EVROPSKI PRINCIPI JAVNE ADMINISTRACIJE I FINANSIJE

LJILJANA LUČIĆ

IV EVROPSKA EKONOMSKA INTEGRACIJA

Prva inicijativa za integraciju Evrope datira još iz XIV veka: „Još je
Dante u Božanstvenoj komediji 1306. godine zaključio da je jedino
sredstvo za ujedinjenje to da Evropa ima suverena nad drugim
suverenima, što se tumačilo kao pokušaj obnove srednjovekovnog sna
Karla Velikog.“

Predlozi u prošlosti su se razlikovali od predloga koji je

usledio nakon II svetskog rata, međutim zajedničko im je iskustvo da je
za   evropski   mir   najveća   opasnost   sistem   nacionalnih   država   sa   jakim
nacionalizmom. Posle posebno tragično demonstriranog nacionalizma u
XX veku, evropske države su imale potrebu ne samo da obezbede mir
nego   i   uslove   za   ekonomsku,   političku   i   ratnu   rekonstrukciju.
Pretpostavka   da   se   zadovolje   te   potrebe   bila   je   otvaranje   nacionalnih
ekonomija   za   integrativne   procese   kao   sredstvo   za   izbegavanje
protekcionizma koji je bio osnovna karakteristika  međuratovske Evrope.
Postojalo je nekoliko pristupa integraciji. Federalisti su isticali   značaj
nacionalne   države   ali   sa   širokom   demokratskom   strukturom.
Funkcionalisti   su   zagovarali   ujedinjenje   Evrope   preko   ekonomske
kooperacije kao početne tačke za ostvarivanje političke integracije. Nisu
bili malobrojni ni nacionalisti. Ove razlike su prisutne i danas. Kičma
Evropske   unije   su   Nemačka   i   Francuska.   Nemci   vide   Evropu   u
budućnosti   kao   federaciju   nekoliko   desetina   nacionalnih   država   čije
odnose   uređuje   federalni   ustav   sa   jakim   parlamentom,   sopstvenom
vladom i predsednikom koji se bira na neposrednim  izborima. Francuzi
su   protiv     takve   vrste   federacije.   Oni   vide   Evropu   u   budućnosti   kao
federaciju   nacionalnih   država   sa   jakom   vladom   saradnje   kojom   bi
upravljale   nacionalne   vlade.   Bez   obzira   koliko   procesi   evropske
integracije   bili   motivisani   i   političkim   razlozima   proces   političke
integracije nije pratio tempo razvoja   ekonomskih formi integrisanja. U
kakvu   evropsku   političku   integraciju   će   odvesti   aktuelni   ekonomski
procesi integracije pokazaće budućnost, jer ekonomske integracije nisu
nikada ostajale samo ekonomske. Ono što je sasvim izvesno je da je 27
evropskih   država,   nakon   50   godina   jačanja   međusobnih   ekonomskih
veza, danas ostvarilo najveći mogući stepen ekonomske integrisanosti i
konstituisalo pravni osnov za buduću evropsku političku zajednicu.

Janjević, M. (2005): Ustav Evrope (Beograd, Sl. Glasnik) str. 11

EVROPSKI PRINCIPI JAVNE ADMINISTRACIJE I FINANSIJE

LJILJANA LUČIĆ

1.Pojam i moguće faze razvoja ekonomske integracije -

Regionalna

ekonomska integracija je oblik ekonomske integracije između nezavisnih
država. Iz Tabele 1 mogu se sagledati razvojne faze regionalne
ekonomske integracije i kako se u svakoj od njih može povećati stepen
integrisanosti:

1. U zoni slobodne trgovine se uspostavlja slobodan protok robe i usluga

i ukidaju sve carine i kvote u međusobnoj razmeni zemalja članica, a
zadržavaju se nacionalne carinske tarife u odnosu na treće zemlje.

2. U carinskoj uniji se definiše zajednička carinska politika u odnosu na

treće zemlje.

3. U zajedničkom tržištu se uspostavlja slobodno kretanje rada i kapitala.

Zajedničko tržište je prostor koji obuhvata više politički odvojenih i
nezavisnih država na kojima se sučeljavaju ekonomski faktori ponude
i tražnje bez bilo kakvih ograničenja nacionalnih politika.

4. U ekonomskoj uniji postoji obaveza harmonizacije ekonomskih

politika.

5. U ekonomskoj monetarnoj uniji postoji unificirana ekonomska

politika sa jedinstvenom monetarnom politikom i zajedničkom
centralnom bankom.

