Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
Семинарски рад
Медицинска етика
ЕТИЧКИ СТАВ ПРЕМА ХИРУРШКИМ БОЛЕСНИЦИМА
Проф. Др
Студент:
Лакетић Дарко
Ћуприја, 2018
Садржај
1. Увод.............................................................................................................................3
2. Хирурска интервенција.............................................................................................4
3. Операцију коју обављају лекари на специјализацији............................................7
4. Хитност хируршке интервенције.............................................................................8
5. Изненадност хируршке интервенције....................................................................10
6. Закључак....................................................................................................................11
7. Литература................................................................................................................12
2.Хируршка интервенција
Она подразумева оштро инструментално продирање у болесно људсно тело са
циљем да се из њега уклони неко средиште, што на свој начин представља значајан,
често и ризичан подухват и за здравственог радника и за болесника. Отуда је одлука, да
ли приступити хируршкој интервенцији или не, по правилу увек деликатна. Неопходно
је да постоји јасно утврђена медицинска индикација за оперативни терапеутски
подухват. Пацијент ни једног тренутка не би требало да осети евентуалну колебљивос и
неодлучност хирурга.
Лекар-хирург, који доноси одлуку о неопходности хируршке интервенције има прави да
размишља да ли је операција потребна или не, али када једном донесе одлуку о потреби
такве интервенције, мора да поседује одговарајућу чврстину, одлучност и сигурност,
која треба да се пренесе на целу екипу. Болесник , а и остали чланови екипе, не треба да
примете и остале недоумице код једног , тако значајног медицинског акта.
Да би могла да се обави хируршка интервеција, неопходно је да се прибави сагласност
болесника. Пожељно је да сагласност буде у писменој форми, али постоји тзв.
Конклудентна сагласност, која се такође уважава. Наиме, болесник се обавести о
потреби интервенције и о томе да ће се она урадити, па уколико пацијент не одбије ту
интервенцију, сматра се да ју је прихватио. Такав начин сагласности користи се код
баналних интервенција, као што вађење крви, разна снимања, артериографије и слично.
Но, не би требало да буде рутинска пракса у хируршким интервенцијама, поготово не
оним компликацијама, где увек треба прибавити писмену сагласност од самог
болесника.
