Etni
č
ke zajednice
SADR
ž
AJ
1.Uvod………………………………………….…………...…3
2.Primitvne forme etničih zajednica………………………...4
2.1.Horda………………………………………………………..…...
4
2.2.Rod…………………………………………………………....….
5
2.3.Pleme………………………………………………..………..…..
6
3.Razvijene forme etničkih nacija……………………………7
3.1.Narod............................................................................................
7
3.2.Nacija..........................................................................................
10
4. Nastanak nacije....................................................................12
5.Zaključak...............................................................................15
6.Literatura..............................................................................16
2
Etni
č
ke zajednice
U primitivno - istorijske oblike društva spadaju: HORDA, ROD, FRATRIJA, PLEME.
U razvijenije istorijske oblike društva spadaju: NAROD, NACIJA.
2.Primitvne forme etničih zajednica
U primitivno - istorijske oblike društva spadaju: HORDA, ROD, FRATRIJA, PLEME.
2.1.Horda
Horda je najprimitivniji oblik etničke društvene grupe. U njoj su se odigravale sve
životne funkcije, od razmnožavanja do nabavljanja potreba za život i odgajanja podmlatka.
Pračovek pribavlja hranu skupljanjem plodova, korenja biljaka i lovom. Prvi dodiri hordi bili su
slušajni, nastali po svoj prilici u traženju izvora egzistencije, kada je i moglo doci do stapanja
manjih hordi u veće, a isto tako do cepanja hordi na manje grupe, zavisno od okolnosti u kojima
su se našle. U hordi se zajednički obavljaju svi društveni procesi neophodni za njenu
egzistenciju. Horda je najniži, prvobitni oblik ljudske zajednice, čiji se broj kretao od 10 dо 20
članova (iako ima podataka da ih je bilo i u većem broju - 50 dо 80, čak i 100). Prema
istraživanjima koje je sproveo Morgana, na nižem stupnju divljaštva horda se nije razlikovala od
životinjske vrste. Bračni odnosi su se odvijali kao i ranije vladao je promiskuitet. Vođa horde –
muškarac nastavio je polni život sa članovima u istoj generaciji, ali i sa majkom i kćerima. Nije
postojala, još uvek, horizontalna zabrana što se tičepolnih odnosa. Još je bio dozvoljen incest, a
brak je bio endogaman. Tako je prirodna podela rada uticala na zabranu polnih odnosa između
generacija. Prirodna podela rada je po starosti izdiferencirana na tri grupe: maloletnu, odraslu i
staračku . To je u stvari početak korišćenja oruđa i sakupljanje hrane. Uvedena su nova
ponašanja i pravila. Horda je bila jedinstvena, i domaćinstvo je bilo zajedničko. Namirnice su se
4
Etni
č
ke zajednice
delile unutar horde.Danas u svetu ne postoje horde. One označavaju početak i nastanak društva i
njegovog životaposebno kvaliteta u prirodi.
2.2.Rod
Rod je etnička zajednica koja je nastala negde 20 000 godina p.n.e. dakle krajem srednjeg
doba divljaštva, u mlađem paleolitu, da bi zagazila duboko u neolit. Neolitski čovek živeo je u
stalnim naseljima gradeći zemunice ili sojenice. U hordama postoji tkz. promiskuitet, a u
rodovima je popularna egzogamija. Za njega je karakteristična zabrana bračnih odnosa između
sestara i braće istog gensa (klana). Dok je žena bila glavni proizvođač, vladala je epoha
matrijarhata. U gensovima otac postaje glavar. Seoski život roda je posve drugačiji nego u hordi.
Zemljoradnja i stočarstvo su bitne odlike roda, a muškarci su nosioci privredne aktivnosti i
poreklo dece se računa po ocu, a ne po majci. Znači matrijarhat prepušta mesto patrijarhatu.
Članovi roda su verovali u etničko poreklo, simbol zajedničkog pretka je totem koji se obično
prikazivao u liku životinje ili u obliku biljke. On je doživljavan kao praotac plemenske zajednice
i njen duhovni zaštitnik. Kako je rod prvenstveno proizvodno - potrošačka skupina te je
proizvodnja i potrošnja u rodovskim organizacijama imala kolektivni karakter. Zemljište je bilo
kolektivno vlasništvo, a plodovi su se zajednički delili isto kao i ulovljena divljač ili riba.
Udruživanjem više rodova nastale su fratrije ili bratstva, zajednice zasnovane na krvnom
srodstvu a udruživanjem vise bratstava nastala su plemena. Bratstvo sačinjavaju dva, tri roda.
Ona su, pre svega, velike organizacije koje, u slučaju zajedničke opasnosti,istupaju pod jednom
komandom. Pored toga, postoji kult zajednica: zajednički religiozni kult, groblja, itd.Rodovi su
obavljali verske svečanosti,a to znači da su imali posebne religije. Svaki ponaosob rod je imao
svoje groblje,a ljudska svest se zasnivala na religiji i magiji.
5
