Ревизија и контрола - Евиденција пласмана и извора средстава банкке

1

САДРЖАЈ

САЖЕТАК...................................................................................................................................................2

УВОД............................................................................................................................................................ 3

1.

ФИНАНСИЈСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ БАНКЕ.................................................................................. 4

1.1

Структура финансијског потенцијала банке.......................................................................5

1.2

Формирање финансијског потенцијала банке.....................................................................6

2.

ИНВЕСТИЦИОНИ ПОТЕНЦИЈАЛ БАНКЕ...............................................................................8

3.

КРЕДИТИНИ ПОТЕНЦИЈАЛ БАНКЕ.......................................................................................10

3.1

Реални извори кредитирања..................................................................................................12

3.2       Нереални извори кредитирања.............................................................................................12

3.3

Депозитни извори кредитирања........................................................................................... 13

3.4

Недепозитни извори средстава..............................................................................................13

3.5

Кредитни мултипликатор......................................................................................................15

3.6 Фактори формирања кредитног потенцијала банака............................................................17

3.6.1 Квантитативни фактори.......................................................................................................17

3.6.2 Квалитатитвни фактори....................................................................................................... 18

3.7 Фактори раста кредитног потенцијала.....................................................................................19

4.

ПОЈАМ И НАСТАНАК КРЕДИТА..............................................................................................20

4.1

Опште карактеристике кредита...........................................................................................21

4.2 Врсте кредита..................................................................................................................................22

4.2.1 Врсте кредита према домицилу кредитора........................................................................23

4.2.2 Врсте кредита према статусу кредитора............................................................................23

4.2.3 Врсте кредита према предмету кредитирања...................................................................23

4.2.4 Врсте кредита према року коришћења...............................................................................24

4.2.5 Врсте кредита према намени коришћења..........................................................................24

4.2.6 Врсте кредита према сврси коришцења.............................................................................25

4.2.7 Врсте кредита према начину обезбеђења...........................................................................25

4.3

Кредити банака и других инансијских институција........................................................25

4.4

Кредити централне банке.......................................................................................................27

5.

ТРАНСФОРАЦИЈА РОЧНЕ СТРУКТУРЕ................................................................................29

ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................................. 32

ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................................33

Ревизија и контрола - Евиденција пласмана и извора средстава банкке

2

САЖЕТАК

 

Финансијски потенцијал којим банка располаже у свом билансу стања изражава 

волумен   укупних   средстава   који   је   банка   прикупила   као   депозите,   креирала 
мултипликацијом   својих   средстава,   прибавила   из   кредитних   извора   и   других   извора 
задужења   и   стекла   као   основни   капитал   банке. Учешће   депозитног   потенцијала   у 
финансијском потенцијалу банке изражава се стопом депозитности банке. Ово учешће се 
креће   различито   у   зависности   од   величине   банке.  Уопштено,   учешће   депозитног   у 
финансијском   потенцијалу   западно-европских   банака   је   преко   70%.  Ако   овај   податак 
узмемо у обзир, можемо схватити зашто је тема нашег рада управо евидентирање пласмана 
и извора средстава банака. 

Емпиријским истраживањем различитих литература у изради овог есејског   рада, 

дошли смо до закључка да  деловање монетарно кредитне политике има веома важну улогу 
у креирању депозитног и финансијског потенцијала. Експанзивна монетарна политика има 
мултипликативно   деловање   на   раст   банкарских   депозита,   док   се   рестриктивном 
монетарном политиком обара степен финансијског посредништва пословних банака.

background image

Ревизија и контрола - Евиденција пласмана и извора средстава банкке

4

1. ФИНАНСИЈСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ БАНКЕ

Основни банкарски агрегат је финансијски потенцијал. Финансијски потенцијал је 

обим слободних средстава банака расположив за пласирање. Финансијски потенцијал је 
расположив тек након што банка измири обавезе у односу на прописану стопу ликвидности. 
Из тога произилази да је финансијски потенцијал разлика између укупног финансијског 
потенцијала и прописаних резерви (обавезна резерва коју прописује централна банка и 
резерве које су одређене пословном политиком).

 

У финансијски потенцијал банке су укључене следеће категорије средстава:

1) Динарски потенцијал:

Динарски депозити

Ликвидни део трајног капитала (трајни капитал-трајна средства и 
улози)

Обавезе по издатим ХоВ

Међубанкарски кредити

Средства централне банке

2) Девизни потенцијал:

Девизни депозити привреде

Девизна штедња грађана

Остала девизна средства

 

Финансијски   потенцијал   формира   се   од   депозита   привреде,   становништва   и 

осталих сектора. Депозити могу бити трансакциони (краткорочни) депозити и штедни и 
орочени депозити. Разлика између штедних и орочених депозита је у томе што за разлику од 
орочених   депозита,   штедни   депозити   немају   рокове   доспећа.   Други   извор   формирања 
финансијског потенцијала су недепозитни извори. Недепозитни извори настају задужењима 
код др. банака и на финансијском тржишту као и емисијом вредносних папира, најчешће 
обвезница.   Недепозитни   извори   скупљи   су   од   депозитних.Трећи   извор   формирања 
финансијског потенцијала је формирање капитала банке. Формирање капитала је релативно 
најјефтиније и зависи од политике дивиденди. Извор формирања капитала по правилу могу 
бити:

интерни из остварених прихода умањених за плаћене дивиденде 
акционарима,

екстерни продајом акција-креирањем инструмента задужености.

