Европска унија има 28 земаља чланица од 1.јула 2013. године када јој је приступила
Хрватска. Укупна површина тих 28 земаља је 60.919.675км². Да је јединствена држава
Европска унија би била седма држава у свету по површини.

Број грађана ЕУ тих 28 земаља чланица је око 500 милиона, што значи да би била трећа
после Кине и Индије, да је реч о правој држави.

Поред сталних 28 држава чланица ЕУ, државе попут Србије, Албаније, Црне Горе,
Македоније и Турске су земље кандидати за будућа проширења, као и Босна и
Херцеговина која је потенцијални кандидат за проширење ЕУ.

Европска унија нема званични главни град, а седишта њених институција се налазе у
неколико   различитих   градова. Тако   је  Брисел   седиште Европске   комисије и Савета
Европске   уније,  Савета  министара,   као   и   домаћин   састанака   и   пленарних
заседања Европског парламента.  Управо због  свега  овога,  Брисел се сматра де факто
главним градом ЕУ.

Европска централна банка је смештена у Франкфурту а Европски суд у Луксембургу.

2.2.Увропска унија – појам и циљеви

„Европска унија (ЕУ) је међународна организација са посебним карактристикама, јер у
многим својим обележјима поприма обележја државе.“

Почетак настанка Европске уније се везује за 1951. годину и стварање Европске
заједнице за угаљ и челик чији је циљ био стварање заједничког тржишта угља и челика
и укидање трговинских ограничења, царина и успостављања заједничке политике у овој
области.

Наставак   овог   процеса   следио   је   1957.   године   (Римским   уговором од   стране   шест
европских   држава)  када   је   створена   Европска   економска   заједница,   касније
преименована   у   Европску   заједницу,   да   би   данас   носила   назив   Европска   унија   и
Европска заједница за атомску енергију – Еуроатом који је усредсређен на сарадњу у
области нуклеарне енергије.

У циљу стварања заједничког унутрашњег тржишта, земље чланице су се сложиле по
питању укудања препрека слободном протоку робе, људи, услуга и капитала („четири
слободе“).

Димитријевић, В., Рачић, О., Ђерић, В., Папић, Т., Петровић, В., . (2012)

Основи међународног права

Београдски центр за људска права, Београд, стр. 123.