Evropska centralna banka

UNIVERZITET U BEOGRADU 

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA 

SEMINARSKI RAD 

EVROPSKA CENTRALNA BANKA 

 Mentor 

                    Ime studenta i broj indeksa 

Prof. 

dr 

Dragana 

Kragulj 

    Gliši

ć

 Ljiljana 382/07 

Beograd, decembar, 2007. godina 

  1

APSTRAKT

Kada govorimo o glavnoj centralnoj banci u okviru Evropske Unije mislimo o 

Evropskoj centralnoj banci (ECB). Evropska centralna banka, kao i ve

ć

ina centralnih 

banaka predstavlja „banku banaka“ zemljama 

č

lanica Evropske unije. ECB  sa sedištema 

u Frankfurtu u Nema

č

koj po

č

ela je da radi 01. januara 1999. godine, uporedo sa 

uvo

đ

enjem tre

ć

e faze monetarne unije, osnovana je kao jezgro Eurosistema i ESCB-a.Prvi 

predsdnik bio je Wim Duisenberg, a sadašnji predsednik je Jean-Claude Trichet. Zajedno 

sa centralnim bankama 

č

lanica Evropske unije ECB je imala zadatak da upravlja 

operacijama oko uvo

đ

enja zajedni

č

ke valute eura i da nadzire 

č

itav taj proces. Organe 

odlu

č

ivanja i upravljanja Evropskom centralnom bankom 

č

ine predsednik, potpredsednik 

i guverneri centralnih banaka 

č

lanica Evropske unije, koji nastoje da ispune ciljeve ECB.  

Evropska centralna banka je odgovorna za vo

đ

enje monetarne politike za euro 

oblasti (svetska najve

ć

a ekonomija posle Ujedinjenih država). Ona odre

đ

uje monetarnu 

politiku privrede trinaest država sa 317 miliona ljudi i više od 15% svetskog bruto 

doma

ć

eg proizvoda.Ona mora da pored ispunjavanja unapred definisanih zadataka, da 

upozna i gra

đ

ane 

č

lanica evropske unije sa statisti

č

kim podacima kojima ona raspolaže, i 

gra

đ

ani treba da budu upoznati sa radom ECB-a. Zadaci i pravila rad Evropske 

Centralne banke odre

đ

eni su statutom ESCB-a i ESC-a. 

  3

1. UVOD 

Evropska unija je osnovana 1957. godine kada je šest zemalja potpisalo Rimski 

ugovaor o formiranju Evropske zajednice za ugalj i 

č

elik, kasnije nazvan Evropska 

ekonomska zajednica (EEZ). Prvobitno, namera je bila da EEZ bude carinska unija i da 

ukloni carine i kvote u trgovini izme

đ

u zemalja 

č

lanica. Pošto je EEZ rasla tokom 1970-

tih i 1980-tih godina i uklju

č

ila Britaniju, Irsku, Dansku, Gr

č

ku, Španiju i Portugaliju, 

postala je poznata kao Evropska zajednica (EZ). Jedinstveni evropski akt (stupio na snagu 

1987. godine) predstavljao je prvu zna

č

ajnu reviziju osniva

č

kih ugovora Evropskih 

zajednica. On je stvorio neophodne uslove za kompletiranje jedinstvenog tržišta. 

Jedinstveno unutrašnje tržište predstavljalo je potporu za ekonomsku i monetarnu uniju 

(EMU), sa jedinstvenom valutom i jednom centralnom bankom. Ta jedna centralna banka 

je Evropska centralna banka (ECB) koja predstavlja institucionalni stub monetarne unije, 

koja je osnovana  30. juna 1998. godine u Frankfurtu, i ona upravlja operacijama 

me

đ

unarodne razmene. 

2. CENTRALNA BANKA 

Za Centralnu banku se može re

ć

i da je kvazi banka ili specifi

č

na državna institucija. 

Ona predstavlja neprofitna institucija, i ona ne uspostavlja direktne odnose sa 

nebankarskim sektorima, osim sa državom, što zna

č

i da nema konkurentskih odnosa 

izma

đ

u centralne banke i drugih banaka. Centralna banka vrši emisionu funkciju. Ona 

preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i 

primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela 

potraživanja. Na ovaj na

č

in Centralna banka održava potrebnu koli

č

inu novca u opticaju i 

reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskim tržištima Centralna banka se javlja kao 

„banka- banaka“ i kao  „banka- države“. Centralna banka je, s jedne strane, nov

č

ana 

institucija (u kojoj se se formira i dinamizira opticajni novac), a s druge strane, predstavlja 

bankarsku instituciju (koja uspostavlja brojne kreditne i depozitne odnose sa bankama, 

državom i inostranstvom). 

Centralne banke su se do drugog svetskog rata organizovale kao akcionarska 

društva, a tek kasnije su se nacionalizovale i tek onda stupile pod kontrolu države. Prva 

  4

centralna banka osnovana je u Švedskoj 1656. godine, a najve

ć

i uticaj je imala 

Bank of

England

koja je osnovana 1695. godine. 

Funkcije centralne banke su: 

1)

vo

đ

enje monetarne politike

 - stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost u 

uravnoteženi platni bilans.

2)

funkcija „poslednjeg uto

č

išta banaka“

 - obezbe

đ

ivanje poslovne banke potrebnom 

koli

č

inom novca i kredita, da bi se spre

č

io bankrot.

