1. UVOD

osle višegodišnjih napora i rasprava u Evropskoj uniji i nekoliko neprihvaćenih
predloga, decembra 2000. godine na sastanku Evropskog saveta u Nici došlo do
političkog rešenja problema pitanja učestvovanja radnika u upravljanju, čime je

otklonjena poslednja prepreka da oktobra 2001. godine Evropski savet usvoji tekst
Uredbe o Statutu Evropske kompanije.

Ovome je prethodila i rasprava na sastanku Evropskog saveta u Lisabonu marta 2000.
godine kada je postavljen cilj da se u Evropi ostvari najkompetitivnija globalna
ekonomija do 2010. godine.

Kao deo programa za ostvarenje tog cilja sačinjeni su brojni

predlozi u sferi kompanijskog i prava finansijskih usluga. Pritom se vodilo računa o
konkurentskim tržištima, pre svega SAD, ali i globalizaciji jeftinih ekonomija u razvoju.
Postavljen je i cilj ostvarenje jedinstvenog tržišta kapitala do 2005. godine kroz Plan za
finansijske usluge (Financial Services Action Plan, 1999), a predlozi regulative za
Evropsku kompaniju, Desete, Trinaeste i Četrnaeste Direktive bile su deo tog plana.

Tokom nekoliko godina nakon ovog Plana ispunjeni su ciljevi u oblasti kompanijskog
statusnog prava skoro u potpunosti i doneti su svi predviđeni dokumenti (Uredba o
Statutu Evropske kompanije i Direktiva o položaju zaposlenih, Direktiva o
prekograničnim spajanjima društava kapitala i Direktiva o ponudi za preuzimanje), osim
Direktive koja je trebalo da reguliše prekograničnu promenu sedišta društava.

U oblasti

kompanijskog prava donošenje Uredbe o Evropskoj kompaniji (SE)

predstavljaju

izuzetan uspeh i novu, gotovo revolucionarnu fazu u oblasti kompanijskog prava EU,
koja omogućava drugačiji način organizovanja i funkcionisanja društava na jedinstvenom
tržištu. To je praćeno i nekim drugim odredbama, već usvojenim ili u fazi usvajanja, ali i
jednim potpuno novim odnosom prema osnovnim pravima i u vezi sa tumačenjem
Ugovora o osnivanju EZ. Tako se pravo na nastanjivanje iz članova 43 i 48 Ugovora o
osnivanju EZ sada tumači tako da su kompanije (društva) u mogućnosti da se kreću
nesmetano na teritoriji cele Zajednice, podrazumevajući pod tim kako promenu sedišta,
tako i prekogranična spajanja.

Na taj način liberalno tumačenje prava na nastanjivanje,

uz već usvojene dokumente koji razrađuju ovo pravo (Direktiva o prekograničnim

Videti naročito tačke 1, 2, 20 i 21 Zaključaka iz Lisabona, tekst dostupan na internet strani: http://www.consilium.europa.eu. 24/05/07

“Financial Services: Implementing the Framework for Financial Markets: Action Plan”, European Commission, COM (1999) 232. Tekst

dostupan na internet strani: http://www.europa.eu. 24/05/07

Council Regulation (EC) No 2157/2001 of 8 October 2001 on the Statute for a European company (SE), OJ L 294 of 10.11.2001, Council

Directive 2001/86/EC of 8 October 2001 supplementing the Statute for a European company with regard to the involvement of employees, OJ L
294 of 10.11.2001, Directive 2005/56/EC of the European Parliament and of the Council of 26 October 2005 on cross-border mergers of limited
liability companies, OJ L 310, 25.11.2005, European Parliament and Council Directive 2004/25/EC of 21 April 2004 on takover bids, OJ L 142
of 30.04.2004. Tekstovi dostupni na internet strani: http://www.europa.eu. 24/05/07

U tekstu će se koristiti termini kompanija i društvo kao sinonimi pošto se oba izraza na različitim zvaničnim jezicima EU upotrebljavaju da

označe istovetne pravne subjekte. Skraćenica za Evropsku kompaniju SE (od Societas Europaea, latinski izraz) preuzeta je iz Uredbe.

