УНИВЕРЗИТЕТ СИНЕРГИЈА БИЈЕЉИНА
ФАКУЛТЕТ БЕЗБЈЕДНОСТИ И ЗАШТИТЕ БАЊА ЛУКА
ПРЕДМЕТ : УСТАВНО ПРАВО
Т Е М А :
Европска конвенција о људским правима и слободама
Студент :
-
1 -
У В О Д
:
Питање људских права је врло широко а то значи да је садржински и по обиму врло
неодређено. О људским правима може се говорити са више аспеката. Тема овог
семинарског рада је Европска конвенција о људским правима и слободама. Међутим
готово је немогуће говорити о Европској конвенцији о људским правима и слободама а да
се не осврне на услове настанка и доношења ове Конвенције. У овом раду осврнућемо се
на сама људска права- појам, повредама људских права, недгледању људских права у
свијету а затим у суштину проблема недгледања људских права и основних слобода на
европском тлу. Људска права су за нас такође занимљива и важна каоко с обзиром на само
право тако и с обзоиром на све њихове друге вриједности, цивилизацијске,њихов значај
кроз историју ,политичку димензију људских права њихову филозофији итд. У овом раду
такође че мо настојати да утврдимо гарантована права и слободе у Европској конвенцији о
људским правима и слободама,структури Европске конвенције и самом садржају Европске
конвенције о људским правима и слободама.
-
3 -
2. ПОВРЕДЕ ЉУДСКИХ ПРАВА
Други свјетски рат је ,масовна разарања,убиства,политичка расна вјерска итд.је
негативан примјер и прилика за односе у људским правима. Од тог периода од
периода другог свјетског рата, у оквиру уједињених нација ,у области људских
порава постигнути су велики напредци,толики да је за многе људе на свијету
људска права и слободе представљају нешто што се подразумјева, што је
разумљиво.
Кад такви људи помисле на кршења људских права ,помишљају на „трећи свијет“
или на диктатуре. Уосталом ми као држава Босна и херцеговина, чист смо примјер
за то , гдје смо у претходним ратним догађањима представљени као добар примјер
кршења људских права и слобода.Међутим кршење људских права није ограничено
на континенте,на одређене политичке системе,норме друштвеног помашања, на
религије исл.нема джаве на свијету гдје се у току године не догоди кршење
људских права и слобод.различити су примјери кршења људских права и слобода у
различитим земљама. Примјер апартхејда у Јужној Ажрици у браја се у свјетске
примјере кршења људских права.
Интернационално дјеловање организација које су се посветиле заштити људских
права и слобода скрећу пажњу, у свакој прилици,на кршење људских права. Ту се
може наћи примјера кршења људских права из цијелог свијета. Опис тих повреда
можемо видјети у извјештајима организација као што су :
(Amnesty
international,Human Right Watch,One World...)
.
2.1 КАКО ДОЛАЗИ ДО ПОВРЕДЕ ЉУДСКИХ ПРАВА
Поврда људских права је „злочин над грађанином од стране државе,али постоје
инструменти којиби могли помоћи при спрјечавању ове посебно течке форме“.
Најтељи облици кршења људских права су ропство,геноцид и апартхејд. Први облици
међународне заштите људских права се односе на ропство.озбиљнија интервенција
међународне заједнице ограничена је суверенитетом држава.
Појам повреде људских права такође је уљепшан израз за најтеже злочине које држава
врши над грађанином.Унутрашњи и спољашњи мир једне државе управо је угрожен
нарушавањем људских права и слобода.
Државе у којима влада диктатура генерално и дефинитивно поврђују људска права и
слободе и представљају једну опасност за свјетски мир.
______________________________________________________________________________
„
Демократија и људска права
“- зборник радова – Цивитас Босне и Херцеговине,Сарајево 2002.
-
4 -
3. НАДГЛЕДАЊЕ НАД ПОШТОВАЊЕМ ЉУДСКИХ ПРАВА У СВИЈЕТУ
Најидеалније би било кадби сви људи на цијелом свијету поштовали људска права и
слободе у пуном смислу тих ријечи. Међутим очигледно је да то није случај. Апели за
поштовање људских права нису довољни. Због тога је подручју политике за надгледање
поштовања људских права и слобода у свијету , између осталог постоје и Уједињене
нације ( United Nations, UN), која је организација готово свих држава свита основана
1945.године. Ова свјетска организација, створена је након страхота Другог свјетског рата а
између осталог има функцију очувања мира и поштовања људских права и слобода.