3)

supervizorska funkcija

-  ima za cilj da apsorbuje ekonomske i finansijske viškove i da 

minimizira rizike po osnovu transfera i alokacije finansijskih resursa.

Instrumenti rezalizacije funkcije centralne banke: 

1)

rediskontni krediti bankama - realizuju se preko rediskontnih operacija, 

č

iju osnovu 

predstavlja kupovina robnih menica i dr. komercijalnih papira od poslovnih banaka; 

2)

operacije na otvorenom tržištu – re

č

 je o kupovini ili prodaji državnih obveznica na 

finansijskom tržištu; 

3)

stopa obaveznih rezervi - smatra se kao povremen instrument i neophodan instrument 

monetarno- kreditnog regulisanja. Primenjuje se naj

č

eš

ć

e u uslovima eksterne likvidnosti 

ili nelikvidnosti bankarskog sistema.  

4)

specijalni depoziti - njihovim formiranjem postiže se dodatno sniženje obima 

raspoloživih bankarskih resursa; 

5)

eskontna (diskontna) kamatna stopa - minimalna kamatna stopa po kojoj je centralna 

banka spremna da kreditira poslovne banke; 

6)

direktivne mere- mere koje nisu fleksibilne u odnosu na mehanizme tržišta, i mogu biti 

kvantitativne i kvalitativne; 

7)

neformalni uticaj centralne banke 

Nacionalne centralne banke su jedine koje mogu upisati kapital u ECB i postati 

akcionari. Za svaku centralnu banku iznos kapitala zavisi od broja stanovnika zemlje 

č

lanice i ukupnog u

č

eš

ć

a u GDP-u Evropske Zajednice. U

č

eš

ć

e kapitala centralnih banaka 

je prikazano u slede

ć

oj tabeli. 

  6

3. EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA

Opredeljenjem za svaranje ekonomske i monetarne unij

e

, zemlje 

č

lanice su 

prevazišle svoje uskogrudne interese i neslaganja oko budu

ć

ih tokova integracije, 

rukovode

ć

i se logikom ekonomskih prednosti ujedinjenja. Uvo

đ

enje monetarne unije je 

ozvani

č

eno Ugovorom o Evropskoj uniji u Mastrihtu 1992. godine. Ekonomske koristi 

formiranja monetarne unije se ogledaju u slede

ć

em: jedinstvena valuta 

ć

e ukinuti 

transakcione troškove konverzije valtuta zemalja 

č

lanica (koje se procenjuju na 0.5% GDP 

Evropske unije), ukinuce rizik fluktuacija deviznih kurseva, kako doma

ć

ih tako i svetskih 

valuta na unutrašnju trgovinu EU, kroz cenovnu i monetarnu stabilnost koje garantuje 

Evropska centralna banka. Formiranjem ovakve Unije zna

č

i odricanje od monetarnog 

suvereniteta zemalja 

č

lanica u korist ECB. Osnivanje ECB predstavlja instutucionalni stub 

monetarne unije.EMS je od komiteta evropskih centralnih banaka i nekih nezavisnih 

eksperata za monetarna pitanja, na 

č

elu sa predsednikom Komisije Zakom Delonom 

naru

č

ila izveštaj o tome kako se može ostvariti EMU, izveštaj je podnet u aprilu 1989. i 

predložen je proces od tri faze. 

♦

PRVA FAZA - 

trajala je od 1.6.1990. do 1.1.1994. godine. U ovoj fazi uspešno je 

kompletirano jedinstveno tržište roba, usluga i kapitala, ostvarena je potpuna liberalizacija 

kretanja kapitala unutar Zajednice i uspostavljeni su mehanizmi 

č

vrš

ć

e koordinacije 

ekonomskih i monetarnih politika. Ovu vazu su pratili nepovoljni ekonomski uslovi ( 

recesija, velika nezaposlenost, javni dugovi pojedinih zemalja, pove

ć

ane margine 

oscilacija deviznih kurseva u odnosu na paritete u okviru EMS (Ekonomskog monetarnog 

sistema).

♦

DRUGA FAZA - 

 po

č

ela je od 1.1.1994. godine i trajala je sve do 1997.(ako ve

ć

ina 

zemalja 

č

lanica ispuni kriterijume konvergencije za ulazak u tre

ć

u fazu), a najduže do 

1999. godine.Predvi

đ

eno je bilo ja

č

anje koordinacije monetarnih politika zemalja 

č

lanica, 

kako bi se pripremio teren za konstituisanje i vo

đ

enje jedinstvene monetarne politike u 

tre

ć

oj fazi. Na po

č

etku ove faze osnovan je Evropski monetarni institut (EMI), kao 

prethodnica ECB. Njegove 

č

lanice su razli

č

ite evropske banke, i njegov zadatak je da 

pripremi put za tre

ć

u fazu.

♦

TRE

Ć

A FAZA - 

 na po

č

etku ove faze, EMI je zamenila ECB, 

č

iji su izvršni odbor 

imenovale države 

č

lanice koje su bile spremne da u

č

estvuju u jedinstvenoj valuti.ECB 

zajedno sa NCB bi

ć

e odgovorna za upravljanje novom valutom, 

č

ime se predvi

đ

a da :   „ 

Zemlje 

č

lanice mogu izdavati metalni novac u skladu sa odobrenjem ECB za koli

č

inu.