Videti praksu Evropskog suda pravde u slučaju

Centros

(Case C-212/97), koja predstavlja prvi u nizu slučajeva prekograničnih kretanja koji

pokreće pitanje smisla i domašaja prava na nastanjivanje, a nastavlja se presudama u slučajevima

Überseering

(Case C-208/00),

Inspire Art Ltd.

(Case C-167/01), kao i

Sevic

(Case C-411/03). Tekst dostupan na internet strani: http://www.europa.eu. 24/05/07.

spajanjima društava kapitala), kao i regulativa vezana za Evropsku kompaniju
predstavljaju celinu u jednoj novoj razvojnoj fazi kompanijskog prava EU.

2. ISTORIJAT

Ideja o stvaranju evropske forme kompanije se javila još nakon Drugog svetskog rata, da
bi kasnije naročito bila razvijena u okviru EU. Sam početak ideje se vezuje naročito za
holandskog profesora Sandersa, koji je svojim uvodnim predavanjem na Roterdamskom
fakultetu postavio osnov ovoj budućoj formi društva. Profesor Sanders je pod okriljem
Evropske  komisije  izradio   i  tekst  prvog   predloga  ove   forme   društva,   koji  će  kasnije
postati osnova za predloge Uredbe o Statutu SE. Prvi zvanični predlog u okviru EU je
Komisija objavila 1970. godine. Taj Predlog je modifikovan novim Predlogom iz 1975.
godine. Rad na regulativi Evropske kompanije je obustavljen 1982. godine, i nastavljen
tek nakon donošenje Evropskog jedinstvenog akta 1986. godine. Evropska komisija je u
značajnoj meri modifikovala ranije Predloge, i zamenila ih novim 1989. godine, a kasnije
je on, nakon procedure unutar organa EU izmenjen 1991. godine. Posle Predloga iz 1991.
je   usledilo   nekoliko   nezvaničnih   izmena   koje   nisu   bile   podnošene   na   uvid   drugim
organima Zajednice. Naročiti podsticaj u pokušaju novog rešenja ovog pitanja dat je
1997.   godine,   kada   je   Evropska   komisija   pokušala   da   novim   programom   u   oblasti
kompanijskog   prava   reguliše   nekoliko   spornih   pitanja,   među   kojima   i   Evropsku
kompaniju. Tako je došlo do novog pokušaja u vezi sa rešenjem pitanja participacije
radnika   u   upravljanju   tzv.   Izveštajem   grupe   Davinjon,   koji,   međutim,   nije   usvojen.
Konačno   rešenje   problema   usledilo   je   na   sastanku   Evropskog   saveta   u   Nici,   7.   i   8.
decembra 2000. godine, kada je usvojen politički kompromis o učestvovanju radnika u
upravljanju, koji je predstavljao i konačno rešenje ovog pitanja, definisano 20. decembra
2000.   godine   na   specijalnom   sastanku   Saveta.8   Evropska   komisija   je   iznela   nešto
izmenjen Predlog Statuta SE, zajedno sa dogovorenom Direktivom o položaju radnika u
SE. Iako sa protivljenjem Evropskog Parlamenta, oba dokumenta su usvojena zvanično
oktobra 2001. godine, čime je ovo pitanje definitivno rešeno.

3. SVRHA I PREDNOSTI SE

Stvaranje Evropske kompanije ranije je bilo motivisano suprotstavljanju jakoj
konkurenciji američkih društava koja su izazvala strah u evropskim zemljama. Zbog toga
se insistiralo na stvaranju SE, koje bi, kao forma koncentracije, moglo da odgovori na
takvu konkurenciju.

