Univerzitet ,,Union-Nikola Tesla’’
Fakultet za Pravo, Bezbednost i
Menadzment ,,Konstantin Veliki’’ – Niš
Seminarski rad
-
Eventualni umišljaj
-
Mentor: Prof. Goran Mladenović
Student:
Dimitrijević Jelena
ПБ-13-П/14
Niš, Decembar, 2015
SADRŽAJ
1. UVOD
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2. POJAM UMIŠLJAJA
. .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2.1 Vrste umišljaja
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
2.1.1 Direktni umišljaj
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.1.2 Eventualni umišljaj
. .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.1.3 Alternativni umišljaj
. .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
3. EVENTUALNI UMIŠLJAJ
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
4. GRANICE IZMEĐU EVENTUALNOG UMIŠLJAJA I SVESNOG
NEHATA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
4.1 Sadržina svesnog nehata
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
4.2 Utvrđivanje granice između eventualnog umišljaja i svesnog nehata
. . . . . . . . . 13
ZAKLJUČAK
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
L I T E R A T U R A
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
2
dela može se izvršiti samo sa eventualnim umišljajem. Drugo, direktni umišljaj po
pravilu znači viši stepen krivice u odnosu na eventualni umišljaj.
2. POJAM UMIŠLJAJA
Sama reč umišljai označava osmišljenu radnju kojom se želi da postigne
određeni rezultat. To je preduzimanje unapred predviđene, projektovane i
osmišljene delatnosti. Predstava u svesti postoji pre fizičkog ostvarenja akta
radnje. Fizički akt radnje se i preduzima pod dejstvom predstave. Istovremeno, to
je i voljni akt kojim se hoće takođe predviđeni rezultat ili se, pak, odobrava
njegovo prouzrokovanje. Uopšte uzev, sve čovekove delatnosti, osim malog broja
izuzetaka, su svesne i voljne, tj. predviđene u svesti kao projekcije i usmerene na
postizanje rezultata koji se žele ili na koje se pristaje. Na svakoj čovekovoi radnji
leži pečat njegove volje. Volja se preko radnje, kao ciljne delatnosti, proteže i na
posledicu. Kao psihološka kategorija, volja je neodvojiva od svesti. Svaka voljna
delatnost nužno predpostavlia njeno prethodno projektovanje i osmišljavanje
uslova za njeno realizovanje kao i projektovanje i osmišljavanje rezultata koji će
biti ostvareni njenim izvršenjem. Nemoguće je zamisliti umišljajnu delatnost a da
ona nije prethodno projektovana i usmerena na postizanje određenog rezuitata i da
ne postoji opredeljenost ličnosti prema tom rezultatu. Samo takva delatnost je
umišljajna delatnost.
Umišljaj u krivičnopravnom smislu postoji kada je preduzeta radnja kojom
je prouzrokovana predviđena društveno opasna posledica koja se kao takva htela
ili želela ili se pak na njeno prouzrokovanje pristalo radi postizanja nekog dragog
rezultata čiji je ona uzgredni ali nužni - istovremeni, prethodni ili naknadni
proizvod.
Svest i volja kod umišljaja prostiru se na krivično delo u celini. To što mi
često tražimo postojanje ovih elemenata u odnosu na posledicu, kao fizički akt
krivičnog dela, ne predstavlja odstupanje, već potvrđivanje postojanja odnosa
prema delu kao celini. Već smo rekli, da svest i volja nisu jedini, nego
4
najznačajniji elementi izražavanja odnosa. Kad je reč o um išljaju treba reći da
posebnu ulogu mogu imati osećanja i motivi.
Čovekova delatnost odvija se u sveri određenih emocija. Njegov odnos prema
delu, kako prema radnji tako i prema posledici, praćen i emocionalnim stanjima
koja, u većoj ili manjoj meri, utiču na taj odnos. Može se čak govoriti i o
emocionalnom odnosu prema radnji i posledici krivičnog dela. Ponekad, emocije
mogu postojati samo prema radnji ili pak samo prema posledici. Zbog stalne
prisutnosti i snage uticaja emocija na preduzimanje ili usmeravanje radnji u
pojedinim slučajevima kao i uticaja na samu volju, emocionalna strana ne može
biti potpuno zanemarena. Ona nije elemenat dela, jer će ona postojati bez obzira
na postojanje i karakter emocija, ali emocionalni uticaj nije bez značaja na
sveukupni čovekov odnos prema delu, a posebno na formiranje posebnih oblika
umišljaja.
Naše zakonodavstvo ne zahteva postojanje svesti o društvenom i pravnom
značaju dela. Znači li to da umišljeni izvršilac krivičnog dela zaista i nema takvo
saznanje o delu. Ne. nikako. To što zakonodavac ne traži postojanje svesti o
društvenoj opasnosti, tj. asocijalnosti dela, ni svest o protivpravnosti, tj. o
protivdužnog ponašanja, proizilazi iz činjenice da to nije potrebno posebno
utvrđivati. Postoji pretpostavka da svako uračunljivo lice poseduje svest o
društveno štetnim i nedozvoljenim aktivnostima i da zato nije ni potrebno ove
elemente unositi u umišljaj.
Svest učinioca dela o posledici i drugim stvarnim okolnostima može, po
svom intenzitetu, biti različita. Tako učinilac može biti siguran u pogledu
nastupanja posledice, može postojati svest o verovatnoći ili mogućnosti njenog
nastupanja. Uopšte uzev, prema sadržini, punoći i jasnoći predstave, svest se
može pojaviti u četiri stepena i to kao:
sigurnost,
izvesnost,
5