Дражаве чланице организације уједињених нација уусвојиле су
Општу декларацију о
људским правима
која има одређен континуитет, иако споро реагују . Наравно Уједињене
нације не могу спријечити да дође до кршења људских права, али покушавају колико год
је то могуће да дјелују против прекршаја људских права и основних слобода. Један од
основних проблема , Уједињених нација, при покушају испуњења овако тешког задатка је
што се УН сусрећу са сувереним државама.
3.1
КО ОБАВЉА ДУЖНОСТ УПОЗОРАВАЊА УН-а О ПРЕКРШАЈИМА ЉУДСКИХ ПРАВА
Међународне невладине организације за заштиту људских права обављају незахвалну
дужност упозоравања УН о кршењима људских права у свијету. То су следеће
организације :
Amnestu international, Human right watch...
и многе друге. Оне
објављујуизвјештаје о кршењу људских права, који су широм свијета цијењени и од којих
страхују многе владе земаља. Најпогоднији начин објављивања оваквих извјештаја у
литературама се наводи интернет, јер је на овом медију немогућа цензура. Дакле ове
организације упозоравају на прекшаје људских права и слобода , то је њихов најважнији
задатак.Оне такође могу ставити владе држава, под одређен притисак, кад им јавно укажу
на кршење људских права али им не могу одредити никакве санкцијеза шта су опет
задужене Уједињене нације.Многе ове ораганизације су постале респектабилан и значајан
фактор у у оцјени стања људских права у свијету.Њихов рад је мање оптерећен
идеологијом и политизацијом. Оне имају изграђен уједначен стандард у примјени
критерија на основу којих се успоставља објективнија слика о људским правима од оне
коју дају државе у својим извјештајима.
Треба напоменути да у оквиру УН-а постоји много институција које се баве темом
људских права а од 1993.године уведена је и функција Високог комесара за људска права.
Функција овог комесара је да координира рад појединих институција које се баве људским
правима. У току афирмације међународног права генерална скупштина УН-а је
10.12.1948.године прогласила Универзалну декларацију о правима човјека. Ова
декларација је означила велики корак у међународно-правним признањима људских
права.Тако су људска права прешла из националне у међудржавну сферу а међународно
право није више међудржавно, јер је добило нове димензије и постало је право човјека-
појединца.
-
6 -
Конвенција одређује садржај права и слобода и за случај кршења обезбјеђује међународну
заштиту.Поступак се води пред Европским судом за људска права, чије се сједиште налази
у стразбуру у Француској. Спорови се покрећу индивидуалним или међудржавним
представкама.Индивидулане представке подносе појединци,група лица или невладине
организације. Међудржавне представкама покречу се међународни спорови држава
чланица савјета европе у случају повреда обавеза преузетим потписивањем и
ратификовањерм Конвенције.
Битно је напоменути да држава која поднесе захтјев за чланство у Савјету Европе дужна је
да усагласи националне законе са Конвенцијом,како би се отклониле могућности повреда
основних слобода и права . Држава чланица против које је донијета правоснажна пресуда
дужна је да поступи у складу са одлуком и да реформише домаће законодавство. Познати
су примјери реформисања домаћег законодавства у Белгији и Њемачкој а која се односе на
непримјерено трајање мјере притвора које су накнадно измјењене одредбе тог кривичног
поступка. Нови протокол 14 предвиђа могућност покретања судског поступка против
државе која не извршава одлуке Европског суда за људска права.
5.2
.
Структура Европске конвенције о људским правима и слободама
Конвенција сесастоји из преамбуле,основног текста и 13.протокола.
У преамбули је истакнуто да је основ Конвенције како смо рекли, Универзална
декларација о људским правима, коју је Генерална скупштина Уједињених нација доније
10.децембра 1948.године.Члан 1. Конвенције утврђује обавезу свих држава потписница да
поштују права и слободе које гарантује Конвенција. Ако се прекши обавеза и дође до
повреда слобода и права предвиђена је међународна судска заштита.
Први дио Европске конвенције о људским правима и слободама од члана 2. До члана 18.
Конвенције садржи основна права и слободе, други дио Конвенције од члана 19. До члана
51. ,уређује функционисање Европског суда за људска права , док трећи дио Конвенције
чл.51. до чл.59 садржи процедурална питања и надлежност у вези са
потписивањем,ратификовањем.тумачењем,предметом,територијалном и временском
примјеном одредаба Конвенције.
Протоколи представљају правна правила којима се врше измјене и допуне основног текста
Конвенције. П ступању на правну снагу постају правно обавезујући дијелови Конвенције ,
доносе их и ратифукују потписнице Конвенције и чланице Савјета Европе.
