UVOD
Evropska centralna banka zauzima središnju poziciju unutar
Evropskog sistema centralnih banaka i ona je centralna institucija
monetarne politike Evopske unije.
Evropska unija je osnovana 1957. godine kada je šest zemalja
potpisalo Rimski ugovaor o formiranju Evropske zajednice za ugalj i
čelik, kasnije nazvan Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Prvobitno,
namera je bila da EEZ bude carinska unija i da ukloni carine i kvote u
trgovini između zemalja članica. Pošto je EEZ rasla tokom 1970- tih i
1980-tih godina i uključila Britaniju, Irsku, Dansku, Grčku, Španiju i
Portugaliju, postala je poznata kao Evropska zajednica (EZ). Jedinstveni
evropski akt (stupio na snagu 1987. godine) predstavljao je prvu
značajnu reviziju osnivačkih ugovora Evropskih zajednica. On je stvorio
neophodne uslove za kompletiranje jedinstvenog tržišta. Jedinstveno
unutrašnje tržište predstavljalo je potporu za ekonomsku i monetarnu
uniju (EMU), sa jedinstvenom valutom i jednom centralnom bankom. Ta
jedna centralna banka je Evropska centralna banka (ECB) koja
predstavlja institucionalni stub monetarne unije, koja je osnovana 30.
juna 1998. godine u Frankfurtu, i ona upravlja operacijama međunarodne
razmene.
1
CENTRALNA BANKA
Centralna banka osnovana je u Švedskoj 1656. godine, a najveći
uticaj je imala
Bank of England
koja je osnovana 1695. godine.
Definisana je kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova
montarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost
valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova određenih
zakonom.
Ona predstavlja neprofitnu instituciju, i ne uspostavlja direktne
odnose sa nebankarskim sektorima, osim sa državom, što znači da nema
konkurentskih odnosa izmađu centralne banke i drugih banaka.
Centralna banka vrši emisionu funkciju. Ona preko svojih
specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka
emituje i primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama
ili od njih kupuje nedospela potraživanja. Na ovaj način Centralna banka
održava potrebnu količinu novca u opticaju i reguliše visinu kamatnih
stopa na finansijskim tržištima. Centralna banka se javlja kao „banka-
banaka“ i kao „banka- države“.
Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz
pomoć instrumenata moneterno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju:
eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve
likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti učešće u deviznim
transakcijama, ograničenje plasmana i slično.
Funkcije centralne banke:
održava monetarnu stabilnost nacionalne ekonomije,
sprovođenjem monetarno-kreditne politike,
reguliše novčani opticaj,
organiziuje i vodi platni promet zemlje,
bavi se kupoprodajom deviza i propisuje stopu obavezne rezerve,
finansira državni budžet (emisiona dobit),
kontroliše bankarski sistem,
Određuje službenu eskontnu stopu i sl.
Centralne banke su se do drugog svetskog rata organizovale kao
akcionarska društva, a tek kasnije su se nacionalizovale i tek onda stupile
pod kontrolu države.
EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA
2
Novčanice i kovanice eura uvedene su zvanično 1. januara 2002.
godine i postupno su zamenile nacionalne valute. Danas je euro
jedinstvena valuta za oko 300 miliona građana. Međutim, za EMU
dugoročne izazove predstavljaju proračunske politike i bliska saradnja
ekonomskih politika država članica.
EVROPSKA CENTRALNA BANKA
Odlukom o prelasku na treći stepen Ekonomske i monetarne unije
(EMU) , koju su 1. juna 1998. godine, doneli šefovi država i vlade
Evropske Unije, zvanično je osnovana Evropska centralna banka (ECB).
Od 1. januara 1999. godine preuzela je sve nadležnosti za primenu
evropske monetarne politike koji je odredio Evropski sistem centralnih
banaka. Glavni razlog njenog osnivanja bilo je stvaranje monetarne unije
s jedinstvenom valutom - eurom. Sedište banke se nalazi u Frankfurtu.
EVROSISTEM
Eurosistem obuhvata ECB I NCB onih zemalja koje su usvojile
evro. Eurosistem i ESCB će zajedno postojati dokle god postoje države
članice EU izvan evro zone.
Evrosistem ima četiri osnovna zadaatka:
Da sprovede monetarnu politiku koju usvoji Upravni Savet
evropske centralne banke
Drugi i teći zadatak Evrosistema je sprovođenje operacija
spoljnotrgovinske razmene
Četvrti i glavni zadatak Evrosistema je promocija platnog
sistema.
EVROPSKI SISTEM CENTRALNIH BANAKA
ESCB čine ECB i nacionalne banke – NCB svih država članica
EU (107.1 član povelje) bezobzira da li su usvojle evro ili ne.
STRUKTURA I ZADACI EVROPSKE CENTRALNE BANKE
ECB sa centralnim bankama petnaest država članica Evropske
Unije, predstavlja evropski sistem centralnih banaka (ESCB), koji je
odgovoran za zajedničku novčanu politiku svih onih država koje su
4
uvele evro. ESCB ima isključivo pravo da odobrava izdavanje novčanica
evra unutar Evropske zajednice.
Evropska centralna banka je zadužena da upravlja količinom
novca u opticaju, upravlja kursem evra, sprovodi menjačke poslove,
nadzire i upravlja deviznim rezervama država članica i promoviše
neometano delovanje platnog prometa na teritoriji EU.
Jedan je od glavnih zadataka Evropske centralne banke je održanje
stabilnosti cena u zoni evra, kao i očuvanje kupovne moći evra. To
pretpostavlja strogo kontrolisanje inflacije što podrazumeva da godišnje
povećanje potrošačkih cena bude manje od 2%. Evropska centralna
banka to postiže na dva načina: kontrolom količine novca u opticaju, kao
i praćenjem kretanja cena i procenom rizika u odnosu na stabilnost cena
u evro zoni. Kontrolisanje količine novca utiče između ostalog i na
određivanje visine kamata u zoni evra.
ECB je pod obavezom da podnosi svakodnevne izveštaje. Pored
nedeljnog konsolidovovanog bilansa sistema evra i godišnjeg izveštaja,
mora da objavljuje i mesečni izveštaj o njenim aktivnostima.
TARGET
U nastojanju da ostvari statutarni zadatak neometanog
funkcionisanja platnog sistema, Evrosistem obezbeđuje širok spektar
instrumetana plaćanja I obezbeđenja, od kojih je najznačajniji TARGET
sistem.
Target je poceo sa radom 4. januara 1999. godine u isto vreme
kada je lansiran evro.
Evrosistem je razvio TARGET (Trans-European Automated Real-
time Gross settlement Express Transfer szstem) za obradu plaćanja
velikih vrednosti u evru u realnom vremenu kroz evro-zonu. TARGET je
značajan kako za sve tržišnje učesnike, tako kao i alat kroz koji se
transakcije koje se odnose na monetarnu politiku izneđu NCB
Evrosistem i kreditnih institucija mogu izvršiti na vrene i na potpuno
siguran način. To je jedini sistem plaćanja koji izvršava preko granična
plaćanja u evru i kome može direktno prisupiti bilo koji od učesnika
monetarne politike.
Uprkos svojim dostignućima, TARGET ima niz nedostataka koji
proizilaze iz heterogenog tehničkog dizajna. Imajući ovo u vidu, kao i
dalje proširene Evro zone, Upravni Savet ECB se odlučio, u oktobru
2002., za izgradnju TARGET2.
Cilj je bio da bolje ispune potrebe korisnika:
5