Tabela 1

Oblici regionalne ekonomske asocijacije i njihove karakteristike

Oblik

Slobodna
trgovina

Zajednička
spoljna
politika

Slobodna
mobilnost
faktora
proizvodnje

Harmonizacija
ekonomske
politike

Unifikacija
ekonomske
politike

Zona
slobodne
trgovine

Carinska
unija

Zajedničko
tržište

Ekonomska
unija

Kompletna
ekonomska
integracija

Hitris, T. (1998)

European Union Economics

(Prentice Hall, London) str.1

EVROPSKI PRINCIPI JAVNE ADMINISTRACIJE I FINANSIJE

LJILJANA LUČIĆ

kretanje robe, ljudi, usluga i kapitala. SEA je postao institucionalna osnova
za   tzv.   Belu   knjigu   o   implementaciji   jedinstvenog   unutrašnjeg   tržišta.
Države članice EEC bile su u obavezi  da do 31. XII 1992.godine usvoje sve
mere   u   cilju   uspostavljanja   jedinstvenog   unutrašnjeg   tržišta,   kao
pretpostavke za dalji proces ekonomske i političke integracije. 1992.godine,
Jedinstven evropski akt inkorporisan je u Mastrihtski sporazum.

1991.GODINA –U Mastrihtu decembra 1991.godine države članice EEC
potpisale su Ugovor o EU koji je stupio na snagu 1. novembra 1993.godine.
Ugovorom   o   EU   Evropska   ekonomska   zajednica   (EEC)   prerasla   je   u
Evropsku uniju (EU). Sa prerastanjem EEC u EU uspostavlja se zajednička
spoljna i bezbedonosna politika i saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih
poslova,   uvodi   se   pojam   državljanstva,   zajednička   ekonomska   politika
proširuje se na zajedničku saobraćajnu politiku. Ugovorom o EU ozvaničeno
je uvođenje monetarne unije (EMU). Uređen je sistem centralnih banaka i
osnivanje   Evropske   centralne   banke   (ECB)   kao   samostalne   i   nezavisne
institucije i institucionalnog stuba monetarnog sistema buduće EMU.

1994.GODINA – U Frankfurtu 1994.godine osnovan je Evropski monetarni
institut, kao institucija koja je trebala da prethodi ECB. Zadatak Evropskog
monetarnog inistuta bio je da prati kriterije konvergencije država koji su
utvrđeni   kao   uslov   za   ulazak   u   EMU.   Da   bi   formirale   Monetarnu   uniju
države   članice   su   morale   da   ispune   Kriterije   konvergencije.   Prema
kriterijumima konvergencije: stopa inflacije nije smela da bude viša od 1,5%
od proseka tri zemlje članice sa najnižom inflacijom, budžetski deficit nije
smeo biti veći od 3% BDP, javni dug nije smeo biti veći od 60% BDP,
zemlja   članica   je   morala   da   ima   stabilan   devizni   kurs   (u   granicama
dozvoljenih fluktuacija) i da nije devalvirala svoju valutu u poslednje dve
godine, dugoročna kamatna stopa nije smela da bude za više od 2 procentna
poena veća od neponderisanog proseka kamatnih stopa u tri zemlje članice
sa najnižim stopama inflacije.

1995.GODINA   -   Austrija,   Švedska   i   Finska   pridružuju   se   EEC.   Države
članice   EEC   su   potpisale   dokument   nazvan   Bela   knjiga   za   pripremu
pridruženih država centralne i istočne Evrope za integraciju u unutrašnje
tržište   Unije.   Bela   knjiga   predstavlja   dokument   u   kome   je   predstavljen

EVROPSKI PRINCIPI JAVNE ADMINISTRACIJE I FINANSIJE

LJILJANA LUČIĆ

model harmonizacije propisa iz određenih oblasti i redosled i dinamika
njihovog usklađivanja.

1996. GODINA – U Amsterdamu, na Međuvladinoj konferenciji, države
članice izvršile su Reviziju Ugovora o EU. Revidiran Ugovor o EU stupio je
na snagu maja 1999.godine. Amsterdamskim ugovorom o EU izvršena je
prenumeracija Rimskih ugovora, dogovorena su institucionalna poboljšanja
EU – ojačana uloga predsednika Komisije, proširen delokrug zajedničkog
odlučivanja   Saveta   i   Parlamenta,   dogovoreno   je   jačanje   integracije   i
poboljšanja   u   oblasti:   poštovanja   ljudskih   prava   i   slobode,   sigurnosti   i
pravde, unutrašnjih poslova i pravosuđa, zajedničke spoljne i bezbedonosne
politike.

