Економска школа
Краља Алфонса XIII/34
Бања Лука
Матурски рад из економије
Тема: ЕВРОПСКА ЦЕНТРАЛНА БАНКА
Ментор: Ученик:
Бања Лука
ЕВРОПСКА ЦЕНТРАЛНА БАНКА
МАТУРСКИ РАД
2 ЕВРОПСКА ЦЕНТРАЛНА БАНКА
2.1 Настанак и развој Европског монетарног система
Европска централна банка је наддржавно тијело које води заједничку монетарну
политику чланица Европске уније те се налази у центру Европског система централних
банака. Основана је 1. јуна 1998. године, а од 1. јануара 1999. године постала је одговорна
за спровођење монетарне политике у Еурозони. Сједиште Европске централне банке је у
Франкфурту на Мајни, у Њемачкој. Еуросистем се састоји од Европске централне банке и
националних централних банака земаља које су прихватиле еуро.
1
ЕВРОПСКИ СИСТЕМ ЦЕНТРАЛНИХ БАНАКА
Европска централна Националне централне Националне централне
банка банке чланица које су банке чланица које нису
увеле еуро увеле еуро
Слика 1
. Подјела европског система централних банака
Европска централна банка је институција Европске Уније, па је њено дјеловање
уређено комунитарним законодавством. Детаљно су прописани циљеви и задаци, као и
инструменти којима се она служи у спровођењу монетарне политике. Примарни циљ јесте
обезбјеђивање стабилности цијена.
Европска централна банка надзире количину новца у оптицају, управља курсом
евра, заједно са централним банкама држава чланица, држи и управља службеним
девизним резервама. Њен основни циљ је одржавање цјеновне стабилности и на тај начин
1
Види: Лиђан, А.:
Европска централна банка, функција и политика у току кризе - дипломски рад
,
Економски факултет Универзитета у Бихаћу, Бихаћ, 2018, стр. 8.
4
ЕВРОПСКА ЦЕНТРАЛНА БАНКА
МАТУРСКИ РАД
подржавање опште економске политике ЕУ, док систем централних банака дефинише и
спроводи монетарну политику, обавља девизне операције, држи и употребљава девизне
резерве земаља чланица и унапређује платни промет.
2
Генеза Европске монетарне уније текла је у више фаза. Размишљања о монетарној
интеграцији била су подстакнута низом догађаја, прије свега завршетком прве фазе
интеграције 1968. године, формирање царинске уније и потребе даљег развоја процеса
интеграције, турбуленција долара на свјетској економској и монетарној сцени и најзад, али
не на крају, напуштање фиксних девизних курсева и значајно одступање курсева валута
између чланица Европске уније. Савјет министара је 1972. донио одлуку о наставку
процеса интеграције у правцу формирања Европске монетарне уније (ЕМУ). Назив
интеграције „монетарна змија” одсликава суштину облика монетарне интеграције. Ради се
о прилагодљивом облику фиксног девизног курса. Основни девизни курс је долар, који
представља базу. Централне банке земаља Европске уније држе се овог курса, али имају
право да флуктуирају своје валуте са одступањем, од плус-минус 2,5% од њега. Систем је
био контролисан од стране Европског монетарног фонда за сарадњу (
European Monetary
Cooperation Fund
). Одступање курсева валута појединих земаља чланица од предвиђених
граница је регулисано сљедећим облицима интервенција:
3
координацијом монетарних политика;
краткорочним кредитима обезбјеђеним од фонда;
усклађеним акцијама земаља чланица.
Као последња мјера у правцу очувања овако фиксираног курса, кад су све остале
мјере исцрпљене, било је предвиђено привремено или трајно, иступање из овог
аранжмана. Период реализовања концепта интеграције био је бременит проблемима на
свјетској економској позорници, попут нафтне кризе и пада вриједности долара, што је
онемогућило одржавање овако дефинисаног фиксног курса. Управо из тих разлога дошло
је до напуштања овог система. Даљи развој монетарне интеграције везан је за стварање
2
Види: Ђорђевић, Б.:
Банкарски менаџмент и маркетниг
, Факултет за менаџмент, Универзитет Мегатренд,
Закечар, 2011, стр. 328.
3
Види: Ловре, И.:
Упоредна анализа политике и праксе Европске централне банке и Народне банке Србије
,
Школа бизниса, бр. 4, стр. 54.
5