Directive 2005/56/EC of the European Parliament and of the Council of 26 October 2005 on cross-border mergers of limited liability

companies, OJ L 310, 25.11.2005. Direktiva o prekograničnoj promeni registrovanog sedišta još uvek je u fazi sastavljanja i do sada nije bilo
njenih zvaničnih predloga.

Societas Europaea

kvalitetu i statusu, sa međudržavnim atributima koji bi bili vrlo privlačni i stoga imali
konkurentski uticaj na prava zemalja-članica.

Najčešći   argument   protiv   Evropske   kompanije   odnosi   se   na   svrhu   i   smisao   njenog
postojanja, i to naročito nakon donošenja Direktive o prekograničnim spajanjima, kao i u
vezi sa činjenicom da Evropski sud pravde zauzima sve liberalnije shvatanje prava na
nastanjivanje.   Neki   autori   ističu   da   su   se   okolnosti   u   vezi   sa   prvobitnim   predlogom
Statuta SE promenile u toj meri da je opravdano postaviti pitanje potrebe postojanja SE.
Od početnog predloga Statuta o SE i tako oblikovanog „pravog evropskog” društva nije
mnogo   ostalo,   koliko   jedna   mešovita   forma   sa   karakteristikama   svakog   nacionalnog
prava ponaosob. Stoga često kritičari SE ukazuju na harmonizaciju kompanijskog prava
kao dovoljan način kreiranja uslova za pokretljivost društava.

Kakvi god bili teorijski

argumenti, činjenica je da je usvajanjem Uredbe o Statutu SE otvorena mogućnost
osnivanja ove forme društva koja nesumnjivo može imati prednosti, pre svega kao još
jedan način reorganizacije i pokretljivosti društava, koja je do skoro bila gotovo potpuno
onemogućena u praksi.

3.1.

NAJZNAČAJNIJE ODREDBE RANIJIH PREDLOGA

Prve ideje o SE predviđale su stvaranje jedinstvenog pravnog sistema koji bi samostalno i
isključivo regulisao ovu formu društva. Predlozi iz 1970. i 1975. godine su u potpunosti
regulisali SE, čineći je na taj način nezavisnom u odnosu na nacionalna prava zemalja-
članica. Takvo regulisanje je predstavljalo stvaranje svojevrsnog „Evropskog zakona o
akcionarskom društvu”, jer je uređivalo sva pitanja, počev od osnivanja do prestanka
društva. U ovim redakcijama Statuta Evropska kompanija je bila potpuno nezavisna od
nacionalnih prava i njihovih odredbi, te se za sva pitanja koja nije rešio Statut predviđala
primena opštih pravnih pravila komunitarnog sistema. Osim toga, Predlozi su sadržali i
jedinstvene odredbe o oporezivanju, koncernima i pravu konkurencije, kao i učestvovanju
radnika u upravljanju. Ovaj predlog je u velikoj meri bio zasnovan na nemačkom pravu,
naročito   u   vezi   sa   pitanjima   grupa   društava.   Osim   toga,   on   je   predviđao   obavezni
dualistički sistem, a takođe i učešće zaposlenih u organima društva. Bilo je predviđeno
registrovanje SE u zajedničkom Evropskom registru i kontrola Evropskog suda pravde
pre registrovanja, a postojala je uloga ovog organa i u rešavanju drugih sporova u vezi sa
SE. Većina odredbi koje nisu statusnog karaktera (oporezivanje, konkurencija i grupe
društava)   je   izbačena   u   kasnijim   verzijama   Predloga,   dok   je   pitanje   učestvovanja
zaposlenih regulisano u okviru posebne direktive, koja je doneta kao prateći dokument uz
Statut o SE. Treba, međutim, imati u vidu da je do promene načina regulisanja SE došlo
pre   svega   usled   objektivnih   razloga,   jer   je   od   trenutka   sastavljanja   prvog   i   narednih
predloga došlo do značajnog razvoja kompanijskog prava i drugih pitanja unutar EU, pa
je njihovo unošenje u kasnije predloge bilo potpuno suvišno. Tako se u Predlogu Statuta
iz 1989. godine vidi vrlo jak uticaj kako Treće direktive, tako i predloga Desete direktive.