Ревизија и контрола - Евиденција пласмана и извора средстава банкке

5

Основни облици екстерног формирања капитала су: 

редовне акције 

преференцијалне акције 

и одређене врсте дугорочних обвезница. 

 

Од   значаја   за   финансијски   потенцијал   су   његова   рочна   и   секторска   структура. 

Извори средстава са роковима од 1 до 3 године су краткорочни и средњорочни кредитни 
потенцијал.   Средства   изнад   3   године   сврставају   се   у   дугорочни   потенцијал.   Статички 
равнотежа   постоји   када   су   квантитативно   уравнотежени   краткорочни   пласмани   са 
краткорочним   изворима,   а   дугорочни   пласмани   са   дугорочним   финансијским 
потенцијалом. Динамичка равнотежа постоји када уз постојање статичке равнотеже рочна 
трансформација средстава истовремено не угрожава оптималан однос између принципа 
ликвидности и рентабилности.

1

1.1

Структура финансијског потенцијала банке 

Финансијски   потенцијал   изражава   изворе   средстава   или   збирну   суму   средстава 

исказаних у пасиви биланса банака. Структуру пасиве банке чине:

Капитал банке,

Депозитна средства,

Недепозитни извори средстава банке,

Кредитна задужења.

a)

Капитал   банке

  –   суштински   важан   део   у   структури   финансијског   потенцијала 

банке. Њега сачињава део који су оснивачи унели у банку као оснивачки капитал, као 
и средства која су се на основу тог сопственог капитала захваљујући успешном 
пословању банке оплодила и кроз издвајање из профита опредметила у порасту 
капитала банке, као и део који је реализован откупом акције банке која су се кроз 
нове емисије нудиле на финансијском тржишту.

b)

Депозитна   средства

  –   депозитни   потенцијал   чине   новчана   средства   које 

небанкарски   сектор   (привреда,   непривреда   и   становништво)   држи   на   рачунима 
банака. Према мобилности и динамици ова средства су веома различита у погледу 
могућности   за   ангажовање,   односно   као   база   за   банкарске   пласмане.   Отуда   се 
депозитна средства најчешће деле на:
-

депозите по виђењу

 – представљају краткорочна дневна средства на рачунима 

трансактора банке. Овај новац има карактер трансакционог и отуда се веома 
ограничено   може   користити   као   основа   за   банкарске   кредите.   Он   се   може 

1

 http://www.znanje.org/drustvo.htm

background image

Ревизија и контрола - Евиденција пласмана и извора средстава банкке

7

пасиви банке. То даље значи да сваки покушај банке да увећа своје пословне пласмане мора 
имати основу у пасиви биланса као раст финансијског потенцијала.

Инвестициони   потенцијал   у   структури   финансијског   потенцијала   представља 

расположиви део финансијског потенцијала за све врсте пласмана које банка има. Наиме, 
банка   никада   не   може   свој   целокупни   финансијски   потенцијал   усмерити   као   средства 
расположива   за   пласмане.   Прво,   банке  су  у   обавези   да   на   основу   мере   монетарног 
регулисања   и   интервенције   централне   банке   издвоје   одређену   суму   средстава   која 
имобилисана стоје на рачунима код централне банке, што називамо обавезном резервом. 
Обавезна резерва се користи у свим тржишним економијама са мањим или већим значајем 
који јој се придаје као инструменту монетарног регулисања, при чему земље у којима је 
слабије развијено финансијско тржиште придају овом инструменту већи значај. Због овога 
потенцијал за пласмане представља заправо расположиви износ средстава финансијског 
потенцијала. Друго, овоме треба додати и део финансијског потенцијала, то јесте ликвидних 
средстава које банка држи на свом рачуну имобилисана у сврху заштите од евентуалних 
краткорочних удара на сопствену ликвидност. Дакле, појам банкарских резерви представља 
збир обавезне резерве коју пословна банка мора по закону држати на рачунима централне 
банке   и   имобилисаних   средстава   на   сопственом   рачуну   која   служе   за   заштиту   текуће 
ликвидности банке.

Финансијски потенцијал отуда може бити исказан следећом формулом: 

Фп = Ро + Ип      односно         Ип = Фп – Ро

.

Где је: Фп – финансијски потенцијал, Ип – кредитни потенцијал, Ро – обавезна 

резерва.

На други начин исказан финансијски потенцијал представља се са рашчлањеним 

резервама банке то јесте: 

Ип = Фп – (Ро + Р2).

Где је Фп – финансисјки потенцијал, Ип – кредитни потенцијал, обавезна резерва. 

Р2 – резерве ликвидности.

У   банкарској   пракси   инвестициони   потенцијал   банке   за   пласмане   представља 

максималан износ пласмана (у форми кредита, хартија од вредности, и осталих пласмана и 
кредита), а да при том ликвидност банке није угрожена. 

Полазећи од билансне равнотеже банке овај однос се може исказати и на следећи 

начин:

АКТИВА: 

ПАСИВА:

Ип = инвестициони потенцијал

Цб = трајни капитал

Кп = кредитни пласмани

Рб = резерве банке

Оп = остали пласмани

Дб = депозити

Зб = обавезе банке по зајмовима

Želiš da pročitaš svih 33 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti