4
Преваљивање је веома комплексан феномен којим су се многи теоретичари бавили. Оно се
може посматрати са разних становишта. Тако се говори о намераваном и ненамераваном
преваљивању, о преваљивању унапред, уназад или бочно, о једноструком, двоструком или
вишеструком преваљивању. Сам чин преваљивања има више фаза и то: перкусију,
реперкусију, инциденцу и дифузију.
Перкусија је прва фаза када долази до означавања и утврђивања пореског обвезника који
је по закону дужан да плати порез.
Друга фаза, реперкусија (преваљивање) означава ситуацију када обвезник прихвата да
плати порез, али га дефинитивно не сноси, већ га преваљује на друго лице (унапред,
уназад или бочно).
Трећа фаза, инциденца, представља фазу када лице које треба да плати порез не може да га
превали, већ га дефинитивно сноси.
Дифузија је посебна фаза у преваљивању којом се означавају општи ефекти опорезивања.
У овој фази се ефекти пореза таласасто шире преко тржишта и доводе до низа других
ефеката.
Овај рад је подељен на два тематска дела. У првом делу приказане су одреднице пореске
евазије. Други део даје приказ феномена преваљивања пореза.
1. ПОЈАМ ПОРЕСКЕ ЕВАЗИЈЕ
Реч евазија потиче од латинског глагола евадере, који значи измаћи, бежати, избећи, и сл.
У пореској терминологији овим појмом означавају се различити начини избегавања
плаћања пореза.
Радње и мере које преузима порески дужник да смањи, или у потпуности избегне обавезу
плаћања пореза, називају се евазијом (избегавањем) плаћања пореза.
Већина националних пореских законодавстава признаје право пореском обвезнику да
своје пословање организује тако да плати мањи порез.
Карактеристичан је став једног судије америчког Врховног суда: „Свако може
организовати своје послове тако да му порези буду што је могуће нижи; нико није
обавезан да изабере понашање које би се највише исплатило Министарству финансија; не
постоји чак ни патриотска дужност да неко увећа своје порезе.“
Ипак, са друге стране, ова слобода није апсолутна.
5
На основу пореских закона пореским обвезницима је дозвољено да своје инвестиције
организују на начин који минимизира њихову пореску обавезу, али под условом да не
крше слово и намеру закона.“
Управо кршење слова или намере (циља, духа) закона, одређује у ширем смислу, појам
избегавања плаћања пореза, тј. пореску евазију.
Евазија пореза је последица настојања пореског обвезника да смањи порески терет.
Евазија се разликује од преваљивања пореза по томе што овде не долази до плаћања
пореза.
Евазија пореза доводи до прерасподеле пореског терета у друштву, у односу на исту коју
је предвидио законодавац.
Пореска евазија представља феномен који има разноврсне последице, како на фискалном
плану (јер у буџет не пристижу планирана средства), тако и на социјално-политичком (јер
угрожава принцип хоризонталне правичности), а понашања која су усмерена на то да се
порез не плати често нарушавају неке друштвене вредности, што мора да повуче
одговарајућу реакцију - било на моралном, било на правном терену.
У основи пореске евазије налази се отпор плаћању пореза. Интензитет отпора зависи од
многих елемената:
- висине пореског оптерећења,
- намене трошења средстава прикупљених порезом,
- пореског облика, и
- перцепције јавности да ли је порески систем правичан или није.