Ibid., p. 11.

3.2.

UREDBA O STATUTU EVROPSKE KOMPANIJE

Regulisanje  Evropske  kompanije   prilično   je   kompleksno.   Iako   će   kasnije  o   izvorima
prava biti više reči, ovde ćemo samo napomenuti da Statut o Evropskoj kompaniji sadrži
jedan broj odredbi koje se direktno primenjuju na ovo društvo, i takva kakva su ta pravila
moraju biti uneta u nacionalna prava. U pitanjima koja su harmonizovana komunitarnim
pravom primenjuju se odredbe nacionalnih prava u koja su ova (harmonizovana) pravila
uneta, i to prema mestu nalaženja registrovanog sedišta SE. Osim toga, u određenim
pitanjima Uredba potpuno upućuje na nacionalna prava zemalja-članica, gde razlike u
nacionalnim   regulativama   imaju   poseban   značaj   i   otvaraju   mogućnost   različitih
modifikacija   osnovnog   oblika   Evropske   kompanije.   Uredba   je   ograničena   na   pitanja
statusnog kompanijskog prava, a sva druga pitanja, naročito oporezivanje, konkurencija,
intelektualna svojina ili insolventnost regulišu se pravilima nacionalnih prava, odnosno
drugim odredbama komunitarnog prava koja regulišu ova pitanja direktno. Vrlo značajno
pitanje učestvovanja radnika u upravljanju u Evropskoj kompaniji regulisano je pratećom
Direktivom uz ovu Uredbu.

3.2.1.

Opšte odredbe (članovi 1-14)

Pojam SE

– Uredba reguliše stvaranje posebne evropske forme akcionarskog društva

koju naziva

Societas Europaea

, skraćeno SE. Već samo određenje SE kao posebne

evropske

forme društva izazvalo je brojne kritike već u Evropskom parlamentu, a zatim i

u teoriji i praksi, uzimajući u obzir značajnu primenu nacionalnog prava zemalja članica.
Kapital Evropske kompanije izražen je u akcijama, i definisano je pravilo ograničene
odgovornosti akcionara u granicama iznosa njihovih upisanih akcija. Kao i svako
akcionarsko društvo i SE ima pravnu ličnost.

Kapital SE

– Kapital SE se izražava u

evrima, i to u najmanjem iznosu od 120 000 eura upisanog kapitala. Ukoliko prava
zemalja-članica zahtevaju veći upisani kapital za društva koja obavljaju određene
aktivnosti, ta pravila će se primenjivati i na SE koja imaju registrovano sedište u toj
zemlji. Pravila vezana za kapital, njegovo održavanje i promene, kao i odredbe vezane za
akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti se određuju prema odredbama merodavnog
nacionalnog prava koja se odnose na akcionarska društva.

Statut i osnivački akti SE

– Uredba o SE govori o »statutima SE« i pod tim podrazumeva

kako akt o osnivanju, tako i statut, ukoliko je on prema nacionalnom pravu predviđen kao

Council Regulation (EC) No 2157/2001 of 8 October 2001 on the Statute for a European company (SE), OJ L 294 of 10.11.2001. U najnovijoj

verziji Statuta se govori o „evropskom društvu – europäischer Gesellschaft”, umesto ranijeg naziva „evropsko akcionarsko društvo –
europäischer Aktiengesellschaft”. Ova promena je, međutim, uneta samo u nemačku verziju Statuta, a i u ovoj verziji je promena učinjena samo u
naslovu ali ne i u daljem tekstu. Videti: Schwarz, Gűnter Christian, “Zum Statut der Europäischen Aktiengesellschaft”, op. cit., p. 1848.