Opredeljenjem za stvaranje ekonomske i monetarne unije, zemlje članice su
prevazišle svoje uskogrudne interese i neslaganja oko budućih tokova integracije,
rukovodeći se logikom ekonomskih prednosti ujedinjenja. Uvođenje monetarne unije je
ozvaničeno Ugovorom o Evropskoj uniji u Mastrihtu 1992. godine. Ekonomske koristi
formiranja monetarne unije se ogledaju u sledećem: jedinstvena valuta će ukinuti
transakcione troškove konverzije valtuta zemalja članica (koje se procenjuju na 0.5% GDP
Evropske unije), ukinuce rizik fluktuacija deviznih kurseva, kako domaćih tako i svetskih
valuta na unutrašnju trgovinu EU, kroz cenovnu i monetarnu stabilnost koje garantuje
Evropska centralna banka. Formiranje ovakve Unije znači odricanje od monetarnog
suvereniteta zemalja članica u korist ECB. Osnivanje ECB predstavlja institucionalni stub
monetarne unije.EMS je od komiteta evropskih centralnih banaka i nekih nezavisnih
eksperata za monetarna pitanja, na čelu sa predsednikom Komisije Zakom Delonom
naručila izveštaj o tome kako se može ostvariti EMU, izveštaj je podnet u aprilu 1989. i
predložen je proces od tri faze.

PROCES UVOĐENJA ZAJEDNIČKE VALUTE

Ugovor iz Mastrihta je kao finalni cilj predvideo uvođenje jedinstvene evropske valute, koja
treba da zameni korpu evropskih valuta.

PRVA FAZA -

trajala je od 1.6.1990. do 1.1.1994. godine. U ovoj fazi uspešno je

kompletirano jedinstveno tržište roba, usluga i kapitala, ostvarena je potpuna liberalizacija
kretanja kapitala unutar Zajednice i uspostavljeni su mehanizmi čvršće koordinacije
ekonomskih i monetarnih politika. Ovu fazu su pratili nepovoljni ekonomski uslovi
(recesija, velika nezaposlenost, javni dugovi pojedinih zemalja, povećane margine
oscilacija deviznih kurseva u odnosu na paritete u okviru EMS (Ekonomskog monetarnog
sistema).

DRUGA FAZA -

počela je od 1.1.1994. godine i trajala je sve do 1997.(ako većina

zemalja članica ispuni kriterijume konvergencije za ulazak u treću fazu), a najduže do
1999. godine.Predviđeno je bilo jačanje koordinacije monetarnih politika zemalja članica,
kako bi se pripremio teren za konstituisanje i vođenje jedinstvene monetarne politike u
trećoj fazi. Na početku ove faze osnovan je Evropski monetarni institut (EMI), kao
prethodnica ECB. Njegove članice su različite evropske banke, i njegov zadatak je da
pripremi put za treću fazu.

TREĆA FAZA -

na početku ove faze, EMI je zamenila ECB, čiji su izvršni odbor

imenovale države članice koje su bile spremne da učestvuju u jedinstvenoj valuti.ECB
zajedno sa NCB biće odgovorna za upravljanje novom valutom, čime se predviđa da
Zemlje članice mogu izdavati metalni novac u skladu sa odobrenjem ECB za količinu.