Prateći istoriju ljudske civilizacije, slobodno možemo konstatovati kako Englezi nisu izmislili fudbal,
već da su ga obnovili i učinili ponovo aktuelnim.
Pronađene kamene ploče, kipovi i crteži predstavljaju prva doku menta o praigrama koje su
sadržale neke elemente igranja, odnosno, udara nja lopte nogama. Borbena igra loptom nastala je
otprilike 2500 godina pre naše ere, a pronalazak se pripisuje imperatoru Kine Huang - Ti-u, koji je
ovu igru koristio za održavanje dobre fizičke spremnosti svojih vojnika.
Igra se zvala Cu-Ki (Cu - gurati, Ki - lopta), a cilj igre bio je da se lopta ugura između dve
bambusove trske, što je predstavljalo gol protivnika. Lopta se gurala svim delovima tela osim
rukama. Broj igrača nije bio ogra ničen, a lopta je bila od kože, napunjena krznima životinja ili
perjem. Po istoričarima, od ovog perioda počinje prva etapa u razvoju fudbala.
Igre loptom su ostavile neizbrisiv trag u najvećem delu istorije ljud ske civilizacije. Sama činjenica
da se igra i da čovek među svojim prirodnim funkcijama instinktivno ima potrebu da se igra,
menjala je njenu formu, značenje i suštinu. Sve rase nisu igrale loptom iz istih razloga, niti na isti
način. Tolteci, Maje i Asteci, koji su nastanjivali Meksiko pre dolaska Špa naca, koristili su kukove,
bedra i natkolenice da bi loptu održavali u vaz duhu i da je smeste u protivnički obruč. Kapitenu
pobeđene ekipe odrub lji vali su glavu, a njegovu krv prinosili kao žrtvu Bogu Sunca. Neki istoričari
tvrde da se dešavalo i žrtvovanje kapitena pobedničke ekipe.
Rimski legionari takođe su upražnjavali igru loptom sličnu grčkoj igri
"episkiros". "Harpastum" se igrao malom punjenom loptom, a "calcio" velikom.
Razlika nije bila samo u veličini lopte, nego i u igri. U Padovi, broj igrača se
kretao od 20-40 na svakoj strani i igralo se slično današnjem ragbiju. Golovi su
bili označeni pomoću dva kolca, teren je po veličini odgovarao današnjem i
ograđen konopcem. Igralo se rukama i nogama. Za razliku od "Padovanskog
fudbala", koji su uglavnom igrali studenti, u Firen ci je to bila privilegija plemstva
i igrao se na glavnim trgovima, okićenim zastavama, tribinama i šatorima.
"Fiorentinski calcio" je više ličio na današ nji fudbal. Za svaku ekipu igralo je po
27 igrača obučeno u različite boje (crveni i plavi), na terenu dimenzija 100x50
m, a obe uže strane služile su kao gol. Lopta se nije smela nositi, već samo
gurati nogama i rukama. Utakmicu je vodio sudija, a posle svakog postignutog
gola ekipe su menjale strane. Igrači su dobijali uloge u igri, tako da se već tada
naziru prvi oblici nekog sistema igre. "Fiorentinski calcio" je po starim pravilima
poslednji put odigran 1902. god.
U Francuskoj, igra loptom nazivana je "Choule" i "soule". Održavala se za Božić i Uskrs
takmičenjem dva sela. Teren za igru bio je u obliku pravougaonika dužine 300 m. Cilj
igre bio je da se lopta ubaci u okrugao okvir oblepljen papirom. U arhivi francuskog
manastira Auxerre nađena su pravila igranja loptom iz 1396. godine.
Igra "choule" bila je prikazana za vreme Svetske izložbe u Parizu 1900. godine.
Zapisi engleskog istoričara iz 12. veka spominju i "omiljenu igru loptom", koju su rimske
legije još mnogo ranije prenele u Francusku i Englesku. Igralo se na poljanama i po
ulicama, a pravila su dozvoljavala igru nogama i rukama. Grubost igrača, velika buka i
neredi izazivali su stanovnike da pošalju zahtev kralju Engleske Eduardu II (1314.
god.), a kasnije i Eduardu III (1349. god.) da se fudbal zabrani, što su oni izdava njem
naloga pod pretnjom najstrožih kazni i učinili. Fudbal se preselio van grada i tada je
dobio današnji naziv. Prvi put se spominje igranje loptom po pravilima, tako da su dve
raznobojne ekipe mogle da imaju po 20-30 igrača na ograničenom prostoru sa
golovima od po deset koraka.
