Мегатренд универзитет
Факултет за културу и медије
Односи с јавношћу
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Еволуција односа с јавношћу
Ментор:
Студенти:
проф. др Миливоје Павловић
Београд, мај 2018.
2
Садржај:
Увод...........................................................................................................................................3
1.
Дефинисање
односа
с
јавношћу..........................................................................................4
2. Историјат односа с јавношћу..............................................................................................7
2.
1.
Односи
с
јавношћу
кроз
историју...................................................................................7
2.
2.
Од
локалне
и
регионалне
до
универзалне
делатности...................................................8
2.
3.
Развој
односа
с
јавношћу
у
Југославији
и
Србији.......................................................10
3.
Успешност
и
број
ПР
фирми
у
Републици
Србији..........................................................11
Закључак.................................................................................................................................13
Литература..............................................................................................................................14
4
1. Дефинисање односа с јавношћу
Односи с јавношћу обухватају знатно више од дословног превода синтагме
Public Relation
с енглеског на српски језик. Практичари често гледају на стратегију ПР као на пакет активности
којима треба да се створи углед, наклоност и публицитет. Због тога овај вид комуникације понекад
третирају као серију досетки или скуп згодних скраћеница. У такав напор спада и залагање
америчког професора Хенрија Минзберга о „пет П“ у тумачењу стратегије ПР. Та стратегија се
исказује као План (свесно планирани ток акције), Проницљивост (маневар којим се надмудрује
конкуренција), Поступак (посебан ток акције усмерен ка циљу), Позиција (средство којим се
организација лоцира у својој средини) и као Перспектива (средство којим се организација
сагледава изнутра, и начин на који се осећа свет и конкретно окружење).
У пракси, Минзбергових „пет П“ морају се објединити у свеобухватну стратегијску
политику. Средства и метода ПР треба да помогну да се изгради мост између унутрашње
перспективе организације и њеног спољног позиционирања. У сличном кругу асоцијација креће се
и једна од најстаријих дефиниција односа с јавношћу, из пера родоначелника Едварда Л. Берниза.
Он ПР одређује као „умеће изградње сагласности“.
У намери да диференцирају ПР од других видова социјалне
комуникације, теоретичари су покушали да дефинишу односе с
јавношћу помоћу карактеристика које овој дисциплини стварно
не припадају (и уметност се понекад објашњава према ономе
што она није, па се тако дошло до поделе на артефакте који
НИСУ уметност, за разлику од уметности и не-уметности).
Холандски експерт Ван дер Мејден тако је установио листу која у
скраћеном облику изгледа овако: ПР није сређивање излога, није
гланцање спољашности, није боља реч за пропаганду, није
улепшавање за оглашавање нити је добронамерно лагање
односно сакривање истине. Домаћи практичар Џамић, склон
духовитим и једноставним објашњењима, призвао је у помоћ и
познату народну изреку: по њему, ПР није „споља гладац а изнутра
јадац“.
Драган Сакан, маркетиншки стручњак светског угледа, види овај посао као „додавање
мало златне прашине“ производима, компанијама, институцијама или државама, како би засијали
пуним сјајем. Добрим комуницирањем с јавноћу ствара се „атмосфера добре воље“ на локалном,
националном или међународном нивоу, што доноси и значајне тржишне предности.
Дефиниције односа с јавношћу разликују се и зависно од средине и културе у којој настају.
У том смислу индикативан је податак да Рекс Харлоу, један од првих теоретичара у овој области и
оснивач америчког Друштва за односе са јавношћу (1947) наводи око пет стотина различитих
одређења ПР-а. Анализирајући овај изузетно знаковит узорак различитих приступа и схватања
делатности, односно професије односа с јавношћу, Харлоу је формулисао свеобухватну
дефиницију која подразумева значење, односно појам односа с јавношћу, с једне, и оперативне
активности с друге стране. Ова дефиниција, ма колико широка и недовољно концизна, садржи
довољну меру флексибилности јер обухвата двоструко значење самог појма.
