Evropska socijalna povelja
Povelja,
protokoli,
pre
č
iš
č
eni tekst Povelje
Savet Evrope
Sadržaj:
Strana
Uvod
.................................................................................................................................................5
Evropska socijalna povelja
..........................................................................................................11
Dodatak Socijalnoj povelji
..........................................................................................................29
Prvi protokol - Dodatni protokol uz Evropsku socjalnu povelju
............................................33
Dodatak Protokolu
........................................................................................................................41
Drugi protokol - Protokol kojim se menja Evropska socijalna povelja
.................................43
Tre
č
i protokol - Dodatni protokol uz Evropsku povelju
kojim se predvi
đ
a sistem kolektivnih žalbi
...............................................................................49
Izmenjena Evropska socijalna povelja
.......................................................................................57
Dodatak uz izmenjenu Socijalnu povelju
..................................................................................81
6
Uvod
Društvena kohezija:
–
pravo na zaštitu zdravlja, pravo na socijalnu sigurnost, pravo na socijalnu i
medicinsku pomo
ć
i pravo na doprinose iz službi socijalne pomo
ć
i,
–
pravo dece i adolescenata na zaštitu od fizi
č
kih i moralnih opasnosti,
–
pravo porodice i njenih pojedina
č
nih
č
lanova na pravnu, ekonomsku i društvenu
zaštitu,
–
pravo radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomo
ć
,
–
pravo starijih osoba na zaštitu.
Č
lanovi od 1 do 19
izmenjene Evropske socijalne povelje
ponavljaju tekst odgovaraju
ć
ih
č
lanova Povelje od 1961. godine, uz odre
đ
ene promene.
Č
lanovi od 20 do 23 odgovaraju odredbama od 1 do 4 Dodatnog
protokola iz 1988. godine.
Č
lanovi od 24 do 31 predstavljaju nove odredbe koje garantuju slede
ć
a prava:
–
pravo na zaštitu u slu
č
aju prestanka zapošljenja,
–
pravo radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slu
č
aju nesolventnosti njihovih
poslodavaca,
–
pravo na dostojanstvo na poslu,
–
pravo radnika koji imaju odgovornosti prema
č
lanovima porodice na jednake uslove i
jednak tretman,
–
pravo radni
č
kih predstavnika na zaštitu u svemu što preduzimaju i na olakšice koje im
sleduju,
–
pravo na informisanje i konsultacije u slu
č
aju postupka kolektivnog otpuštanja, pravo
na zaštitu od siromaštva i isklju
č
vanja iz društva,
–
pravo na stan.
Ovim novim odredbama mora se dodati
č
lan E (deo V) koji je posve
ć
en nediskriminaciji.
Ovaj
č
lan se zasniva na
č
lanu 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima koji sadrži mnogo
detaljnije nabrajanje osnova od preambule Povelje.
Države ugovornice mogu selektivno prihvatiti ova prava, pod uslovom da prihvate makar
minimalan potreban broj ovih prava.
Kada ratifikuju Povelju ili izmenjenu Povelju ili usvajaju zakone u oblastima koje pokrivaju
ovi instrumenti, države ih
č
esto koriste, zajedno sa praksom nadležnih tela kao smernice, tako
je Povelja dovela do poboljšanja u nacionalnom zakonodavstvu i praksi u mnogim oblastima,
kao što su porodi
č
no pravo, zaštita mladih radnika, sindikalna prava i društvena zaštita.
Uvod
7
Sistem nadzora nacionalnih izveštaja
Sistem nadzora nad sprovo
đ
enjem u život Povelje i izmenjene Povelje zasniva se na
izveštajima koje podnose države
č
lance o primeni Povelje. Ova me
đ
unarodna kontrolna
procedura izmenjena je Protokolom usvojenim 1991. godne, koji se ve
ć
delimi
č
no primenjuje
od odluke Komiteta ministara od 11. decembra 1991. kojom se traži od nadzornih tela da se
primenjuje pre stupanja na snagu, onoliko koliko dozvoljava tekst Povelje.
U kontrolnu proceduru uklju
č
ena su slede
ć
a tela:
—
Komitet nezavisnih eksperata
, koji
č
ine devet stru
č
njaka imenovanih od strane
Komiteta ministara i kome pomaže posmatra
č
iz Me
đ
unarodne organizacije rada, ispituje
izveštaje koje podnose države ugovornice i daje pravnu ocenu o tome kako države
ispunjavaju svoje obaveze;
—
Vladin komitet
, koji
č
ine predstavnici strana ugovornica Povelje i kome pomažu
posmatra
č
i evropskih organizacija za rad i upravljanje. On priprema odluke Komiteta
ministara i posebno odabira, na osnovu društvenih, ekonomskih i drugih politi
č
kih procena,
situacije u kojima bi trebalo da uslede preporuke svakoj strani ugovornici.
—
Komitet ministara
, koji usvaja rezolucije o
č
itavom sistemu nadzora i, od 1993.
godine, objavljuje preporuke onim državama koje ne sprovode u život zahteve Povelje.
Parlamentarna skupština je tako
đ
e povezana sa ovim mehanizmom. Upraksi, od 1992.
godine, ona koristi zaklju
č
ke Komiteta nezavisnih eksperata kao osnovu za organizovanje
periodi
č
nih rasprava o socijalnoj politici.
Postupak u slu
č
aju kolektivnih žalbi
Dodatni protokol uz Evropsku socijalnu povelju koji predvi
đ
a sistem kolektivnih žalbi
otvoren je za potpis 9. novembra 1995. godine. Stupio je na snagu 1. jula 1998. godine
ratifikovale su ga Kipar, Finska, Francuska, Gr
č
ka, Italija, Norveška, Portugal, Slovenija i
Švedska, a potpisale Austrija, Belgija i Danska.
Njegov cilj jeste da poboljša efikasnost nadzornog mehanizma Socijalne povelje na taj na
č
in
što omogu
ć
ava razmatranje kolektivnih tužbi povodom navodnih kršenja Povelje, pored
postoje
č
eg postupka ispitivanja vladinih izveštaja.
Kolektivne žalbe mogu podnositi:
–
me
đ
unarodne organizacije poslodavaca i sindikata koje u
č
estvuju u radu Vladinog
komiteta u skladu sa
č
lanom 27, stav 2 Povelje,
–
ostale me
đ
unarodne nevladine organizacije koje imaju savetodavni status u okviru
Saveta Evrope i one se nalaze na posebnoj listi koju za ove potrebe priprema Vladin komitet;
–
nacionalne organizacije poslodavaca i sindikata iz doti
č
nih strana ugovornica.
Uvod
9
Evropska socijalna povelja
Nadzorni mehanizam
Izveštaji vlada
o sprovo
đ
enju Povelje u
živiot
Zapažanja
radni
č
kih,
upravlja
č
kih i nevladinih
organizacija
EVROPSKI KOMITET ZA SOCIJALNA PRAVA
S pravne strane gledišta ocenjuje uskla
đ
enost
nacionalnih zakona i prakse s obavezama
koje proisti
č
u iz Povelje
VLADIN KOMITET
Priprema odluke Komiteta ministara;
izdvaja situacije kada bi trebalo uputiti
preporuke
KOMITET MINISTARA
Usvaja rezoluciju na kraju svakog nadzornog ciklusa
Izdaje preporuke kojima se zahteva da države usklade nacionalno
zakonodavstvo i praksu s Poveljom.
