SADRŽAJ:
UVOD…………………………………………………………………………… 1
1. Nastanak evropske monetarne unije………………………………………….. 2
2. Uslovi ulaska u
EMU……………………………………………………………
6
3. Prednosti i nedostavci EMU…………………………………………………… 7
3.1.
Prednosti EMU……………………………………………………………...
7
3.2.
Nedostaci EMU……………………………………………………………..
9
4. Značaj EVRA kao jedinstvene valute EMU………………………………….. 10
5. Hronologija uvođenja zajedničke valute…………………..………………….
12
6. EMU u budućnosti……………………………………………………………... 13
7. Ciljevi i funkcije Evropskog sistema centralne
banke………………………..
14
8. ZAKLJUČAK…………………………………………………………………..
15
LITERATURA…………………………………………………………………. 16
1
UVOD
Kada se danas govori o monetarnoj uniji skoro isključivo se misli na EU. Evropska
unija se zapravo pojavljuje kao kasni proizvod jedne istorije koja je od XIX vjeka do
danas obilovala monetarnim unijama. U poznatije spadaju SAD, latinska unija,
skandinavska unija, unija njemačkih zemalja, karipska unija, kao i posleratne monetarne
unije Britanije i Francuske s njihovim bivšim kolonijama. Među tim unijama postojale su
brojne razlike, neke su bile samo formalne, neke kulturno-istorijske, a neke su bile unije
deviznog kursa. Monetarna unija EU se od svih ostalih razlikuje po tome što je to prva
monetarna unija u istoriji gdje su se suverene države dogovorile da iz upotrebe izbace
nacionalne valute i uvedu jedinstvenu, do tada nepostojeću valutu-evro.
Često se čuje da je zajedničkom tržištu potrebna zajednička valuta. Međutim poznata
činjenica da je Sjevernoamerička NAFTA objedinila tržište koje dobro funkcioniše iako
su sve članice ove organizacije zadržale sopstvene valute.
Monetarna unija predstavlja esencijalni element u procesu kompletiranja zajedničkog
tržišta. U cilju uklanjanja vancarinskih barijera za slobodan protok robe, kapitala, ljudi i
usluga, uvođenje zajedničke valute se nameće kao neophodnost. Ipak, pristupanje
monetarnoj uniji nisu prihvatile sve zemlje tadašnje EU 15. Po strani su, dakle, ostale
Velika Britanija, Švedska i Danska, što jasno govori da pristupanje monetarnoj uniji,
pored velikih koristi, nosi i određene troškove. Cilj ovog rada je da analizira monetarnu
uniju prikazujući je iz dva ugla, kroz prednosti i nedostatke, i da pokaže da prednosti od
pristupanja monetarnoj uniji ipak nadmašuju njene nedostatke.
Neke od osnovnih karakteristika EMU su:
- Upotreba jedinstvene valute, ili dobro upravljanje kursevima u slučaju da postoji više
valuta,
- Jedinstvena monetarna i fiskalna politika,
- Jedinstveno upravljanje rezervama, spoljnim dugom i politikom deviznog kursa
- Autoritet regionalne centralne banke (Evropska centralna banka), uz saradnju sa
nacionalnim centralnim bankama.
- Postojanje zajedničke banke za finansiranje razvojnih projekata regionalnog karaktera.
2
Jedinstveni evropski akt (stupio na snagu 1987. godine) predstavljao je prvu znacajnu
reviziju osnivačkih ugovora Evropskih zajednica. On je stvorio neophodne
institucionalne uslove za ostvarivanje ciljeva Bele knjige o kompletiranju jedinstvenog
(unutrašnjeg) tržišta; a istovremeno je predstavljao i prvi zvanični dokument, gde se
Evropska unija postavlja kao cilj postojanja Zajednica. Jedinstveno unutrašnje tržište je
predstavljalo samo glavnu potporu za prelazak na viši nivo integracije, ekonomsku i
monetarnu uniju, sa jedinstvenom valutom i jednom centralnom bankom i mehanizmima
većinskog nadnacionalnog odlucivanja. Uvodenje monetarne unije je i ozvaničeno
Ugovorom o Evropskoj uniji, u Mastrihtu 1992. godine.