1999.GODINA   –   Počinje   da   funkcioniše   Monetarna   unija   sa   ECB   kao
naslednikom   Evropskog   monetarnog   instituta   i   jedinstvenom   valutom   –
evrom (EUR) kao bezgotovinskim sredstvom plaćanja. Evrosistem su činile
zajedno sa ECB i nacionalne centralne banke država članica. Osnovni cilj
ECB je održavanje stabilnosti cena, vođenje jedinstvene monetarne politike.
Komisija EU fiksirala je kurseve konverzije valuta zemalja članica u EUR i
utvrdila referentni kurs EUR prema SAD $ u iznosu 1,16675 SAD $ za 1
EUR. Dotadašnja evropska obračunska valuta ECU je promenjena u EUR po
paritetu 1:1.

2000.GODINA – U Nici je održana Druga Međuvladina konferencija koja
se, kao i prethodna u Amsterdamu, bavila pitanjima institucionalnih reformi:
reformom Komisije i Saveta (težina glasova država članica), širenjem
većinskog načina glasanja i usvojila Evropsku povelju o fundamentalnim
pravima. Na konferenciji u Nici izvršena je druga revizija Ugovora o EU.

2002. GODINA – Formirana je evro zona sa evrom koji je ušao u opticaj u
gotovinskom obliku kao jedinstven novac dvanaest zemalja članica EMU:
Austrije, Belgije, Finske, Francuske, Grčke, Irske, Italije, Luksenburga,
Holandije, Nemačke, Portugalije i Španije. Nacionalne centralne banke ovih
država bile su zadužene za uvođenje evra i zamenu nacionalnih valuta za
evro u svojim zemljama, za prikupljanje nacionalnih valuta koje se povlače
iz opticaja, te za informisanje javnosti. Troškovi proizvodnje novčanica i
kovanog novca snosila je svaka centralna banka za svoju zemlju. Danska,

Kod nas je prevedena pod istim nazivom: Bela knjiga – priprema pridruženih zemalja centralne i istočne

Evrope za integraciju u unutrašnje tržište Unije, priređivač dr Duško Lopandić u izdanju Instituta
ekonomskih nauka, Beograd

EVROPSKI PRINCIPI JAVNE ADMINISTRACIJE I FINANSIJE

LJILJANA LUČIĆ

precizira da će svi građani, bez obzira čime se bave imati efikasan pristup
direktnim koristima koje se očekuju od jedinstvenog tržišta kao faktora
ekonomskog rasta i najefikasnije sredstvo za borbu protiv nezaposlenosti.
Takođe, ovaj Sporazum poziva države članice da zajedno implementiiraju
evropsku spoljnu politiku i transformišu odnose između sebe u celini.

Jedinstven evropski akt je doprineo razvoju tržišne integracije i ohrabrio
Zajednicu   da   pokuša   sa   još   ambicioznijim   projektom.   Mastrihtskim
sporazumom Evropska ekonomska zajednica prerasla je u Ekonomsku uniju
i na nju su države članice, u cilju daljeg jačanja ekonomske i finansijske
integrisanosti   i   međusobne   solidarnosti,   prenele   nova   ovlaštenja.   Na   taj
način   se   nakon   1991.   godine   stvario   pravni   osnov   za   primenu   mera   i
instrumenata EU u cilju sprovođenja sledećih aktivnosti:

- formiranja unutrašnjeg tržište koje se karakteriše ukidanjem prepreka za

slobodno kretanje lica i protok robe, usluga i kapitala između država
članica,

- usklađivanja nacionalnih zakonodavstava za potrebe nesmetanog

funkcionisanja zajedničkog tržišta,

- zabrane uvođenja svih carinskih dažbina i kvantitativnih ograničenja na

uvoz i izvoz robe između država članica,

- uvođenja zajedničke trgovinske politike,
- uvođenja zajedničke politike u oblasti poljoprivrede i ribarstva,
- uvođenja zajedničke politike u oblasti saobraćaja,
- uvođenja zajedničke politike u obasti zaštite čovekove okoline,
- ustanovljavanja sistema koji obezbeđuje da se ne krše pravila

konkurencije na unutrašnjem tržištu,

- jačanja konkurentnosti u obasti industrije,
- unapređenja naučno-istraživačkog rada i tehnološkog razvoja,
- formulisanja politike u oblasti saradnje za razvoj,
- podsticaja razvoju transevropskih mreža,
- jačanja ekonomske i socijalne kohezije,
- podsticanja koordinacije politike zaposlenosti i razvoja koordinirane

strategije zapošljavanja;

- ostvarivanja visokog nivoa zdravstvene zaštite
- vaspitanja i obrazovanja i razvoja kulture država članica,
- poboljšanja zaštite potrošača.
- donošenja mera u oblasti energetike, civilne zaštite i turizma.

3.1. Ostali ugovori, deklaracije i strategije od značaja za oblikovanje
procesa evropske ekonomske integracije