Prirodno-matematički fakultet
Univrzitet u Niš-u
Seminarski rad
Eutrofikacija akvatičnih ekosistema
Mentor: Slavisa ???
Studenti: Ljiljana Stojiljković 94
Ana Nikolov 97
Niš, decembar 2013, godine
.
Uvod
1.Sta je eutrofikacija
Svi smo mi nekada prolazili pored neke fontane zahvaćene žabokrečinom i zbog iste prelazili na
drugu stranu ulice, sklanjali pogled i zatvarali nos dišući na usta. Ipak, manji broj nas se zapitao
zašto nastaje ovo zagađenje vode, a još manji broj, da li je ova pojava, i još važnije, koliko je
opasna. Zato ćemo se ovde baviti celokupnom problematikom procesa koji ulaze u sastav ovog
fenomena.Eutrofikacija je proces obogaćivanja neke sredine nutrijentima (azot i fosfor) do koga
dolazi kada neki polutanti mogu da igraju ulogu nitrijenata za fotosintetičke organizme, i koji se
direktno ili indirektno unose u ekosistem. Ispuštanje neprečišćenih ili nedovoljno prečišćenih
upotrebljenih voda sa povećanom koncentracijom azota ili fosfora uzrokuje unapređenje procesa
eutrofikacije akvatičnih ekosistema. Ovaj termin se koristi I da označi abnormalnost koja dovodi
do ubrzanog rasta I propadanja vodene flore, time izazivaju ostatak kiseonika I utičući na vodenu
faunu. Javlja se u jezerima I rekama najčesće, mada se može javiti I u okeanskoj vodi.
Eutrofikacija je otkrivena u evropskim i severnoameričkim jezerima i rezervoarima polovinom
20. Veka
Danas je priznata kao veliki problem zagadjenja vode. Ankete pokazuju da je :
54 % jezera u Aziji,
53% jezera u Evropi,
48% jezera u Severnoj Americi,
41% jezera u Južnoj Americi,i
28% jezera u Africi eutrofno.
Eutrofne- Imaju dosta hranljivih materija i zato je organska produkcija velika. Plankton je
siromašan vrstama ali je bogat brojem individua u vrsti. U 1 ml se može naći 100 000 I više
organizama. Prozirnost je manja od 1 m. Voda sadrži znatne količine azota i fosfora, pH je
alkalan. Nedostatak kiseonika, a na dnu se talože velike naslage mulja i detritusa.
4. Saprobnost vode
Saprobnost vodenog ekosistema je pojava ubrzanog procesa eutrofizacije kao posledica dodatnog
organskog opterećenja, znatno većeg od prirodnog.
Podela voda prema saprobnosti:
1. OLIGOSAPROBNE
2. beta- MEZOSAPROBNE
3. alfa - MEZOSAPROBNE
4. POLISAPROBNE.
5.Cvetanje vode
U ovom odeljku bavimo se procesom koji predstavlja esenciju nastanka pojave, popularno
zvane,,cvetanje vode” ali i sporednim reakcijama koje doprinose i aktivno podpomažu, gore
navedeni, proces, a čiji je naziv eutrofikacija ( eutrofizacija ).Cvetanje vode je posledica
eutrofikacije vode, kada uglavnom usled ljudskih delatnosti dolazi do prenamnoženosti vodenih
biljaka, najčešće algi, što ima negativne posledice po vodeni živi svet.
Osim promene u kvalitetu
vode, menja se i sastav vrsta, te vrste koje su prilagođene životu u čistoj vodi zamenjuju one
kojima odgovaraju novonastali uslovi. Po uginuću nekih vrsta algi u vodu dospevaju tzv.
endotoksini koji su po hemijskom sastavu alkaloidi, ciklični polipeptidi ili kompleksnija
hemijska jedinjenja koja se međusobno razlikuju u pogledu fiziološke aktivnosti. S obzirom na
dugoročnost posledica, eutrofikacija je jedan od najznačajnijih negativnih trendova u vezi sa
vodama.
Za cvetanje kopnene vode karakteristične su modrozelene alge, kao na primer
Anabaena flos-aquae
i
Microcystis flos-aquae
. U manjoj meri, na toksičnost kopnenih voda utiču
i neke vrste zelenih algi, na morsku vodu utiču predstavnici vatrenih algi.