Opredjeljivanjem za stvaranje ekonomske i monetarne unije, zemlje članice su
prevazišle svoje uskogrude interese i neslaganja oko buducih tokova integracije,
rukovodeci se logikom ekonomskih prednosti ujedinjenja. Nadovezujuci se na
ekonomske koristi od formiranje jedinstvenog tržišta, ekonomske koristi formiranja
monetarne unije se ogledaju u sledecem: jedinstvena valuta ce ukinuti transakcione
troškove konverzije valuta zemalja članica (koji se procenjuju na 0,5 odsto GDP
Evropske unije); ukinuće rizik fluktuacija deviznih kurseva, kako domaćih, tako i
svjetskih valuta na unutrašnju trgovinu EU, kroz cjenovnu i monetarnu stabilnost (što su
takode koristi) koje garantuje Evropska centralna banka (ECB). Formiranje jedne ovakve
Unije znaci odricanje od monetarnog suvereniteta zemalja članica u korist ECB, dok je
upotreba fiskalne politike ograničena Paktom o stabilnosti i rastu, kako bi se obezbedilo
održavanje budžetskog deficita u granicama kriterijuma konvergencije, ali i njegovo
eliminisanje.
Ugovorom o EU amandirani su pojedini članovi Rimskog ugovora u cilju realizacije
ekonomske i monetarne unije. Istice se važnost uskladivanja opštih ekonomskih, posebno
fiskalnih, kao i monetarnih politika. Savjet ministara ce davati opšte smjernice
ekonomske politike zemljama članicama i pratice njihovo ostvarivanje, dajuci sugestije
pojedinim zemljama. Iskljucuje se mogucnost finansiranja budžetskih deficita od strane
centralnih banaka (kao i ECB) i propisuje izbjegavanje prekomjernih budžetskih deficita,
što je jedna od pretpostavki ostvarivanja ekonomske i monetarne unije. Novim članom 4a
ureduje se sistem centralnih banaka (ESCB) i osnivanje Evropske centralne banke (ECB)
4
kao institucionalnog stuba monetarne unije. Clanovima 105-109 definišu se ovlašcenja
ECB u formulisanju i realizaciji jedinstvene monetarne i devizne politike. Njen osnovni
cilj je održavanje cjenovne stabilnosti i na taj nacin podržavanje opšte ekonomske
politike EU; dok ce sistem centralnih banaka ustvari definisati i sprovoditi monetarnu
politiku, obavljati devizne operacije, držati i upotrebljavati devizne rezerve zemalja
članica i unapredivati platni promet. Protokolom broj 3 (kao aneks Ugovora o EU) se
garantuje samostalnost i nezavisnost ECB i kaže se da ona nece tražiti instrukcije od tela i
organa EU, niti od vlada zemalja clanica.
Evropski savjet je u junu 1988. godine potvrdio ciljeve stvaranja monetarne unije, a
prihvatanjem izvještaja poznatog Delorovog komiteta odredio je i početak stvaranja
Evropske unije. Nakon toga deklaracijom Evropskog savjeta određene su tri faze u
ostvarivanju Evropske monetarne unije.
Prva faza
je trajala od 01.06.1990. do 31. 12. 1993. godine. U ovoj fazi uspešno je
kompletirano jedinstveno tržište roba, usluga i kapitala, ostvarena je potpuna
liberalizacija kretanja kapitala unutar Zajednice i uspostavljeni su mehanizmi čvršce
koordinacije ekonomskih (pre svega fiskalnih) i monetarnih politika. Ovu fazu su pratili
veoma nepovoljni ekonomski uslovi (recesija, velika nezaposlenost, veliki javni dugovi
pojedinih zemalja, povećane margine oscilacija deviznih kurseva u odnosu na paritete u
okviru Evropskog monetarnog sistema (EMS)).
Druga faza
je počela 01.01.1994. godine i trebala je da traje do 1997. (ako većina
zemalja clanica ispuni kriterijume konvergencije za ulazak u trecu fazu), a najduže do
1999. godine. Predviđeno je bilo jačanje koordinacije monetarnih politika zemalja
članica, kako bi se pripremio teren za konstituisanje i vodenje jedinstvene monetarne
politike u trecoj fazi.
U
trećoj fazi
od 01.01.1994. počeo je sa radom i Evropski monetarni institut (EMI) u
Frankfurtu, kao preteća Evropske centralne banke, odnosno sistema centralnih banaka
EU. Evropski monetarni institut je trebala da ojača kooperaciju izmedu centralnih banaka
5
