзира на
етиологију), или је дијагностикован пре 20ГН, или траје дуже од 6 месеци после
порођаја.
Поред генетске предиспозиције, као могући етиолошки фактори разматрани су
имунолошки поремећаји, анализирана је и улога различитих ћелијских и серумских
супстанци које делују на спазам крвних судова. У последње време се у стручној
литератури истиче значај поремећаја у развоју крвних судова на нивоу материца –
постељица. Пушење, дефицит калцијума
Анализирано је здравствено стање око 5.000 жена је показало да је ризик за
појаву неког кардиоваскуларног обољења, након 40. године живота био дупло већи
код оних жена које су током трудноће имале повишен крвни притисак, него код жена
које у трудноћи нису имале проблема са хипертензијом. Стручњаци не знају због чега
повишен крвни притисак у трудноћи повећава ризик за појаву наведених обољења,
али наводе да би један од разлога за то могла да буде гојазност жене током трудноће.
Хипертензивни поремећаји у трудноћи се сврставају у четири категорије
(према препоруци (
National High Blood Pressure Education
):
хронична хипертензија ( хипертензија која је постојала и пре трудноће)
прееклампсије-еклампсија,
хронична хипертензија у комбинацији ( суперпонирана) са преекампсијом и
еклампсијом
гестацијска хипертензија (пролазна хипертензија у трудноћи)- трудноћом
изазвана хипертензија- (
PIH
).
PIH ( pregnancy induced hypertension )
Трудноћом индукована хипертензија је синдром непознате етиологије и
патогенезе, који карактеришу хипертензија и протеинурија. Он има непредвидљив
почетак, прогресију и нестанак после порођаја.У основи патофизиолошких збивања
лежи генерализовани вазоспазам, васкуларне лезије у многим органима, активација
коагулационог система, поремећај хемостазе и односа простациклин-тромбоксан.
Прееклампсија:
блага:
o
крвни притисак од 140/90ммХг после 20ГН
o
пораст систолог притиска већи од 30ммХг, или пораст дијастолог већи
од 15ммХг
o
протеинурија ( 300мг у 24.х урину)
o
клинички евидентни едеми или нагли пораст телесне тежине.
тешка:
o
систолни притисак већи од 160ммХг или дијастолни већи од 110ммХг
o
протеинурија већа од 5г за 24х.
o
олигурија ( мања од 400мл за 24х)
o
сметње од стране ЦНС, или поремећај вида
o
гасроинтестинални поремећаји
o
коагулациони поремећаји
Еклампсија:
Означава постојање конвулзија или коме, раније није уочена болест ЦНС,
обично су присутни знаци
PIH-а
HELP sindrom
Означава присуство хемолизе, поремећаја функције јетре и коагулације у
одсуству хипертензије и поремећаја функције бубрега.
Основу антенаталног скрининга чини контрола крвног притиска свакој
трудници, приликом сваког прегледа. Посебну пажњу треба обратити на
пацијенткиње са ризиком развоја ПИХ, а то су: прворотке, вишеплодна трудноћа,
ПИХ у предходној трудноћи или породици, хронична хипертензија, дијабетес,
гојазност, бубрежне болести и др.
3. Епилепсија у трудноћи
Трудноћа ствара додатне проблеме женама које болују од епилепсије. Те жене
иначе се суочавају са проблемима у виду поремећаја менструалног циклуса,
ендокриних поремећаја, смањене плодности, затим са поремећајима типа остеопороза
и фрактуре, као и низом естетских проблема (повећање телесне тежине, акне,
повећана длакавост, опадање косе,др).
Не заборавимо и да епилептични статус представља део клиничке слике
еклампсије.
Примена антиепилептичних лекова доводи до разних малформација,
аномалија и кашњења у развоју. Најчешће малформације су расцеп нервне цеви,
расцеп усне, срчане мане, коштане мане и урогениталне мане.
Сама епилепсија није разлог оштећења плода током трудноће.
Генерализовани напади у трудноћи носе ризик од вагиналног крварења,
побачаја, превременог порођаја или, у најгорем случају, чак и смрти труднице, због
чега је непосредан надзор ових трудница неопходан.
Што се самог порођаја тиче, трудноћу је могуће завршити на сваки начин, и
вагинално и царским резом. Сам царски рез је индикован код оних трудница које су
имале конвулзује или епилептични статус (стање када је епилептични напад присутан
више од пола сата).
Дојење се саветује јер је количина лекова која се излучује млеком од малог
значаја.
По етиологији се дели на идиопатску и симптоматску, а према врсти напада
на гранд мал - генерализован напад обострано симетричан без локалног почетка,
парцијални напад или онај који почиње локално и једнострани или претежно
једнострани напади. Манифестује се у виду конвулзија, измене и поремећаја свести,
надражајних феномена од појединих делова мозга и комбинације ових поремећаја.
Надзор фетуса подразумева праћење фетуса експертним ултразвучним
прегледима и феталну ехокардиографију.
